Sve su učestaliji izveštaji da se među stranim borcima u Siriji nalaze i evropski muslimani. Tako londonski “Indipendent” (Independent) piše da se oko 100 Britanaca bori na strani opozicionih snaga; Figaro (Le Figaro) procenjuje da je otišlo i između 50 i 80 Francuza; Špigl (Der Spiegel) navodi brojku od nekoliko desetina Nemaca, a danski listovi pominju brojku od 45 sunarodnika. Holandske vlasti su izrazile zabrinutost jer se od oko 100 lica za koje se veruje da se bore na sirijskom ratištu – neki po povratku u zemlju mogu biti involvirani u terorističke aktivnosti.
Aron Zelin iz londonskog međunarodnog centra Kings koledža za studije radikalizacije (ICSR) navodi da je između 140 i 600 Evropljana išlo u Siriju od početka 2011. što predstavlja između 7 i 11 procenata ukupnog broja stranih boraca na ovom ratištu. Među njima je najviše muslimana marokanskog porekla, navodi bliskoistočni Institut za medije (The Middle East Media Research Institute) sa sedištem u Vašingtonu.
Ova procena je, po rečima Zelina, napravljena na osnovu 450 izvora u zapadnim i arapskim medijima kao i poruka na onlajn forumima džihadista. Kao i u slučaju prethodnih sukoba, ova slika nije ni izblizu kompletna. Zbog toga u znatnoj meri i variraju brojke o stranim borcima.
ICSR procenjuje da je od početka sukoba u Siriji, između 2 i 5,5 hiljada stranih boraca učestvovalo u ratnim operacijama na strani opozicije. Kada je reč o evropskim zemljama, najviše ih je iz:
Samo mali broj biva involviran u terorizam nakon povratka u Evropu. Međutim, bilo bi pogrešno zaključiti da lica koja su se obučavala i ratovala u Siriji ne predstavljaju pretnju. Prema mnogim izveštajima, takve osobe su u prošlosti imale vidnu ulogu u terorističkim napadima u Evropi. Štaviše, prema nedavno objavljenoj studiji norveškog eksperta Tomasa Heghamera (Thomas Hegghammer), teroristi sa stranim iskustvom su mnogo opasniji i sofisticiraniji nego domaće ćelije. Stoga su evropske obaveštajne službe dobile upustva da pomno prate ova lica kada se vrate u zemlju.
Od lorda Bajrona do Orvela
Evropa ima romantiziranu istoriju usamljenih ličnosti koje su su se pridružili “pravednom cilju” u ratom zahvaćenim zemljama – od učešća lorda Bajrona (Byron) u borbi za nezavisnost Grčke do Džordža Orvela (George Orwell) u Španskom građanskom ratu, piše “Foring polisi” (Foreign policy). Međutim, price o Evropljanima koji se pridružuju sirijskim pobunjenicima nisu primljene sa istim entuzijazmom kao u pomenutim slučajevima.
Gilles de Kerchove
“Nisu svi radikalni kada tamo odlaze, ali najverovatnije će mnogi biti radikalizovani u Siriji”, kazao je Žil de Kerhove (Gilles de Kerchove), koordinator EU za borbu protiv terorizma, dodajući da oko 500 Evropljana, koji se bori u građanskom ratu u Siriji, mogu doći pod uticaj grupa povezanih sa Al Kaidom, kao što je Al Nusra front.
“To može postati ozbiljna pretnja kada se vrate”, kaže De Kerhove.
Iz Australije je angažovano oko 200 lica u Siriji i vlasti u Kanberi su jasno predočile da svako ko učestvuje u tom sukobu krši australijske zakone. Zanimljivo je ni da saudijskim građanima nije, prema domaćem zakonodavstvu, dozvoljeno da učestvuju u borbama u inostranstvu, mada kraljevska kuća ima interes da podstiče pobunu protiv Bašara el Asada. I američkim građanima nije dozvoljen angažman u stranim armijama. Međutim, prema odluci suda iz 1898, koja se odnosila na američke građane koji su se borili sa kubanskim revolucionarima protiv španske kolonijalne vladavine, to je ilegalno samo ako su američki građani angažovani u stranoj armiji koja operiše na teritoriji SAD.
Od humanitarnih motiva do džihada
Pobunjeničke snage u Siriji mogu se podeliti u tri grupe: nezavisne lokalne jedinice; one koje se bore zajedno sa Slobodnom sirijskom armijom (FSA); takozvani džihadisti čija je ideologija povezana sa Al kaidom.
Sirijski ministar informisanja Omran Zoubi tvrdi da strani borci čine čak 80 odsto opozicionih snaga. Međutim, Zelin ističe da nisu tačne tvrdnje sirijske vlade da maltene većinu snaga opozicije čine strani borci.
Čak i ako se uzme gornja procena o 5.500 stranih boraca, imajući u vidu da snage sirijske opozicije imaju oko 60.000 pripadnika, to je manje od 10 odsto. Međutim, uticaj i borbena vrednost stranaca su mnogo veći nego što to njihov broj pokazuje, imajući u vidu da su u poređenu sa lokalnim snagama znatno iskusniji i veštiji, s obzirom da su mnogi od njih učestvovali u oružanim sukobima kao što su Libija ili Irak.
Sirijsko ratište, 2013.
Najviše stranih boraca dolazi iz arapskih zemalja, pre svega, Libije, Tunisa i Saudijske Arabije, navodi bliskoistočni Institut za medije, a u manjoj meri iz Egipta, Jordana, palestinskih teritorija, Maroka, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina, Libana, Iraka i Turske. Nekoliko dobrovoljaca je stiglo i sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, pre svega iz Čečenije i Kirgizije, a čak dvojica iz Kine. Kako piše "Masar Press" iz Dubaija, većina stranih boraca je koncentrisana u severnom i istočnom delu Sirije.
Oni uglavnom izbegavaju kontakte sa medijima. Jedan od retkih koji je bio spreman da govori, Abdulrahman Al-Zaltini iz libijskog grada Zlitern, kazao je za “Masar Press” da se u njegovoj brigadi "Liva Al-Uma" nalaze borci iz različitih zemalja. On ističe da su njihovi motivi različiti – od humanitarnih pa do odanosti islamskog džihadu. “Došli smo da branimo našu sirijsku braću koja trpe čak veću neprevdu nego Libijci pod Gadafijevim režimom”, naglašava Al – Zaltini.
Istaknuta figura “Šam slobodarskog pokreta” Abu Huthaifa Al-Lebnani navodi šta je motivisalo pukovnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Momahemda Abdoulija da se bori u Siriji.
“Razočaran je neuspehom međunarodne zajednice i arapskih zemalja da okončaju stradanja Sirijaca. Došao je da ih podrži i postane mučenik”, kaže Al-Lebnani.
Lebnani ističe da se angažavo kao odgovor na intervenciju Hezbolaha na strani Asadovog režima.
Islamistički motivi i uspostavljanje “kalifatske države, ostaje jedan od najvažnijih motiva za dolazak stranih boraca.
Abu Huzm Al-Kurdi iz Iraka u tom smislu ističe:
“Projekat nije završen zbacivanjem Bašara al-Asada, već uspostavljanjem islamske države.”
Sirija, oblast oko Damaska, 2013.
Većina stranih boraca, sa kojima su razgovarali novinari “Masar Presa” su veoma obrazovani.
“Većina mojih saboraca su završili fakultete. Oni su se angažovali jer su obrazovani i religiozni”, kaže Abdulrahman Al-Zaltini, po struci inženjer.
Mnogi mediji prikazuju strane borce kao teroriste ili povezane sa Al Kaidom. Međutim, stvarnost je mnogo složenija. Kao što je pomenuto, nisu svi džihadisti niti povezani sa Al Kaidom.
U mnogim slučajevima, oni u potpunosti prihvataju doktrinu džihada tek kada se nađu na ratištu i stupe u kontakt sa okorelim borcima.
Sirijski konflikt mobiliše muslimane širom sveta u istoj meri kao i rat u Iraku 2000-ih, u BiH 1990-ih i Avganistan 1980-ih.
Procenjuje se da se tokom 1980-ih između 10 i 12 hiljada stranaca pridružilo borbi protiv sovjetske okupacije u Avganistanu, što je iznedrilo generaciju ekstremista koji su kasnije postali deo Al Kaide ili učestvovali u ratovima u Bosni i Iraku (između 2004. i 2009. u ovoj zemlji je bilo angažovano oko 10 hiljada stranih boraca).
Profesor Piter Nojman (Peter Neumann), direktor međunarodnog centra Kings koledža za studije radikalizacije, kaže za londonski “Dnevni telegraf” (Daily Telegraph) da strani borci stižu u sve većem broju u Siriju.
“Ako ovaj sukob potraje godinama, smatramo da Sirija može biti nova tačka okupljanja militanata. Ukoliko džihadisti mogu da uspostave sigurno utočište i centre za obuku, odatle će dolaziti nove generacije isto kao što je to bio slučaj u Avganistanu”, zaključuje Nojman.
****
U specijalnoj temi RSE istražuje o pruisustvu boraca sa Balkana na sirijskom ratištu.
