Žarko Korać, lider Socijaldemokratske unije i potpredsednik srpskog Parlamenta iz redova opozicije, za RSE govori o protestu protiv Deklaracije o ustavnim i zakonskim pravima Vojvodine, retorici predstavnika Srbije na debati o radu Tribunala u Hagu, regionalnim odnosima i riziku da evropski put Srbije bude ugrožen izostankom dogovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
RSE: U Novom Sadu u petak popodne će biti održan protest protiv Deklaracije o ustavnim i zakonskim pravima Vojvodine. Organizatori Vladu Vojvodine optužuju za separatizam, vojvođanske vlasti smatraju da je na delu pokušaj gašenja autonomije Vojvodine. Kako vi vidite dešavanja oko ovog dokumenta koji je izazvao dosta rasprave?
Korać: Ne zabrinjava to što je neko nesaglasan toj rezoluciji, mada nam nije saopštio čemu se to protivi. Neki govore da je trenutak kada je ta rezolucija predložena bio vrlo rđavo izabran, što je verovatno tačno. Ono što duboko zabrinjava je forma u kojoj se taj protest izražava. Drugim rečima, nije to uobičajena politička kritika, nisu predstavnici opozicionih stranaka, u ovom slučaju SNS, DSS i njihovi poslanici u Skupštini Vojvodine tražili raspravu, nisu ustali za vreme zasedanja pa izneli javno kritike na račun tog dokumenta. Duboko zabrinjava što se organizuje miting ispred Banovine, gde je smeštena pokrajinska Vlada, što je, da podsetim, 200 metara dalje od mesta gde je organizovana Jogurt revolucija ispred pokrajinskog komiteta tadašnje komunističke partije.
Drugim rečima, kao da se istorija ponavlja, i da stvar bude tragična, glavni faktički organizatori, iako sakriveni iza nekih srpskih patriotskih organizacija, su SNS i SPS, koje su i bile nosioci vlasti tada kada je rušena tzv. vojvođanska separatistička vlast.
Argumentacija je šokantno identična. Govori se o foteljašima, separatistima, to su parole iz 1989. godine. Čovek je duboko zabrinut da su dve stranke koje tvrde da su se odvojile od svojih politički očeva, a to su Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj, sada bez ikakve svesti o tome da će ovo što ja govorim, manje više svakom starijem čoveku koji pamti 1989. godinu izazvati potpuno iste asocijacije. I sad se postavlja suštinsko pitanje: da li je cela ta priča o evropskim integracijama, o putu u Evropu koju govore predstavnici SNS i SPS tek jedna providna skrama iza koje se krije jedna suština, a to je tvrdo nacionalistička opcija koja ne bira sredstva da dođe na vlast, iako na izborima ta opcija nije pobedila.
RSE: Mogu li ova dešavanja u Vojvodini da stvore nove tenzije u ovom trenutku koji je već opterećen drugim problemima?
Korać: Mi imamo sukcesiju negativnih događaja u proteklih nedelju dana. To je govor predsednika Tomislava Nikolića koji je više nego skandalozan i ta retorika je identična retorici Miloševićevog SPS i SRS Vojislava Šešelja s kraja osamdesetih, a pre svega s početka devedesetih godina. Naravno, ona je ovaj oblik imala u trenutku kada je Haški sud utvrđen odlukom Saveta bezbednosti UN. To su čuvene dve teze – da je taj sud nelegitiman iako se njegovom osnivanju niko nije protivio od stalnih članica SB UN, pa ni Rusija i Kina: jedna je bila uzdržana, druga je bila za, ali nijedna od njih nije stavila veto na tu odluku. I drugi čuveni argument je da je to antisrpski sud. Drugim rečima mi smo imali taj govor koji će štetiti dugoročno, postaviće se pitanje i u Evropi i u regionu kako zemlja koja teži EU ima predsednika koji se pred kraj tog suda vraća dentičnoj retorici Slobodana Miloševića.
I konačno, imamo prekid pregovora sa Prištinom, sa vrlo čudnim obrazloženjem da nije bilo papira, ne možemo oko principa da se usaglasimo i sl, iza čega se krije činjenica da Srbija nije bila spremna u ovom trenutku da prihvati ono što je faktički bilo na stolu, a to je ukidanje paralelnih institucija.
Vi zapravo imate tri događaja u sukcesiji koji su duboko zabrinjavajući i koji pokazuju nešto, što bih rekao da je osnovni problem i što je vrlo dramatično. Za poslednjih nedelju dana se pokazalo da, ako stranke na vlasti ovakvom brzinom mogu da padnu u Miloševićevu retoriku i što je najvažnije u slučaju Vojvodine, na metode Miloševićeve politike, onda se Srbiji ne piše dobro. Ona ne ide ni u kakve evropske inegracije, ona nije u procesu demokratizacije, ona je u stanju političke regresije.
RSE: Da li retorika od 10. aprila može da dovede do toga da Srbija ponovo počne da bude posmatrana kao izvor problema u regionu?
Korać: Pa već su izjave Nikolića, naročito prve koje je dao kad je izabran za predsednika, imale veoma negativne reakcije u regionu. Setite se reakcije iz Hrvatske, BiH, izuzetak su reakcije u Crnoj Gori gde se vlast obradovala njegovom izboru, ali to je posebna tema. Čini mi se da je taj put otvoren. U ovom trenutku Srbija nije na tom putu, ali “konsultovanje dva šefa srpske države”, kako je Nikolić nazvao sastanak sa Miloradom Dodikom, pokazuje da, uprkos zaklinjanju Nikolića da on podržava BiH i Dejtonski sporazum, on nastavlja još drastičnije od Borisa Tadića sa tom politikom da je RS srpska država, iako je to samo entitet u jednoj državi, nije država ni po kom kriterijumu. Uostalom i patrijarh Irinej je u Banjaluci rekao da je to najnovija srpska država, i što je najinteresantnije, rekao je da je to Pijemont srpstva.
Imamo elemente jedne političke regresije, koja će sigurno, dovesti, ne samo do podozrivosti suseda, nego i do vrlo logičnog pitanja u EU u kom smislu vi idete u evropske integracije i demokratizujete se, ako retorika, način ponašanja, odnos prema jednom broju suseda u regionu sa kojima ste ratovali, ako je to isto s kraja osamdesetih i s početka devedesetih godina. Imam utisak da mi danas imamo vlast koja uopšte nije svesna onoga što radi. U prilog tome bih dodao i izjave premijera Ivice Dačića u Moskvi, prilikom posete Vladimiru Putinu. On je rekao da su odnosi bili loši, ali sad će biti mnogo bolji. Drugim rečima, ovde kao da se naglašava da Srbija ima alternativnu politiku, a to je oslanjanje na Rusiju što je takođe Milošević pokušavao, tako da kad sve to sklopite, ovo je mračan trenutak za srpsku demokratiju u poslednjih sedam dana.
RSE: U kontekstu odnosa u regionu, pre svega odnosa sa BiH, u Beograd danas dolazi šef diplomatije te države Zlatko Lagumdžija. Da li bi se to moglo smatrati prilikom za popravljanje odnosa sa BiH?
Korać: Ti bilateralni susreti su uvek dobri, ali postoji velika razlika između ta dva ministra. Za razliku od ministra spoljnih poslova Srbije koji je tehnokrata, mada i on ima svoju političku pozadinu, u slučaju Zlatka Lagumdžije se radi o predsedniku političke stranke u BiH, čoveku aktivnom u politici poslednjih skoro 20 godina. Oni će možda skinuti te tenzije između Sarajeva i Beograda ali ja nisam siguran da će se one stvarno moći smanjiti jer vi ste videli odluku Željka Komšića, formalno predstavnika hrvatskog naroda u Predsedništvu BiH. On je odbio da dođe u Beograd na razgovore. Kada dođe do sledećeg susreta u Beogradu sa članovima predsedništva, imaćemo krnje predsedništvo BiH, odnosno imaćemo samo predstavnike bošnjačkog i srpskog naroda.
Ti odnosi su, dakle, već sada poremećeni, a po mom mišljenju oni će se remetiti i dalje. Evo zašto: paradoksalno je, ali više će ih remetiti iz RS nego iz Federacije jer poslednje izjave Dodika su otvoreno mešanje u unutrašnje stvari Srbije. Dakle, zbog toga što mu se daje status koji mu je dat, on je izjavio da Srbija treba da odbije sve predloge oko Kosova, da ne sme da izda Kosovo, dakle isto kao SPC u svom saopštenju jer ionako za 15 godina nećemo ući u EU. Da li ćemo ući ili ne, da li je Dodik u pravu to je jedno pitanje, ali ovako direktno se mešati u unutrašnje stvari Srbije je posledica činjenice da je Dodik postao pridruženi član Vlade republike Srbije i Predsedništva Srbije. Drugim rečima, Dodik sebe doživljava kao političara u Srbiji i to će imati takođe katastrofalne posledice za Srbiju, zbog toga jer šta god da Dodik bude uradio unutar BiH politički destruktivno, a on to radi stalno, EU i Zapad će se okrenuti Beogradu i reći ‘E ovo je vaš klijent, sada ga vi smirite’ po nekoj analogiji, kao što sada SAD traži od Kine da disciplinuje Severnu Koreju. Drugim rečima, mi ćemo dovesti sebe u nemoguću situaciju: da će upravo zbog blizine sa Dodikom, Srbija biti odgovorna i za ono što on samostalno radi u BiH.
Ja bih rekao da Srbija u ovom trenutku ima jedno politički nedozrelo rukovodstvo, koje u situaciji kada se suočilo sa tim da treba da potpiše sporazum sa Prištinom, nije imalo ni hrabrosti ni snage da to uradi, što je bilo jasno od početka. Ono sada ne zna više šta da radi, ono luta i vraća se praktično na one iste mehanizme političkog ponašanja i na iste stavove koje su ti ljudi više od 10 i 15 godina uporno javno branili. Neko bi ciničan rekao, u situaciji neuspeha ili stresa, vi se vraćate poziciji koja vam je najbolje poznata, a ta pozicija je već jednom bila realizovana u Srbiji sa katastrofalnim rezultatima za njenu budućnost.
RSE: Postoji li u tom kontekstu rizik da evropski put Srbije postane talac problema Kosova?
Korać: On je već postao, to je sad samo početak. Mogu da ulijem i dozu optimizma i da kažem da je moguće da će se neko prenuti, da će ovo biti privremeno. Što se tiče Tomislava Nikolića, sumnjam da će biti privremeno jer je Srbija izabrala nacionalističkog predsednika sa retorikom devedesetih godina, Šešeljevog dobrovoljca iz ratova, četničkog vojvodu. Srbija će platiti cenu tog izbora.
Izgleda da Srbija tek sada vidi šta je cena tog izbora i to je tek početak onoga što će se dešavati. Mnogo je ozbiljnije pitanje Vlade Srbije koja je ipak imala nešto drugačiju poziciju i pokazala izvesnu hrabrost da sedne i pregovara sa Tačijem, što Tadićeva vlada nije uradila. Dakle ona je pokazala neku zrelost u tom pogledu, ali ne dugo. Što se tiče same Vlade mi imamo malo mešane poruke. Što se tiče Nikolića, tu ništa dobro ne očekujem. Očekujem da nas taj čovek i dalje svađa sa svetom i sa susedima u regiji, nekada intenzivnije, nekada će biti malo pasivnije, ali tu se ništa neće promeniti jer ono što on radi je njegova politička biografija i on iz tog okvira neće izaći.
