Nikolić u UN: Haški sud kao Inkvizicija, kazne samo za Srbe

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić oštro je kritikovao rad Haškog tribunala u obraćanju skupu o međunarodnom krivičnom pravosuđu u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Nikolić je u obraćanju učesnicima skupa "Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja", koji je zakazao predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić, kazao da je rad Tribunala odmogao pomirenju među narodima na prostoru bivše Jugoslavije.

On je išao tako daleko da je suđenja u Hagu uporedio sa Inkvizicijom, suđenjima nakon francuske revolucije i Staljinovim čistkama u Sovjetskom Savezu i rekao da "ozbiljnu i tešku senku na rad čitavog suda baca činjenica da su politički lideri samo jedne strane - srpske - u Hag došli kao okrivljeni a iz njega otišli kao krivi".

Predsednik Srbije je istupio radikalnije nego što su mnogi i očekivali, ili upravo onako kako su pisali neki srpski mediji. Naime, i pre nego što je održao govor, najavljivano je da se može porediti sa istupima kubanskog lidera Fidela Kastra. Nikolić je osporavao rad Haškog suda po nizu tačaka, najpre navodeći da je kod srpskog naroda pristuno „osećanje nezadovoljenja pravde“.

„Presude Suda su uticale na ponovno otvaranje rana nezadovoljene pravde još iz Drugog svetskog rata. Tada je samo u zloglasnom logoru Jasenovac ubijeno 700 000 Srba, i manje Jevreja, Roma i drugih, od čega 50 000 dece“, rekao je.

Izneo je uverenje da nije slučajno to što se Akt o osnivanju Suda odnosi na događaje posle 31. decembra 1991. godine. Smatra da je to učinjeno kako bi se prikrila odgovornost velikih sila za raspad Jugoslavije:

„Na taj način je isključeno pitanje zločina protiv mira. Zločin protiv mira, logično, prethodi svim drugim zločinima koji se mogu dogoditi u ratnom sukobu. Zato je teži i opasniji. Međutim, u zločin protiv mira prema bivšoj SFR Jugoslaviji nesumnjivo su upletene i velike sile“.

Dalje je optužio je Haški sud za kidnapovanja, nezakonita pritvaranja, te predugo zadržavanje pritvorenih. Kao primer za to naveo je svog bivšeg šefa Vojislava Šešelja: „On provodi jedanaestu godinu u pritvoru, što je bez presedana u svetskoj istoriji“.

Nastavio je tvrdnjama i da su institucije „kolektivnog zločinačkog poduhvata“ i „komandne odgovornosti“ ustanovljene samo sa jednim ciljem: „Da se ako ne neposredno, a ono posredno, preko povezivanja najviših državnih i vojnih funkcionera okrivi država, odnosno državni entitet, i to u slučaju haških procesa samo Republika Srbija i Republika Srpska“.

Pravni gafovi

U raspravi koja je usledila na Nikolićeve navode direktno se osvrnuo ambasador Hrvatske pri UN-u Ranko Vilović: „Moram da kažem da neki stavovi koje je izneo predsednik Srbije Tomislav Nikolić ne odgovaraju činjenicama zbog čega nam ne preostaje ništa drugo, osim da se sa njima ne slažemo“.

Niz gafova, pre svega pravnih, u govoru Tomislava Nikolića podcrtava profesor Goran Šimić, autor knjige o radu Haškog suda. Jedan od ključnih, po njemu, odnosi se na Nikolićevo potezanje pitanja komandne odgovornosti.

„Gospodin Nikolić je imao nekoliko teških pravnih gafova. Na primer, onaj kada kaže da je komandna odgovornost jednaka kolektivnoj krivici. Što je zapravo apsurdno i netačno“, navodi Simić.

Šimić nastavlja da je upravo Nikolićev nastup pokazao pogrešnost same debate. Diskusija o nasleđu Haškog tribunala, koja je potrebna, navodi naš sagovornik, ovde je imala samo političku svrhu.

Tako treba gledati i na obraćanje Tomislava Nikolića, koji je raspravu u UN-u iskoristio upravo onako kako su neki analitičari strahovali u upozoravali. Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić:

“Nažalost,ova diskusija itekako može da ima značaja u ovom vrlo teškom trenutku po Srbiju kada se borimo da ne ispustimo proces evropskih integracija, ako, a sva je prilika da će tako biti, predsednik Srbije Tomislav Nikolić po savetu Olivera Antića, koji je jedan od najvećih nipodaštavača celog koncepta tranzicione pravde i ad hoc sudova, bude izneo radikalne stavove, što će se nažalost, po svemu sudeći desiti”, kazala je Milić.

Na pitanje šta ova rasprava može doneti Srbiji na međunarodnom planu, sagovornica RSE odgovara:

"Nažalost, bojim se da ćemo još jednom pokazati da, iako se formalno bojimo da ostanemo u procesu evropskih integracija, ne shvatamo da taj proces znači i usvajanje vrednosti i politika i zemalja članica i EU i institucija EU koje su podržale rad Tribunala. Kritika Tribunala je jedna stvar, ali način na koji je ovu raspravu sazvao Jeremić, reakcija relevantnih svetskih faktora i pre svega što će Nikolić govoriti, što je najavio Antić, bojim se da će biti grdno štetno po državu Srbiju u ovom trenutku".

Izostanak glasa žrtava

Jeremić je otvorio je zasedanje, koje je zakazao pre skoro pet meseci (posle izricanja oslobađajućih presuda hrvatskim generalima Markaču i Gotovini) porukom da čvrsto veruje da u Generalnoj skupštini ne sme da bude zabranjenih tema „jer nema drugog mesta na kome bi zemlje članice mogle zajedno i ravnopravno, iskreno i otvoreno da razmene mišljenja".

„Da bi došlo do pomirenja svaka strana mora da prihati svoj deo odgovornosti. Van tog konteksta međunarodno krivično pravosuđe lako se može doživeti kao instrument odmazde. Ili se može smatrati da pomaže napore da se nekome dodeli kolektivna krivica. Takvi potezi naškodili bi osnaživanju vladavine prava jer ni jedna pravna tradicija ne priznaje kolektivnu krivicu ili nedužnost čitavog jednog naroda“.

To je rekao i prepustio reč generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu koji je izrazio podršku radu Tribunalu u Hagu, podvlačeći da je to prvi sud za ratne zločine osnovan skoro 70 godina posle onog u Ninbergu.

„Oni koji su raspalili vatru mržnje i podela bez obzira da li su predsednici država, vojnici ili građani nemaju više gde da se sakriju. Ženama i devojkama koje su najviše stradale u takvim ratovima pružena je dodatna zaštita. Ali pravda nije samo u kažnjavanju počinilaca, istorija je pokazala da dugoročni mir i stabilnost zahtevaju priznavanje zločina i događaja iz prošlosti“, kazao je Ban.

Zadovoljan rezultatima koje ostvaruje međunarodna pravda, on je podvukao da „u Evropi, Africi i Aziji, nekada moćni politički i vojni lideru su okrivljeni i osuđeni zbog svojih dela“. „Nekada su oni sve kontrolisali, ali je to vreme zamenila vladavina prava“.

Tako je zaključio Ban i zbog daljih obaveza napustio zasedanje. Reč je dobio član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. Navodeći da u zemlji koju predstavlja postoje različiti pogledi na rad Haškog suda, kritike i pohvale, uočljivo je i zajedništvo u želji da se svi počinioci ranih zločina nađu pred licem pravde. Taj Sud bi trebalo da bude garancija da se zločini neće ponoviti i zaštita od itorijskog revanšizma. Osvrnuo se na razlike koje postoje u pogledu na sud između BiH enteta.

„U javnosti Republike Srpske i kod najvećeg broja zvaničnika prisutno je rašireno shvatanje da je Haški sud selektivan i diskriminatorski prema Srbima optuženim pred tim Sudom. Pojedine presude Haškog suda kod srpskog naroda u BiH su stvorile osećaj da su oni žrtve Haškog suda, pored toga što su bili žrtve u ratu, kao i pripadnici drugih naroda u BiH. Najveći paradoks haških presuda je u tome da najveći broj Srba veruje da Haški sud sudi samo srpskom narodu, dok istovremeno, na bošnjačkoj strani raste nezadovoljstvo izrečenom visinom kazni za počinjene zločine u tim predmetima“, konstatovao je Radmanović.

Kao jedan od kontroverznijih momenata u raspravi mogao bi biti upamćen i taj što je Jeremić kao jednog od panelista pozvao bivšeg komandanta sektora Sarajevo u okviru UN-ovih snaga Luisa Mekenzija, koga je ratni vojni tužilac u BiH pre 20 godina optužio zbog navodnog „polnog zlostavljanja“ Bošnjakinja u jednom srpskom zatvoru kod Sarajeva. Oglasila se i nevladina Inicijativa mladih, navodeći da je Jeremić pozivanjem Mekenzija koji je više puta negirao preduse Haškog suda, ugrozio poverenje u institucije međunarodne pravde.

Sjedinjene Države, Kanada i Jordan nisu učestvovali u debati a zemlje Evropske unije poslale su niže rangirane diplomate.

Portparolka misije SAD u UN-u Erin Pelton je, kako prenosi Reuters, rekla da njena zemlja nije učestvovala u debati zbog "neujednačene i zapaljive tematike" i zbog nedavanja prilike žrtavama da se obrate skupu.

Jedan neimenovani diplomata je izjavio da je nekoliko zemalja zamolilo Jeremića da promijeni datum održavanja skupa jer je 10. april dan kada je 1941. proglašena Nezavisna Država Hrvatska i održavanje debate na taj dan bi čitavom skupu dalo pro-srpski osjećaj, ali je srpski diplomata to odbio.

Zbog bojazni da će rasprava biti iskorišćena za neopravdani napad na Haški tribunal, više eminentnih ličnosti, među kojima i predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, kao i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Song Sang-Hjun, odustali su od učešća na skupu.

Meron je izjavio da se Haški tribunal rukovodi isključivo profesionalnim, a ne političkim kriterijumima. Na okruglom stolu u Brukings institutu u Vašingtonu uoči debate u UN, on je podvukao:

„Dozvolite mi da vas podsetim da sve sudije i ja analiziramo svaki slučaj posebno i da smo u donošenju odluka ograničeni priloženim dokazima, argumentima strana u procesu kao i postojećim zakonima. Mi nismo i ne možemo da budemo pod uticajem šire agende, niti političkih interesa“, istakao je Meron i podsetio da sve presude, kako oslobađajuće tako i osuđujuće, "pokazuju kvalitet ovog sistema i da sud radi svoj posoa".

„Oslobađajuća presuda ne znači da nije bilo zločina niti da je osoba o kojoj je reč, nevina u širem smislu“, naveo je i dodao:

„Ponekad me brine pretpostavka mojih veoma dobrih prijatelja da svako ko je optužen pred Haškim tribunalom za zločine, ili pred nekim drugim međunarodnim sudom, mora da je kriv, jer je jednostavno optužen za zločine. Smatram da je to udar na osnovni princip pravde“.

Nedostatak rasprave, bitniji od svih, po uverenju Šimića je izostanak žrtava, čiji glas se nije čuo: „Nemojmo zaboraviti Tribunal je uspostavljen ne zbog država, političara, pravnika... Nego zbog žrtava“.

Raspravi u Ujedinjenim nacijama prisustvovala je i Munira Subašić iz organizacije „Majke Srebrenice“ koja je tokom debate izbačena, a neki mediji prenose da je do toga došlo zato što je tokom izlaganja Nikolića pokazala majicu sa natpisom „Srebrenica“ i pokušala da podigne transparent na kome je pisalo „Republika Srpska, genocidna“.

Ona je nakon toga održala konferenciju za novinare.

"Ako se vodi debata o tebi tvojoj pravdi, bez toga da možeš da govoriš u svoje ime - mislim da sva mišljenja treba da se saslušaju i da svi zajedno treba da odlučimo šta treba da radimo. Nisam mogla to da uradim zbog Vuka (Jeremića) i njegovih vukova (obezbeđenja) koje je bilo sa njim", kazala je Subašić i dodala:

"Bila sam nemoćna kada sam se borila za svog sina. Bila sam nemoćna kada sam sakupljala kosti svoga sina. I danas sam bila nemoćna. Nisam mogla čak ni da saslušam govor predsednika Srbije. Bila sam izbačena", navela je ona.