Prvi Forum o bezbednosti, koji je u Beogradu okupio zvaničnike evropskih zemalja i stručnjaka za spoljnu politiku i bezbednost, obeležio je incident kada je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin u neuobičajeno oštrom tonu kritikovao učesnike zbog odnosa prema Kosovu, a potom demonstrativno napustio salu.
Na skupu je pre svega bilo reči o evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana i regionalnoj saradnji, a Konuzina je razljutilo to što domaćini, kako je procenio “ne brane interese svoje zemlje u vezi sa Kosovom”:
Ima li Srba u ovoj prostoriji?! - tako je ruski ambasador započeo svoje ljutito izlaganje, zgrabivši mikrofon iz publike, te nastavio u povišenom tonu:
"Zbunjen sam. Nato, Kfor i Euleks planiraju da dovedu kosovske carinike na prelaze na severu Kosova i time prekrše svoj madat, a iz publike na tu temu nije postavljeno ni jedno jedino pitanje. Ni jedno jedino pitanje! Brinete li vi za sudbinu svojih sunarodnika? Za nekoliko sati Savet bezbednosti će se baviti ovim problemom, i Rusija će braniti vaše interese! Imam utisak da ne možete manje mariti za to šta se dešava u ovom momentu u vašoj zemlji!"
Nakon 15-minutnog izlaganja u sličnom tonu, Konuzin je upitao učesnike Foruma i publiku može li da nastavi, na šta je dobio gotovo jednoglasan odgovor – Ne! Nakon toga, ljutito je napustio dvoranu u Domu Vojske gde se skup održava pred više stotina domaćih i stranih gostiju:
Srpske interese na Kosovu, po proceni ruskog ambasadora, očigledno nije dovoljno zastupao ni predsednik države lično. Zvanično otvarajući skup, Boris Tadić nije propustio priliku da još jednom poruči da bi akcije Prištine, najavljene za petak, mogle ozbiljno da ugroze mir i stabilnost celog regiona.
No, uprkos sve oštrijim porukama koje se iz Beogarda šalju na račun međunarodne zajednice i evropskih zvaničnika zbog dešavanja na severu Kosova, Tadić uverava da zemlja ostaje na evropskom kursu.
“Došli smo do tačke sa koje nema povratka. Naravno, još uvek se suočavamo sa važnim izazovima i njihov značaj ne umanjujem, ali želim da naglasim da smo kao region pri kraju procesa demokratske konsolidacije. Naši uzajamni odnosi decenijama nisu bili tako dobri kao što su danas. Apsolutno sam siguran da će se Srbija, kao i čitav region Zapadnog Balkana, pridružiti Evropskoj uniji. Neka o tome ne bude nikakve sumnje. To je obećanje koje će biti ispunjeno”, rekao je Tadić.
U trenutku kada je datum pregovora o članstvu Srbije doveden u pitanje zbog odbijanja Beograda da ispuni uslov gašenja paralelnih institucija na Kosovu, poruke ohrabrenja da ostane na evropskom kursu, stužu i od briselskih zvaničnika.
Razmišljati hladne glave
Visoki predstavnik Evropske komisije za proširenje Stefano Sanino rekao je da je Beogard veoma blizu važne tačke kada će biti izneto mišljenje o njenoj kandidaturi.
"Veoma smo blizu važnog trenutka, za ovu zemlju i za nas, kada će biti izdato mišljenje da Srbija dobije status kandidata. Srbija je ostvarila izvanredan napredak u reformama. Moramo biti svesni da su svi elementi tu, i uzećemo ih u obzir kada budemo donosili odluku”, rekao je Sanino.
Ivan Vejvoda i Aleksandar Konuzin na Forumu, 15. septembar 2011
Evropska komisija privodi kraju izveštaj o Srbiji, ali još nije donela konačnu odluku da li da u oktobru preporuči status kandidata i datum početka pregovora o pridruživanju.
Potpredsednik nemačkog Maršal fonda u SAD Ivan Vejvoda veruje da će kandidatura, uprkos neispunjavanju uslova vezanih za Kosovo, biti odobrena dok Srbija još uvek ima šanse u oktobru u dobije i uslovni datum za početak pregovora.
“Dinamika proširenja sa ulaskom Hrvatske jula 2013. govori da taj voz mora da ima svoje vagone koji slede lokomotivu. Crna Gora očekuje da dobije datum, mi naravno imamo taj veliki izazov rešavanja kosovskog pitanja, ali kao što je i predsednik Tadić rekao, mora se razmišljati hladne glave i pristupati trezveno jer je veliki ulog u pitanju, a to je dobrobit sedam i po miliona građana Srbije, i pitanje da li će oni imati izvesnost za sutrašnjicu”, kaže Vejvoda.
Svi učesnici Foruma saglasni su u oceni da je regionalna saradnja neophodan činilac u evropskim integracijama.
“U ovom delu sveta suočavamo se sa velikim izazovima i vreme je da naš region sam odlučuje o svojoj budućnosti. Puno toga nam je zajedničko i imamo interes da svi naši susedi na Zapadnom Balkanu budu uključeni u evroatlantske strukture", rekao je šef bugarske diplomatije Nikolaj Mladenov.
"Svi mi koji smo danas ovde imamo istorijski zadatak da onemogućimo rat na Balkanu. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji negativno su uticali na ceo region i svi dobro znamo da ukoliko postoji konflikt unutar i između naših zemalja, religija ili etničikih grupa, to utiče na sve nas želeli to ili ne”, zaključio je Mladenov.
I mađarski ministar spoljnih poslova Janoš Martonji navodi da bez regionalne nema ni globalne bezbednosti.
“Regionalna saradnja i stabilnost ključni su činilac za integraciju Zapadnog Balkana. Kada postoje izazovi, pretnje i opasnosti, treba se držati ljudi koji su pored vas, kao što se susedi okupljaju u malim planinskim selima pred pretnjom lavine”, kaže Martonji.
Skupu u Beogradu sutra će se priključiti ministri odbrane Bosne i Hercegovine, Albanije i Slovenije, dok Hrvatsku i Crnu Goru predstavljaju predstavnici nevladinih organizacija i profesori iz Zagreba i Podgorice.
Za razliku od srpskih interesa koje je, vratimo se ruskom ambasadoru Konuzinu, na skupu imao ko da zastupa, Kosovo svoje nije moglo da brani jer, kao i do sada, njihovi predstavnici nisu bili pozvani.
Na skupu je pre svega bilo reči o evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana i regionalnoj saradnji, a Konuzina je razljutilo to što domaćini, kako je procenio “ne brane interese svoje zemlje u vezi sa Kosovom”:
Ima li Srba u ovoj prostoriji?! - tako je ruski ambasador započeo svoje ljutito izlaganje, zgrabivši mikrofon iz publike, te nastavio u povišenom tonu:
"Zbunjen sam. Nato, Kfor i Euleks planiraju da dovedu kosovske carinike na prelaze na severu Kosova i time prekrše svoj madat, a iz publike na tu temu nije postavljeno ni jedno jedino pitanje. Ni jedno jedino pitanje! Brinete li vi za sudbinu svojih sunarodnika? Za nekoliko sati Savet bezbednosti će se baviti ovim problemom, i Rusija će braniti vaše interese! Imam utisak da ne možete manje mariti za to šta se dešava u ovom momentu u vašoj zemlji!"
Nakon 15-minutnog izlaganja u sličnom tonu, Konuzin je upitao učesnike Foruma i publiku može li da nastavi, na šta je dobio gotovo jednoglasan odgovor – Ne! Nakon toga, ljutito je napustio dvoranu u Domu Vojske gde se skup održava pred više stotina domaćih i stranih gostiju:
Srpske interese na Kosovu, po proceni ruskog ambasadora, očigledno nije dovoljno zastupao ni predsednik države lično. Zvanično otvarajući skup, Boris Tadić nije propustio priliku da još jednom poruči da bi akcije Prištine, najavljene za petak, mogle ozbiljno da ugroze mir i stabilnost celog regiona.
No, uprkos sve oštrijim porukama koje se iz Beogarda šalju na račun međunarodne zajednice i evropskih zvaničnika zbog dešavanja na severu Kosova, Tadić uverava da zemlja ostaje na evropskom kursu.
“Došli smo do tačke sa koje nema povratka. Naravno, još uvek se suočavamo sa važnim izazovima i njihov značaj ne umanjujem, ali želim da naglasim da smo kao region pri kraju procesa demokratske konsolidacije. Naši uzajamni odnosi decenijama nisu bili tako dobri kao što su danas. Apsolutno sam siguran da će se Srbija, kao i čitav region Zapadnog Balkana, pridružiti Evropskoj uniji. Neka o tome ne bude nikakve sumnje. To je obećanje koje će biti ispunjeno”, rekao je Tadić.
U trenutku kada je datum pregovora o članstvu Srbije doveden u pitanje zbog odbijanja Beograda da ispuni uslov gašenja paralelnih institucija na Kosovu, poruke ohrabrenja da ostane na evropskom kursu, stužu i od briselskih zvaničnika.
Razmišljati hladne glave
Visoki predstavnik Evropske komisije za proširenje Stefano Sanino rekao je da je Beogard veoma blizu važne tačke kada će biti izneto mišljenje o njenoj kandidaturi.
"Veoma smo blizu važnog trenutka, za ovu zemlju i za nas, kada će biti izdato mišljenje da Srbija dobije status kandidata. Srbija je ostvarila izvanredan napredak u reformama. Moramo biti svesni da su svi elementi tu, i uzećemo ih u obzir kada budemo donosili odluku”, rekao je Sanino.
Potpredsednik nemačkog Maršal fonda u SAD Ivan Vejvoda veruje da će kandidatura, uprkos neispunjavanju uslova vezanih za Kosovo, biti odobrena dok Srbija još uvek ima šanse u oktobru u dobije i uslovni datum za početak pregovora.
“Dinamika proširenja sa ulaskom Hrvatske jula 2013. govori da taj voz mora da ima svoje vagone koji slede lokomotivu. Crna Gora očekuje da dobije datum, mi naravno imamo taj veliki izazov rešavanja kosovskog pitanja, ali kao što je i predsednik Tadić rekao, mora se razmišljati hladne glave i pristupati trezveno jer je veliki ulog u pitanju, a to je dobrobit sedam i po miliona građana Srbije, i pitanje da li će oni imati izvesnost za sutrašnjicu”, kaže Vejvoda.
Svi učesnici Foruma saglasni su u oceni da je regionalna saradnja neophodan činilac u evropskim integracijama.
“U ovom delu sveta suočavamo se sa velikim izazovima i vreme je da naš region sam odlučuje o svojoj budućnosti. Puno toga nam je zajedničko i imamo interes da svi naši susedi na Zapadnom Balkanu budu uključeni u evroatlantske strukture", rekao je šef bugarske diplomatije Nikolaj Mladenov.
"Svi mi koji smo danas ovde imamo istorijski zadatak da onemogućimo rat na Balkanu. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji negativno su uticali na ceo region i svi dobro znamo da ukoliko postoji konflikt unutar i između naših zemalja, religija ili etničikih grupa, to utiče na sve nas želeli to ili ne”, zaključio je Mladenov.
I mađarski ministar spoljnih poslova Janoš Martonji navodi da bez regionalne nema ni globalne bezbednosti.
“Regionalna saradnja i stabilnost ključni su činilac za integraciju Zapadnog Balkana. Kada postoje izazovi, pretnje i opasnosti, treba se držati ljudi koji su pored vas, kao što se susedi okupljaju u malim planinskim selima pred pretnjom lavine”, kaže Martonji.
Skupu u Beogradu sutra će se priključiti ministri odbrane Bosne i Hercegovine, Albanije i Slovenije, dok Hrvatsku i Crnu Goru predstavljaju predstavnici nevladinih organizacija i profesori iz Zagreba i Podgorice.
Za razliku od srpskih interesa koje je, vratimo se ruskom ambasadoru Konuzinu, na skupu imao ko da zastupa, Kosovo svoje nije moglo da brani jer, kao i do sada, njihovi predstavnici nisu bili pozvani.
