Dok se na severu Kosova odvija oružani sukob KFOR-a i lokalnih Srba, u Briselu je trebalo da počne sedma runda razgovora Prištine i Beograda.
U Prištini se međutim sve jače čuju glasovi koji govore o početku političkog dijaloga sa Beogradom, na šta su u utorak oštro reagovali poslanici Skupštine Kosova.
Kosovo se treba usprotiviti naporima Srbije da tehnički dijalog koji se vodi u Briselu poprimi politički karakter, i da se razgovara o severu Kosova, navode poslanici Skupštine Kosova.
Po njima, bez obzira na to što razgovori sa Srbijom uvek poprimaju političku konotaciju, fokus samo na sever ili na granične prelaze sa Srbijom predstavljaju rizik za suverenitet i integritet zemlje.
Poslanik Demokratske partije Kosova, Xhavit Haliti, kaže da kosovska delegacija u ovim razgovorima ima ograničenu agendu i putem rezolucije Skupštine, koja isključuje dijalog o unutrašnjim pitanjima Kosova.
“Razgovori su tehničke prirode, ali u razgovorima koji su sa Srbijom sve je takoreći politički, i nijedan tehnički razgovor se ne može obaviti bez politike. Međutim, Skupština Kosova je usvojila odluku o kontroli cele teritorije Kosova, vlada je poduzela akciju i mi u potpunosti podržavamo akcije vlade na severu”, kazao je Haliti.
U međuvremenu, poslanici opozicije i dalje ocenjuju da je Kosovo ušlo nespremno u razgovore sa Srbijom. Oni su zatražili povlačenje Prištine iz ovih razgovora sve dok Srbija ne prizna Kosovo unutar trenutnih granica.
Isufi: Srbija da prizna greške
Pozivajući se na tok razgovora, podpredsednik Alijanse za budućnost Kosova, Ahmet Isufi, podsetio je da glavni srpski pregovarač Borislav Stefanović više vremena provodi na severu Kosova nego u Beogradu ili Briselu, gde podstiče lokalno stanovništvo u tom delu da krši vladavinu prava na Kosovu.
Ahmet Isufi
“Razgovori sa Srbijom su završeni proglašenjem nezavisnosti Kosova, i prema tome o tome se ne treba voditi razgovor. Ukoliko Srbija želi da izvrši reforme kao država, ona najpre treba da prizna sve greške koja je počinila na Kosovu, da isplati štetu, da traži izvinjenje za počinjene zločine i tek onda možemo razgovarati kao susedi Kosovo-Srbija”, kazao je Isufi.
Sa druge strane, poslanik Samoopredeljenja, Glauk Konjufca, kaže da je ovaj pokret još pre tri godine skrenuo pažnju da će Srbija zatražiti posebne razgovore van Ahtisarijevog plana i to za mesta koja su naseljena Srbima.
“Na osnovu raznih međunarodnih glasina koje su sve češće u poslednje vreme, zahteva se politički dijalog, sa političkim sadržajem, a mi smatramo da se u ovom slučaju može rizikovati sever Kosova zato što možemo završiti za pregovaračkim stolom, na kojem bi se našlo rešenje za sever zemlje, u obliku Ahtisari plus paketa”, kazao je on.
Reakcije političkih subjekata u Prištini dolaze u vreme kada se u Briselu odvija sedma runda dijaloga Kosova i Srbije a pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Atmosfera je napeta uzimajući u obzir zahteve Srba da se tokom dijaloga razgovara o graničnim prelazima 1 i 31. Srbija insistira da na ovim prelazima ne bude prisutnost kosovskih institucija.
Na takve napore Beograda, institucije u Prištini su negativno odgovorile, navodeći da će Kosovo uspostaviti vlast i na severu, a da za to nisu potrebni razgovori sa zvaničnim Beogradom.
U Prištini se međutim sve jače čuju glasovi koji govore o početku političkog dijaloga sa Beogradom, na šta su u utorak oštro reagovali poslanici Skupštine Kosova.
Kosovo se treba usprotiviti naporima Srbije da tehnički dijalog koji se vodi u Briselu poprimi politički karakter, i da se razgovara o severu Kosova, navode poslanici Skupštine Kosova.
Po njima, bez obzira na to što razgovori sa Srbijom uvek poprimaju političku konotaciju, fokus samo na sever ili na granične prelaze sa Srbijom predstavljaju rizik za suverenitet i integritet zemlje.
Poslanik Demokratske partije Kosova, Xhavit Haliti, kaže da kosovska delegacija u ovim razgovorima ima ograničenu agendu i putem rezolucije Skupštine, koja isključuje dijalog o unutrašnjim pitanjima Kosova.
“Razgovori su tehničke prirode, ali u razgovorima koji su sa Srbijom sve je takoreći politički, i nijedan tehnički razgovor se ne može obaviti bez politike. Međutim, Skupština Kosova je usvojila odluku o kontroli cele teritorije Kosova, vlada je poduzela akciju i mi u potpunosti podržavamo akcije vlade na severu”, kazao je Haliti.
U međuvremenu, poslanici opozicije i dalje ocenjuju da je Kosovo ušlo nespremno u razgovore sa Srbijom. Oni su zatražili povlačenje Prištine iz ovih razgovora sve dok Srbija ne prizna Kosovo unutar trenutnih granica.
Isufi: Srbija da prizna greške
Pozivajući se na tok razgovora, podpredsednik Alijanse za budućnost Kosova, Ahmet Isufi, podsetio je da glavni srpski pregovarač Borislav Stefanović više vremena provodi na severu Kosova nego u Beogradu ili Briselu, gde podstiče lokalno stanovništvo u tom delu da krši vladavinu prava na Kosovu.
“Razgovori sa Srbijom su završeni proglašenjem nezavisnosti Kosova, i prema tome o tome se ne treba voditi razgovor. Ukoliko Srbija želi da izvrši reforme kao država, ona najpre treba da prizna sve greške koja je počinila na Kosovu, da isplati štetu, da traži izvinjenje za počinjene zločine i tek onda možemo razgovarati kao susedi Kosovo-Srbija”, kazao je Isufi.
Sa druge strane, poslanik Samoopredeljenja, Glauk Konjufca, kaže da je ovaj pokret još pre tri godine skrenuo pažnju da će Srbija zatražiti posebne razgovore van Ahtisarijevog plana i to za mesta koja su naseljena Srbima.
“Na osnovu raznih međunarodnih glasina koje su sve češće u poslednje vreme, zahteva se politički dijalog, sa političkim sadržajem, a mi smatramo da se u ovom slučaju može rizikovati sever Kosova zato što možemo završiti za pregovaračkim stolom, na kojem bi se našlo rešenje za sever zemlje, u obliku Ahtisari plus paketa”, kazao je on.
Reakcije političkih subjekata u Prištini dolaze u vreme kada se u Briselu odvija sedma runda dijaloga Kosova i Srbije a pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Atmosfera je napeta uzimajući u obzir zahteve Srba da se tokom dijaloga razgovara o graničnim prelazima 1 i 31. Srbija insistira da na ovim prelazima ne bude prisutnost kosovskih institucija.
Na takve napore Beograda, institucije u Prištini su negativno odgovorile, navodeći da će Kosovo uspostaviti vlast i na severu, a da za to nisu potrebni razgovori sa zvaničnim Beogradom.