Državljani Srbije koji ratuju u inostranstvu imaju desetak dana da se bez posledica vrate u svoju zemlju, jer će nakon toga biti na udaru oštrih sankcija. O izmenama zakona, koje predviđaju visoke zatvorske kazne za ratnike u inostranim sukobima, raspravljaju poslanici u parlamentu.
Građani koji se ne vrate sa ratišta do početka primene novog zakona, za desetak dana, biće tretirani kao počinioci krivičnog dela. Zakonske izmene o učešću srpskih državljana u sukobima u svetu neće se primenjivati retroaktivno.
Meho Omerović, poslanik Socijaldemokratske partije, obrazlažući izmene pred poslanicima u parlamentu rekao je da država reaguje na sve češće vrbovanje građana za učešće u ratovima.
“Koliko su negativne posledice ove pojave izlišno je govoriti. Državljani naše Srbije tako se dovode u životnu opasnost, odnosno neki su već izgubili živote ratujući po svetu. Otvara se i pitanje nečega što je jako važno, a to je bezbednosni rizik posle njihovog povratka u zemlju”, upozorava Omerović.
Grupa od 199 poslanika predložila je izmene zakona kojima se propisuje maksimalna kazna od 10 godina zatvora za organizatore odlazaka u borbe po inostranstvu i onima koji obučavaju ili regrutuju ratnike. Za grupno učestovanje u oružanim sukobima zaprećeno je najviše osam godina, a državljani Srbije koji individualno ratuju u svetu suočavaju se sa kaznom od šest meseci do pet godina zatvora. Iako su poslanici za usvajanje ovakvog zakona, neki od njih tražili su objašnjenja oko pravnih pitanja.
Mirko Čikiriz, iz Srpskog pokreta obnove, upitao je šta se dešava sa onima koji odu u oslobodilački rat.
“Šta ako neko učestvuje u međunarodnom sukobu a ne čini ratne zločine. Već se dobrovoljno stavi na raspolaganje onima na čijoj strani su pravo i pravda. A onda kada dođe u Srbiju mi ga, po osnovu ovog zakona, proglasimo teroristom”, konstatovao je Čikiriz.
U poslednje vreme Srbija najviše problema ima sa odlascima njenih državljana u zone sukoba u Ukrajini i Siriji. Na stranim ratištima ih, prema procenama službi bezbednosti, ima oko 40 u ovom trenutku.
Marko Đurišić, iz Nove demokratske stranke, procenio je u parlamentu da je država i ranije imala pravne instumente za ove teškoće.
“A drugo je pitanje da li je bilo dovoljno političke volje za njihovo rešavanje. Da li je bilo dovoljno znanja, to je takođe pitanje. Možda bi mogli da dobijemo odgovor da je neko iz vlade danas na ovom skupštinskom zasedanju”, rekao je Đurišić.
Uoči glasanja o novom zakonu, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnice protiv četiri osobe iz Novog Pazara i jedne iz Beograda zbog sumnje da su učestvovale u terorističkim aktivnostima i oružanim akcijama Islamske države. Optuženi su i da su organizovali i finansirali odlazak građana Srbije i drugih zemalja u Siriju.
Borko Stefanović, iz Demokratske stranke, smatra da je, osim zakona, potreban širi odgovor države na problem.
“Mi kao društvo već poslovično kaskamo za događajima. Primetno je i simptomatično da se u ovom predlogu izmena zakona nigde ne pominje Ukrajina. A ovo je jednako, kako je zakon protiv Islamske države, zakon protiv onih četnika u Lugansku i drugim delovima istočne Ukrajine", ocenio je Stefanović.
Zakonsko rešenje slično ovom u Srbiji od zemalja u regionu prethodno su usvojile Bosna i Hercegovina i Makedonija.
Zoran Babić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, nije se složio sa kritikama da se kasni.
“Meni je drago što će demokrate da podrže ovaj zakon jer mislim da na taj način delimo istu politiku i vrednosti. Da ne želimo tragove naše države i naših državljana na kriznim i lošim žarištima u svetu”, naveo je Babić.
Domaće bezbednosne službe poslednjih godina posebnu pažnju obraćaju na povratnike sa sirijskog ratišta, procene su da Srbija ne predstavlja regrutni centar potencijalnih džihadista, a njihovi podaci govore da se u ratove odavde najčešće organizovano odlazi preko velikih profesionalnih agencija čije sedište je u inostranstvu.
Zoran Mijatović, bivši načelnik Državne bezbednosti Srbije, kaže za RSE da, posredstvom raznih posrednika, takozvani psi rata sa Balkana već dvadeset godina ratuju po svetu.
“Ljudi koji su u drugoj polovini devedesetih godina odlazili da ratuju bili su takozvani dobrovoljci. Prekaljeni vojnici koji su bili angažovani u ratnim sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Isturene centrale firmi koje su ih regrutovale nalazile su se u Beogradu, Banjaluci i drugim gradovima. Danas, kada je u pitanju odlazak na strana ratišta, govori se da su to uglavnom džihadisti”, komentariše Mijatović.
Po informacijama nadležnih službi bezbednosti, osobe koje iz Srbije odlaze na strana ratišta u 90 odsto slučajeva su plaćene, najčešće od 1.200 do 6.000 dolara, a mali broj odlazi iz ideoloških razloga. Kako i da li će biti sankcionisani profesionalni ratnici koji odlaze preko inostranih agencija koje legalno posluju decenijam, čije privatne vojske broje i po nekoliko hiljada ljudi na raznim ratištima u svetu, još nije definisano ali se predviđa da će i oni biti na udaru zakona.
Zoran Mijatović zaključuje da od novog zakona ne treba očekivati previše.
“Zaprećene kazne nisu male. Ali s obzirom na ljude koji se bave ratovanjem, na njihov psihološki, moralni pa i politički profil, mislim da zakonske mere, bez obzira koliko su stroge, neće uticati da toga više ne bude. Ali se nadam da će se ipak smanjiti broj onih koji ulaze u te avanture”, zaključuje Mijatović.
