Sve su učestaliji izveštaji da Iran poslednjih dana pojačava cenzuru na Internetu – usporavanjem rada različitih sajtova ili blokadom, kao u slučaju Gugla (Google). Zbog toga se spekuliše da zvanični Teheran testira svoj kontroverzni „nacionalni internet“, kako bi se ova zemlja izolovala od neželjenih uticaja iz sveta.
Plan Irana da ustanovi domaću kompjutersku mrežu kompatibilnu sa islamskim principima i funkcionisala nezavisno od međunarodne (World Wide Web) – čuva se u tajnosti. Međutim, to je alarmiralo aktiviste koji se bore protiv cenzure. Osim sopstvenih razloga da razvije ovakav sistem, Iran se očito ugledao i na druge zemlje koje su to već uradile, pre svega Severnu Koreju.
Teheran navodi i finansijski moment. Tako je ministar za telekomunikacije Reza Taghipour izjavio da nakon uvođenja novog sistema neće više biti potrebe da se oslanja na internacionalnu širokopojasnu mrežu za održavanje interneta na domaćem planu, čime će troškovi biti smanjeni za 30 odsto.
Tu su i moralni, odnosno verski razlozi. Domaći kompjuterski sistem – opisan je kao “halal” ili “čist” – biće u skladu sa islamskim zakonom i sprečiće pristup “nemoralnim” sajtovima.
Šef iranske policije Moghaddam
Istovremeno, iranski zvaničnici, poput šefa policije Esmaila Ahmadi-Moghaddama, protive se korišćenju stranih sajtova za pretraživanje kao što je Gugl, opisijući ih kao oruđe za špijunažu.
“Kada tražimo za željenim informacijama na međunarodnom vebu (World Wide Web), ostavljamo tragove naših ličnih informacija”, kazao je Moghaddam. On naglašava da nacionalni internet može pomoći u zaštiti personalnih informacija od spoljnih neprijatelja.
“Izvor naših informacija na kompjuteru ne bi trebalo da je izvan zemlje. Možemo imati izvore ovde unutar zemlje. Naše veze treba da budu osigurane kako bi se izbegle subverzvine aktivnosti”, dodaje Moghaddam.
Cenzura – pravi razlog
Strahuje se da je pravi razlog za ovaj potez zvaničnog Teherana, njegovo nastojanje da ojača kapacitet za prekidanje veza njegovih građana sa spoljašnjim svetom. Iranci, koji su vešti u korišćenju Interneta, oslanjaju se na pristup necenzurisanim vestima i informacijama na međunarodnim sajtovima kao i povezivanje sa drugima. Iranci, naročito mladi, poznati su po sposobnosti da dopru do svetskih sajtova, uprkos nastojanju vlasti da blokiraju pristup.
Nima Rashedan, koja radi u Švajcarskoj kao istraživač, smatra da su razlozi pre svega političke prirode.
“Oni žele da kreiraju nezavisnu nacionalnu mrežu, tako da u slučaju da se nešto desi, kao u slučaju masovnih uličnih protesta nakon izbora 2009,
“Oni žele da kreiraju nezavisnu nacionalnu mrežu, tako da u slučaju da se nešto desi, kao u slučaju masovnih uličnih protesta nakon izbora 2009, mogu da blokraju pristup međunarodnim sajtovima", kaže Nima Rashedan.
mogu da blokraju pristup međunarodnim sajtovima, zadrže elektronski saobraćaj unutar zemlje i tako spreče kontakte između iranskih građana i spoljašnjeg sveta”, kaže Nima Rashedan.
Dakle, to je pravi razlog za ovu inicijativu zvaničnog Teherana, a ne onemogućavanja pristupa građana “nemoralnim” sajtovima. Početkom februara registrovan je očigledan rast cenzure.
Iranski zvaničnici obećavaju uvođenje ovakvog sistema u najmanju ruku od 2006. godine. Prema nekim izveštajima, vlada Mahmuda Ahmadinedžada je izdvojila milijardu dolara za realizaciju ovog projekta.
Još se ne zna kada će iranski nacionalni internet i zvanično profunkcionisati, ali u ministarstvu za telekomunikacije najavljuju da će se do desiti u narednih nekoliko meseci.
Da li će www biti potpuno zamenjen?
Malo se zna o obimu, odnosno dosegu iranskog internet projekta, ali je ministar za telekomunikacije Taghipour naglasio u januaru da nacionalna mreža neće u potpunosti zameniti međunarodni internet. On je istakao da će Iran ostati povezan sa globalnom mrežom, ali da će ključni promet u komunikacijama biti na domaćoj.
Šef policije Moghaddam ističe da “pokretanjem nacionalnog interneta mi ne prekidamo naše sajber veze sa svetom”.
Internet kafe u Teheranum 2011.
Reza Bagheri, direktor istraživačkog instituta pri ministarstvu telekomunikacija, izjavio je 2011. da će u početku oko 60 odsto domaćinstava i biznisa biti obuhvaćeno domaćom internet mrežom, a u roku od dve godine biće proširena na celu zemlju.
Kolin (Collin) Anderson, vašingtonski ekspert za pitanja cenzure, smatra da će iranska nacionalna mreža u svakom pogledu izgledati kao i regularni internet, osim što neće biti moguć pristup bilo kom sajtu izvan zemlje, uključujući i telefonske pozive preko Skajpa.
Anderson je detaljno proučavao iranski sajber prostor i smatra da će Teheran morati da se suoči sa nekoliko praktičnih pitanja pre nego što preseče veze sa međunarodnim internetom.
“Najveća prepreka je u tome što se čak i neki domaći sajtovi ne nalaze na serverima iranskih kompanija. Taj broj raste ako uzmete u obzir privatne ili lične sajtove. Verovatno se serveri za većinu iranskih sajtova nalaze izvan
“Najveća prepreka je u tome što se čak i neki domaći sajtovi ne nalaze na serverima iranskih kompanija", naglašava Kolin Anderson.
zemlje. Problem je u tome što je Iran kasno počeo da razvija sopstvene kapacitete za internet saobraćaj. Drugo pitanje je raspoloživost servisa: ljudima treba imejl i većina Iranaca – čak i vladini zvaničnici – koriste imejlove koje obezbeđuju američki serveri kao što su Gmail or Yahoo", navodi Anderson.
Anderson kaže da, prema njegovom istraživanju, oko 20 odsto sajtova koji su povezani sa iranskim vladom, imaju servere izvan zemlje.
Da bi pokrenuo sopstveni internet, Iran mora da izvrši pritisak na sve privatne i vladine sajtove da se presele u zemlji, zbog čega mora da poveća kapacitet domaćih servera, kao i više sadržaja na persijskom.
Čak iako uspe da uspešno pokrene sopstveni internet, i dalje će mu biti neophodan pristup globalnoj mreži za sopstvene potrebe, uključujući banke i ekonomiju u celini kojima je nužno da komunicraju sa svetom.
Nima Rashedan kaže da Iran može brzo da razvije neku vrstu dvostrukog okvira za internet: brza i jeftina nacionalna mreža koja bi obezbeđivala lak pristup domaćim sajtovima, dok bi veza sa međunarodnim internetom (www) bila spora, u velikoj meri filtrirana i skupa.
