Direktor MMF-a Kristin Lagard, predsedavajući Evrogrupe Žan Klod Junker i evropski komesar Oli Ren na konferenciji za novinare u Briselu, 21. februar 2012.
Grčka spasena od bankrota
Ministri finansija zemalja eurozone usvojili su drugi paket finansijske pomoći za Grčku od 130 milijardi eura, posle više od 13 sati pregovora u Briselu. Atina se obavezala da smanji dug sa sadašnjih 160 procenata društvenog proizvoda na 120,5 odsto do 2020. godine. Međutim, u poverljivom izveštaju međunarodne „trojke“ se upozorava da stanje grčke ekonomije ostaje nepredvidivo u narednim godinama.
Novi sporazum znači da privatni kreditori Grčke moraju da prihvate gubitak od 53,5 posto vrednosti obveznica koje su kupili, što je u stvarnosti gubitak od 70 procenata, odnosno oko 100 milijardi evra. Grčkoj su bila potrebna dodatna sredstva da bi izbegla bankrot 20. marta, do kada mora da vrati velike zajmove.
Dogovor je u utorak rano ujutro objavio predsednik grupe ministara finansija evrozone Žan Klod Junker.
On je rekao da će ovaj dalekosežni dogovor dovesti do "veoma značajnog smanjenja grčkog duga" i obezbediti budućnost ove zemlje unutar evrozone.
"Evrogrupa je u potpunosti svesna velikih napora koje su građani Grčke već podneli, ali naglašava da su neophodni dodatni veliki i zajednički napori grčkog društva, kako bi ekonomija krenula putem održivog razvoja", naveo je Jumker.
Grčki premijer Lukas Papademos, grčki ministar finansija Evangelos Venizelos sa nemačkim ministrom finansija Volfgangom Šojblom, Brisel, 20. februar 2012.
Grčki premijer Lukas Papademos je rekao da je ovo istorijski trenutak za njegovu zemlju.
"Uveren sam da će i nova vlada nakon izbora u potpunosti biti posvećena primeni ovog programa, jer je to u interesu grčkog naroda”, rekao je Papademos.
"U poslednje dve godine i ponovo ove noći, naućio sam da je ‘maraton’ zaista grčka reč. Ali, na kraju smo postigli sporazum, koji je veoma dalekosežan i važan”, naglasio je evropski komesar za ekonomiju Oli Ren.
Šef Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, koja je takođe učestvovala u pregovorima, rekla je da sporazum "daje Grčkoj dovoljno prostora za obnovu njene konkurentnosti".
"Kombinacija ovih značajnih napora treba da omogući održivost njenih dugova i pokaže da sa dobrom i striktnom primenom – uz redovnu proveru različitih učesnika ovog programa – grčka ekonomija može da se stabilizuje”, navela je Lagard.
Ona je dodala da će tokom marta biti razmotreno na koji način će MMF pomoći stabilizaciji grčke privrede. Istovremeno, Lagard je pozvala članice evrozone da povećaju fond za spasavanje ako žele značajniji doprinnos MMF.
Prema ovom sporazumu, upravljanje grčkom ekonomijom stalno će nadgledati evropski eksperti na terenu.
Prema ovom sporazumu, upravljanje grčkom ekonomijom stalno će nadgledati evropski eksperti na terenu. Takođe, Grčka će otvoriti poseban račun i koji će funkcionisati nezavisno od njenog budžeta. Na tom računu mora uvek biti dovoljno novca za servisianje dugova u naredna tri meseca.
Nemačka je insistirala na ovoj odredbi, dok protivnici smatraju da bi to bio potez bez presedana kojim se narušava finansijski suverenitet Grčke. Zvanična Atina se obavezala i da usvoji ustavne amandmane kako bi dala prioreitet plaćanju dugova u odnosu na finansiranje vladinih funkcija.
Junker je istakao da će novčana sredstva biti prosleđena Grčkoj kada usvoji ustavne amandmane kojima se omogućava striktnija kontrola njenih finansija od strane EU i MMF. Lideri evrozone će se ponovo sastati početkom marta da utvrde da li je Grčka ispunila sve elemente sporazuma.
Skepticizam i u Grčkoj i u Evropi
Očekuje se da se grčki parlament u sredu izjasni o ovom dokumentu. I nemački i holandski parlament će glasati sledeće sedmice o pomenutom dogovoru. Političari u obe zemlje su kritični prema dodatnom pozajmljivanju novca Grčkoj.
Pojedine članice evrozone sumnjaju da će Grčka ispunjavati svoje obaveze i zahtevaju uvođenje snažnijih mehanizama koji bi osigurali otplatu dugova.
Zastava EU, Atina, februar 2012.
Prvi paket pomoći za Grčku od 110 milijardi nije bio dovoljan da izvuče zemlju iz dužničke krize. U poverljivom izveštaju međunarodne „trojke“ koji su sačinili MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija, upozorava se da će stanje grčke ekonomije biti nepredvidivo i u narednim godinama, sa „sklonošću incidentima“.
Prema sporazumu su skeptični i u Grčkoj.
„Novac iz spasilačkih fondova ne ostaje u Grčkoj, ne investira se u Grčku i neće nam pomoći da izađemo iz krize. On je jednostavno namenjen za vraćanje dugova bankama, tako da njihovi bilansi iskazuju profit“, smatra Konstantin Mihalos, predsednik atinske komore za trgovinu i industriju.
Nakon vesti da je Grčkoj odobren drugi paket pomoći, evro je u utorak ojačao, ali to nije podstaklo i rast deonica na berzama, iako su poslednjih dana bile u plusu u očekivanju pozitivnog ishoda. Analitičari ističu da to znači da tržište nije uvereno da će ovim sporazumom biti sprečene nove finansijske turbulencije.
„Pomoć Grčkoj predstavlja olakšanje za tržište. No to je već uračunato u cene. Ipak, ovo nije kraj priče o Grčkoj. To je složen proces, no kreće se u pravom smeru“, kaže Tomas Lam, ekonomista u kompaniji DMG & Partners Securities.
