Baš u danu u kom šefovi pregovaračkih timova Kosova i Srbije Edita Tahiri i Borislav Stefanović ponovo trebalo da sednu za sto u Briselu, na severu Kosova rasplamsali su se sukobi. Nakon blokada prelaza Brnjak i Jarinje, kao i podizanja niza barikada od šljunka po putevima na samom tlu “severa” sa ciljem sprečavanja kretanja Kfor-a, međunarodne snage su u noći između ponedeljka i utorka odgovorile.
Reakcija na srpskoj strani pomalo je konfuzna. Neki pozivaju na “otpor NATO-u”, a drugi upozoravaju da se sa Kfor-om ne smeju otvarati sukobi, a sam predsednik Boris Tadić poziva Kfor na “maksimalnu uzdržanost”. Sada je međutim jasno, da Tahiri i Stefanović teško da u Briselu mogu i pomisliti da preskoče pitanje severa. U krajnjem slučaju to bi bilo, kako navodi jedan od sagovornika kao da ignorišu – slona u sobi.
Dvanaest dana nakon što su barikade podignute, jutro nakon što su izbili prvi sukobi, dok su Mitrovicom, kako javlja naš reporter odjekivale sirene hitne pomoći, pri slikama koje bude najdublje strahove, državni sekretar u kosovskom ministarstvu Vlade Srbije Oliver Ivanović, apeluje na Kfor, ali i građanima poručuje:
“Građani ne smeju ni na koji način ugrožavati jedinicu Kfor-a koja je tamo, jer Kfor nije naš neprijatelj”.
Slični poziv od Ivanovićevog kolege načelnika kosovsko-mitrovačkog okruga Radenka Nedeljkovića nije se čuo:
“Kfor postupa po planu koji je sačinila takozvana Vlada Kosova”.
Nedeljković dalje poziva komandanta Kfor-a Erharda Drevsa na sastanak.
“Da razmotrimo trenutnu situaciju jer sam siguran da se izlaz iz ove situacije može pronaći samo razgovorima, nikako silom”, kazao je Nedeljković.
Nasuprot Nedeljkoviću, šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović nastoji da ostane jednako tvrd. Ne upućuje apele svojim sunarodnicima i obraća se isključivo Kfor-u.
“Mislim da je neophodno da se Kfor u najkražem mogućem roku vrati u okvire svog mandata i da ne pokušava silom da probija barikade zato što to može da ima vrlo negativne posledice. Može da naruši inače vrlo krhku stabilnost i mir”, ocenio je Stefanović.
Stefanović je još dodao da dešavanja na Jarinju pokazuju da "ima snaga" koje ne žele da se problemi reše mirnim putem. "To se radi sa ciljem da Srbija odustane od dijaloga sa Prištinom i da onda ona bude okrivljena da ne želi mirna rešenja", rekao je on. A na samom Jarinju:
“Pali ga….!”
“Ovamo, dođi ovamo…!”
Tako se građani okupljeni na barikadama obraćaju Kfor-ovcima. Zaista ima razloga za poziv na uzdržanost koji im je oko 16 sati saopštenjem uputio predsednik Boris Tadić, koji je istovremeno daleko oštrije upozorio Kfor.
“Međunarodne snage su tu da brane goloruke građane, a ne da se sukobljavaju sa njim. Pozivam Kfor na maksimalnu uzdržanost”, Tadićeve su reči, upćene nakon što su agencije prenele da neki građani izgleda nisu bili goloruki, te da su četiri vojnika povređena od bombe kućne izrade.
Velika očekivanja Beograda
Sumnje u jasnu strategiju koju Beograd ima u rešavanju problema na severu Kosova, ponovo su izbile u prvi plan. Da li je potpuna i nekritička podrška Beograda nastojanju Srba da blokadama spreče rad kosovskih carinika na dva prelaza, zapravo bazirana tek na moglo bi se reći i naivnom očekivanju, da međunarodne snage neće reagovati?
Sada kada se to dogodilo može li se bilo šta se može učiniti, osim apelovati i pozivati na povratak dijalogu, kao što je uradio vladin Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
“Ovo što se sada događa na severu je apsolutno nepodnošljivo i za međunarodnu zajednicu i za kosovske Srbe. Iz tog razloga očekujemo da ćemo imati razgovore na temu administrativnih prelaza Brnjak i Jarinje, jer blokade i sa jedne i sa druge strane ne mogu doprineti stabilizaciji situacije. Samo mogu i onako lošu situaciju da pogoršaju”, kazao je Bogdanović.
Istovremeno u Beogradu. Trinaest dana nakon što je priredio pravi skandal kada je na sred Bezbednosnog foruma skoro pa vikao:
“Ima li ovde Srba!?!?”
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin i sam posmatrajući zbivanja na “severu” ponovo se oglasio ponavljajući da Moskva podržava nastojanja Srbije da problem reši u skladu sa odlukama Ujedinjenih nacija.
“Samo dijalog zainteresovanih strana i iznalaženje kompromisa mogu da omoguće postizanje dugoročnog rešenja i spreče kako obnavljanje tako i zamrzavanje konflikta. Nažalost, Prištini i još nekim zemljama nedostaje želja da vode otvorenu i kontruktivnu diskusiju sa Beogradom“, smatra Konuzin.
Nemački i američki vojnici na prelazu Jarinje, 27. septembar 2011.
Konuzin je i jedini inostranih predstavnik u Beogradu koji se oglasio do trenutka zaključenja ovog izveštaja, istina i on slučajno, pošto je baš za utorak imao zakazano predavanje o ruskoj politici u Insitututu za međunarodnu spoljnu politiku.
Sve zajedno sedma runda i onako teških pregovora počinje u veoma lošoj atmosferi. Sve i da su rešeni da se bave nekim od takozvanih svakodnevnih pitanja Tahiri i Stefanović teško da mogu skrenuti pažnju sa Brnjaka i posebno Jarinja. Navodi to i analitičar Foruma za međunarodne odnose Bojan Al-Pinto Brkić.
“To je fenomen slona u sobi. Nemoguće je voditi razgovore recimo o školskim udžbenicima a da se pri tome ignoriše situacija u kojoj su na terenu jedni naspram drugih”, smatra on.
Naš sagovornik još napominje da Beograd očigledno ima velika očekivanja od otpora barikadama. Očekivanja su tolika da potiskuju sve mogućnosti koje se same po sebi nameću za miran izlazak iz krize.
“Postoje brojni primeri u svetu gde su određene carinske teritorije izdvojene zbog jednih ili drugih razloga. Tu postoji autonomna carinska uprava vezana sa izdvojenošću tih carinskih zona. To ni po čemu ne upućuje na postojanje države, a ovako kako se to predstavlja u odnosima između Beograda i Prištine to je pitanje svih pitanja, što svakako ne odgovara istini. Ništa se ne bi dogodilo da se na tim prelazima uvede jedna, druga ili treća uprava”, ocenjuje Brkić.
Okolnosti, međutim, diktiraju da u centru dijaloga teško da može biti bilo koja druga tema, osim one – kako sačuvati mir, tamo gde se i onako uz veliku muku teško održava.
Reakcija na srpskoj strani pomalo je konfuzna. Neki pozivaju na “otpor NATO-u”, a drugi upozoravaju da se sa Kfor-om ne smeju otvarati sukobi, a sam predsednik Boris Tadić poziva Kfor na “maksimalnu uzdržanost”. Sada je međutim jasno, da Tahiri i Stefanović teško da u Briselu mogu i pomisliti da preskoče pitanje severa. U krajnjem slučaju to bi bilo, kako navodi jedan od sagovornika kao da ignorišu – slona u sobi.
Dvanaest dana nakon što su barikade podignute, jutro nakon što su izbili prvi sukobi, dok su Mitrovicom, kako javlja naš reporter odjekivale sirene hitne pomoći, pri slikama koje bude najdublje strahove, državni sekretar u kosovskom ministarstvu Vlade Srbije Oliver Ivanović, apeluje na Kfor, ali i građanima poručuje:
“Građani ne smeju ni na koji način ugrožavati jedinicu Kfor-a koja je tamo, jer Kfor nije naš neprijatelj”.
Slični poziv od Ivanovićevog kolege načelnika kosovsko-mitrovačkog okruga Radenka Nedeljkovića nije se čuo:
“Kfor postupa po planu koji je sačinila takozvana Vlada Kosova”.
Nedeljković dalje poziva komandanta Kfor-a Erharda Drevsa na sastanak.
“Da razmotrimo trenutnu situaciju jer sam siguran da se izlaz iz ove situacije može pronaći samo razgovorima, nikako silom”, kazao je Nedeljković.
Nasuprot Nedeljkoviću, šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović nastoji da ostane jednako tvrd. Ne upućuje apele svojim sunarodnicima i obraća se isključivo Kfor-u.
“Mislim da je neophodno da se Kfor u najkražem mogućem roku vrati u okvire svog mandata i da ne pokušava silom da probija barikade zato što to može da ima vrlo negativne posledice. Može da naruši inače vrlo krhku stabilnost i mir”, ocenio je Stefanović.
Stefanović je još dodao da dešavanja na Jarinju pokazuju da "ima snaga" koje ne žele da se problemi reše mirnim putem. "To se radi sa ciljem da Srbija odustane od dijaloga sa Prištinom i da onda ona bude okrivljena da ne želi mirna rešenja", rekao je on. A na samom Jarinju:
“Pali ga….!”
“Ovamo, dođi ovamo…!”
Tako se građani okupljeni na barikadama obraćaju Kfor-ovcima. Zaista ima razloga za poziv na uzdržanost koji im je oko 16 sati saopštenjem uputio predsednik Boris Tadić, koji je istovremeno daleko oštrije upozorio Kfor.
“Međunarodne snage su tu da brane goloruke građane, a ne da se sukobljavaju sa njim. Pozivam Kfor na maksimalnu uzdržanost”, Tadićeve su reči, upćene nakon što su agencije prenele da neki građani izgleda nisu bili goloruki, te da su četiri vojnika povređena od bombe kućne izrade.
Velika očekivanja Beograda
Sumnje u jasnu strategiju koju Beograd ima u rešavanju problema na severu Kosova, ponovo su izbile u prvi plan. Da li je potpuna i nekritička podrška Beograda nastojanju Srba da blokadama spreče rad kosovskih carinika na dva prelaza, zapravo bazirana tek na moglo bi se reći i naivnom očekivanju, da međunarodne snage neće reagovati?
Sada kada se to dogodilo može li se bilo šta se može učiniti, osim apelovati i pozivati na povratak dijalogu, kao što je uradio vladin Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
“Ovo što se sada događa na severu je apsolutno nepodnošljivo i za međunarodnu zajednicu i za kosovske Srbe. Iz tog razloga očekujemo da ćemo imati razgovore na temu administrativnih prelaza Brnjak i Jarinje, jer blokade i sa jedne i sa druge strane ne mogu doprineti stabilizaciji situacije. Samo mogu i onako lošu situaciju da pogoršaju”, kazao je Bogdanović.
Istovremeno u Beogradu. Trinaest dana nakon što je priredio pravi skandal kada je na sred Bezbednosnog foruma skoro pa vikao:
“Ima li ovde Srba!?!?”
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin i sam posmatrajući zbivanja na “severu” ponovo se oglasio ponavljajući da Moskva podržava nastojanja Srbije da problem reši u skladu sa odlukama Ujedinjenih nacija.
“Samo dijalog zainteresovanih strana i iznalaženje kompromisa mogu da omoguće postizanje dugoročnog rešenja i spreče kako obnavljanje tako i zamrzavanje konflikta. Nažalost, Prištini i još nekim zemljama nedostaje želja da vode otvorenu i kontruktivnu diskusiju sa Beogradom“, smatra Konuzin.
Konuzin je i jedini inostranih predstavnik u Beogradu koji se oglasio do trenutka zaključenja ovog izveštaja, istina i on slučajno, pošto je baš za utorak imao zakazano predavanje o ruskoj politici u Insitututu za međunarodnu spoljnu politiku.
Sve zajedno sedma runda i onako teških pregovora počinje u veoma lošoj atmosferi. Sve i da su rešeni da se bave nekim od takozvanih svakodnevnih pitanja Tahiri i Stefanović teško da mogu skrenuti pažnju sa Brnjaka i posebno Jarinja. Navodi to i analitičar Foruma za međunarodne odnose Bojan Al-Pinto Brkić.
“To je fenomen slona u sobi. Nemoguće je voditi razgovore recimo o školskim udžbenicima a da se pri tome ignoriše situacija u kojoj su na terenu jedni naspram drugih”, smatra on.
Naš sagovornik još napominje da Beograd očigledno ima velika očekivanja od otpora barikadama. Očekivanja su tolika da potiskuju sve mogućnosti koje se same po sebi nameću za miran izlazak iz krize.
“Postoje brojni primeri u svetu gde su određene carinske teritorije izdvojene zbog jednih ili drugih razloga. Tu postoji autonomna carinska uprava vezana sa izdvojenošću tih carinskih zona. To ni po čemu ne upućuje na postojanje države, a ovako kako se to predstavlja u odnosima između Beograda i Prištine to je pitanje svih pitanja, što svakako ne odgovara istini. Ništa se ne bi dogodilo da se na tim prelazima uvede jedna, druga ili treća uprava”, ocenjuje Brkić.
Okolnosti, međutim, diktiraju da u centru dijaloga teško da može biti bilo koja druga tema, osim one – kako sačuvati mir, tamo gde se i onako uz veliku muku teško održava.