„Zemlje biše SFRJ mogu očekivati značajna kineska ulaganja u infrastukturu koja će biti put kojim će Kina stići na tržište Evropske unije,“ izjavio je za RSE Vladimir Gligorov, iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.
U razgovoru za RSE Gligorov govori gde bi najpre mogao da ode deo od najavljenih deset milijardi dolara, šta će doneti samit u Beogradu, i kako Evropska unija gleda na nameru Kine da investira na Balkanu i u Evropi.
„Nema tu nikakvih problema. Treba imati u vidu da je Evropska unija pre svega trgovačka konstrukcija i, da tako kažem, trgovačka sila. Prema tome tu su trgovački interesi manje više isti, odnosno komplementarni. Tako da, bar kada je reč o ulaganjima u infrastukturu i pristupu tržištu, neće biti prepreka. Tu sa Kinom nekog spora ne može biti. To je u stvari sve i u interesu Evropske unije. Naravno pod pretpostavkom da se vodi računa o principima konkurencije koji važe u EU, kada je reč o dodeli kredita i poslova... Možda bi činjenica da su Kinezi uglavnom zainteresovani za ulaganja gde su oni i investitori i izvođači,u slučajevima gde se ide mimo tendera, mogla da bude problem sa stanovišta propisa u Evropskoj uniji. Ali mislim da postoji obostrani interes tako da će se verovatno naći način da se zadovolje sve evropske regulative.“
RSE: Koji je dugoročni cilj kineskih investicija u ovaj deo Evrope?
Gligorov: Kina sebe vidi kao trgovačku silu tako da je njen osnovni interes u Evropi, to ne mora biti slučaj u drugim delovima sveta, praktično pristup evropskom tržištu. Osnovni interes Kine,kada je reč o svim ovim pokušajima, je da se bolje plasirala kineska roba na tržištu Evrope.
RSE: Da li Srbija ima posebnu ulogu u tom nastojanju Kine i kako to može da iskoristi?
Gligorov: U nameri Kine da ekonomski uđe u Evropu nema nekih političkih motiva ili interesa. U suštini prednost Srbije je, da tako kažem, lokaciona. Taj tranzitni karakter celog Balkana pa i Srbije. Imajući u vidu da su balkanske luke tu gde jesu, putevi se na jedan ili drugi način dotiču Srbije, tako da su to osnovne prednosti. Oni imaju i taj dodatni interes da zaposle svoju građevinsku industriju koja je izuzetno razvijena, treba samo pogledati koliko su uložili i izgradili u samoj Kini. Interesi za pristup tržištima i ulaganje u infrastukturu određuju šta će i gde da investira Kina. Bar kada je reč o Evropi. U drugim krajevima sveta to može biti drugačije.
RSE: Koliko bi novca Srbija mogla da očekuje. Koja bi mogla da bude sledeća značajna investicija posle mosta Borča-Zemun?
Gligorov: Teško je odmah govoriti o iznosu. Ali postoji interes za ulaganja u železnički saobraćaj, pominje se pruga Beograd-Budimpešta... Generalno, kineski interes je da dobije bolji pristup evropskom tržištu. Tu onda Balkan igra ulogu i logično je da će se graditi putevi, železnica, mostovi, luke... To su projekti koji bi mogli da imaju prioritet.
RSE: Šta ostale zemlje bivše Jugoslavije mogu očekivati od samita u Beogradu?
Gligorov: U ovoj priči važna je okolnost da veliki broj balkanskih zemalja, na jedan ili drugi način, ima značajnu ulogu tranzitora. Bilo da je reč o lukama, železnici ili putevima... Tako da su sve balkanske zemlje interesantne kineskim investitorima. Malo je nezgodno to što su infrastuktura i putevi koji vode u unutrašnjost Balkana od manjeg interesa za Kinu. To je inače najveći problem na Balkanu, što je bolje povezan sa ostatkom sveta nego sam sa sobom. Taj deo razvoja infrastukture verovatno ne bi trebalo da se oslanja na kineske investicije već na ono što Evropska unija može da ponudi.“
RSE: Šta bi mogao da bude prvi rezultat sastanka Kine i zemalja CIE u Beogradu?
Gligorov: Da se identifikuju mogući projekti za koje bi sve zemlje učesnice mogle biti zainteresovane. U osnovi, Kina uglavnom investira u infrastukturu tako da je verovatno to ono o čemu će se razgovarati, koji su ti infrastukturni projekti koji bi mogli biti zanimljivi za kineske investicije. Oni su odvojili jednu količinu para za to, to rade i u drugim delovima sveta, pa tako i na Balkanu i uopšte u srednjoj i istočnoj Evropi.
