Likvidacija Osame bin Ladena, mnogim političarima u Srbiji izbila je iz ruku jedan od ključnih argumenata na koji su se pozivali u pokušaju da opravdaju sopstvenu nesposobnost da pronađu Ratka Mladića.
Naime, neretko moglo se čuti – ako najmoćnija država sveta ne može da locira najtraženijig teroristu, zašto je teško poverovati da Srbija ne uspeva da pronađe ratnog komandanta bosanskih Srba, optuženog i za delo genocida u Srebrenici.
Sagovornici RSE navode kako otkrivanje Bin Ladenovog skrovišta pokazuje da su upravo informacije i istinska volja, a ne sila, ključne u hvatanju begunaca od pravde.
Oslonjeni na argument koji je čitavu deceniju zvučao logično u danu u kom je planetom prostrujala vesti iz Pakistana u Srbije je na neki način mogla biti dočekana i bez olakšanja.
Nekadašnji šef tajne policije Goran Petrović pojašnjava:
“Zaboga ako Amerika sa svim svojim tajnim službama i milijaradama nije mogla da nađe Bin Ladena, kako ćemo mi mali i siroti da nađemo Mladića. Sada je ubistvo Bin Ladena na neki način loša vest za Srbiju jer nema više tog argumenta”.
Logično bi bilo da se u Srbiji oseća makar blagi nivo razočaranja u zvaničnim krugovima zbog činjenice da posle Bin Ladenove likvidacije zemlja ostaje u vrhu, ako ne i na prvom mestu, onih država od kojih se očekuje da pronađu ključne krivce za teška kršenja ljudskih prava.
Ivica Dačić
Udarac o kome govori pokazao je i da u Srbiji još uvek izostaje suštinski odgovor na pitanje, zbog čega je Bin Laden ispao lakša meta od Mladića. Goran Petrović kaže da postoji jedan ključni razlog.
“Suštinski razlog je u tome što je Amerika ozbiljna država i što je zbilja želela da nađe Bin Ladena, dok se za Srbiju ne može reći ni jedno ni drugo", kaže on.
Petrović navodi primer koji bi trebalo da opravda takvu tezu:
“Pre dvadesetak godina ubijena su dva radnika CIA-e u sred Vašingtona u Lengliju. Nakon toga su sve američke službe bezbednosti tražile neposredne izvršioce duže nego Bin Ladena i posle petnaest ili dvadeset godina su oni pronađeni negde u azijskim selima i likvidirani. Dakle, to razlikuje ozbiljnu državu i ozbiljne institucije od neozbiljnih”.
Mladića štite informacije
Na drugoj strani, u Srbiji i dalje nisu tihi glasovi oni koji nude “sigurne kuće” za Mladića, spremni (barem tako kažu) da po svaku cenu brane uspomene na njega.
Advokat porodice Mladić Miloš Šaljić rekao nam je kako se upravo u tome krije ključni razlog zbog kog je Mladićevo skrivanje uspešnije od Ladenovog.
“Mladića je štitio ceo narod a Ladena je štitio samo njegov uži krug, talibani, Al kaida…”, kaže on.
Paušalne procene o raspoloženju javnosti teško mogu biti potpuno osnovane, ali su zanimljive, baš kao i odgovori iz ankete RSE u kojoj smo sagovornike zamolili da naprave paralelu između Bin Ladenovog kraja i nastavka Mladićeve priče.
Kakve god verzije u javnosti kružile očigledna je nedoslednost institucija u demontiranju Mladićevih krugova zaštite.
Da je tako videlo se i u decembru kada je oslobođeno deset optuženih za pomaganje odbeglom generalu. Da su svi odgovori upravo na institucijama uveren je i analitičar Ljubodrag Stojadinović.
“Ni Ratka Mladića ni Osamu bin Ladena nisu čuvale moćne snage. Čuvale su ih dobre informacije koje su dobijali upravo iz onih mesta odakle je kretala potraga za njima. Ratka Mladića ne čuva neka njegova pretorijanska garda ili grupa fanatičnih boraca iz Republike Srpske. Njega čuva informacija koju on dobija upravo iz centara zaduženih za njegovo hvatanje. Kada ta informacija bude dovoljno konspirativna da ne stigne do Ratka Mladića i do onih koji mu je prenose, onda će i on biti uhvaćen. Dakle, kod nas se još uvek radi o prevlasti tajnih službi nad državom i to je osnovni razlog zbog kog je na slobodi ili u nečemu što on misli da je sloboda”, kaže Stojadinović.
Strpljenjem i ozbiljnim radom do Mladića
Makar to bila i smrt na šta su neki od srpskih političara svojevremeno Mladića i pozivali, predlažući mu da izvrši samoubistvo, što je poziv koji nikada niko Osami bin Ladenu nije uputio.
Nije poznato da li je Mladić bilo koga poslušao, ali njegova porodica tvrdi da je zbog bolesti, preminuo.
A i da nije, uverava advokat Šaljić, Srbija je poslednje mesto gde bi ga trebalo tražiti, baš kao što ni Avganistan nije bio tlo na kome se krio Bin Laden.
“Da je živ on sigurno ne bi bio u ovoj zemlji, nego bi bio negde van”, ističe on.
Na pitanje da nije možda u Pakistanu Šanjić odgovara:
"Ne u Pakistanu jer njemu su nudili i Amerikanci i Francuzi, a posebno Rusi da ga oni sklone, da bude kod njih."
Navodi Šaljić tvrdnje koje se iz Mladićevih redova često, ali neargumentovano, ponavljaju.
Upravo i puštanje najfantastičnijih informacija kojima se javnost intezivno bavi može navesti na zaključak da je mreža Mladićeve zaštite često nepropusnija od one koja je štitila Ladena, kaže Goran Petrović.
“Postoji samo jedan mogući način i nastup rada službi bezbednosti koje treba da otkriju nekoga. Oni su u slučaju Bin Ladena nekoliko godina pratili samo jednog kurira. Tu je samo potrebno jedno veliko strpljenje i jedan veliki i sveobuhvatan operativni rad. Ne postoji drugi način. Samo taj treba primeniti. To raditi stručno i profesionalno i biti strpljiv”, zaključuje Petrović.
Naime, neretko moglo se čuti – ako najmoćnija država sveta ne može da locira najtraženijig teroristu, zašto je teško poverovati da Srbija ne uspeva da pronađe ratnog komandanta bosanskih Srba, optuženog i za delo genocida u Srebrenici.
Sagovornici RSE navode kako otkrivanje Bin Ladenovog skrovišta pokazuje da su upravo informacije i istinska volja, a ne sila, ključne u hvatanju begunaca od pravde.
Oslonjeni na argument koji je čitavu deceniju zvučao logično u danu u kom je planetom prostrujala vesti iz Pakistana u Srbije je na neki način mogla biti dočekana i bez olakšanja.
Nekadašnji šef tajne policije Goran Petrović pojašnjava:
“Zaboga ako Amerika sa svim svojim tajnim službama i milijaradama nije mogla da nađe Bin Ladena, kako ćemo mi mali i siroti da nađemo Mladića. Sada je ubistvo Bin Ladena na neki način loša vest za Srbiju jer nema više tog argumenta”.
Logično bi bilo da se u Srbiji oseća makar blagi nivo razočaranja u zvaničnim krugovima zbog činjenice da posle Bin Ladenove likvidacije zemlja ostaje u vrhu, ako ne i na prvom mestu, onih država od kojih se očekuje da pronađu ključne krivce za teška kršenja ljudskih prava.
Takvo raspoloženje za sada niko nije izneo, a nakon akcije u Abotabatu oglasio se jedino vicepremijer i šef policije Ivica Dačić ocenjujući da je postignut “veliki udarac međunarodnom terorizmu”.
Udarac o kome govori pokazao je i da u Srbiji još uvek izostaje suštinski odgovor na pitanje, zbog čega je Bin Laden ispao lakša meta od Mladića. Goran Petrović kaže da postoji jedan ključni razlog.
“Suštinski razlog je u tome što je Amerika ozbiljna država i što je zbilja želela da nađe Bin Ladena, dok se za Srbiju ne može reći ni jedno ni drugo", kaže on.
Petrović navodi primer koji bi trebalo da opravda takvu tezu:
“Pre dvadesetak godina ubijena su dva radnika CIA-e u sred Vašingtona u Lengliju. Nakon toga su sve američke službe bezbednosti tražile neposredne izvršioce duže nego Bin Ladena i posle petnaest ili dvadeset godina su oni pronađeni negde u azijskim selima i likvidirani. Dakle, to razlikuje ozbiljnu državu i ozbiljne institucije od neozbiljnih”.
Mladića štite informacije
Na drugoj strani, u Srbiji i dalje nisu tihi glasovi oni koji nude “sigurne kuće” za Mladića, spremni (barem tako kažu) da po svaku cenu brane uspomene na njega.
Advokat porodice Mladić Miloš Šaljić rekao nam je kako se upravo u tome krije ključni razlog zbog kog je Mladićevo skrivanje uspešnije od Ladenovog.
“Mladića je štitio ceo narod a Ladena je štitio samo njegov uži krug, talibani, Al kaida…”, kaže on.
Paušalne procene o raspoloženju javnosti teško mogu biti potpuno osnovane, ali su zanimljive, baš kao i odgovori iz ankete RSE u kojoj smo sagovornike zamolili da naprave paralelu između Bin Ladenovog kraja i nastavka Mladićeve priče.
Kakve god verzije u javnosti kružile očigledna je nedoslednost institucija u demontiranju Mladićevih krugova zaštite.
Da je tako videlo se i u decembru kada je oslobođeno deset optuženih za pomaganje odbeglom generalu. Da su svi odgovori upravo na institucijama uveren je i analitičar Ljubodrag Stojadinović.
“Ni Ratka Mladića ni Osamu bin Ladena nisu čuvale moćne snage. Čuvale su ih dobre informacije koje su dobijali upravo iz onih mesta odakle je kretala potraga za njima. Ratka Mladića ne čuva neka njegova pretorijanska garda ili grupa fanatičnih boraca iz Republike Srpske. Njega čuva informacija koju on dobija upravo iz centara zaduženih za njegovo hvatanje. Kada ta informacija bude dovoljno konspirativna da ne stigne do Ratka Mladića i do onih koji mu je prenose, onda će i on biti uhvaćen. Dakle, kod nas se još uvek radi o prevlasti tajnih službi nad državom i to je osnovni razlog zbog kog je na slobodi ili u nečemu što on misli da je sloboda”, kaže Stojadinović.
Strpljenjem i ozbiljnim radom do Mladića
Makar to bila i smrt na šta su neki od srpskih političara svojevremeno Mladića i pozivali, predlažući mu da izvrši samoubistvo, što je poziv koji nikada niko Osami bin Ladenu nije uputio.
Nije poznato da li je Mladić bilo koga poslušao, ali njegova porodica tvrdi da je zbog bolesti, preminuo.
A i da nije, uverava advokat Šaljić, Srbija je poslednje mesto gde bi ga trebalo tražiti, baš kao što ni Avganistan nije bio tlo na kome se krio Bin Laden.
“Da je živ on sigurno ne bi bio u ovoj zemlji, nego bi bio negde van”, ističe on.
Na pitanje da nije možda u Pakistanu Šanjić odgovara:
"Ne u Pakistanu jer njemu su nudili i Amerikanci i Francuzi, a posebno Rusi da ga oni sklone, da bude kod njih."
Navodi Šaljić tvrdnje koje se iz Mladićevih redova često, ali neargumentovano, ponavljaju.
Upravo i puštanje najfantastičnijih informacija kojima se javnost intezivno bavi može navesti na zaključak da je mreža Mladićeve zaštite često nepropusnija od one koja je štitila Ladena, kaže Goran Petrović.
“Postoji samo jedan mogući način i nastup rada službi bezbednosti koje treba da otkriju nekoga. Oni su u slučaju Bin Ladena nekoliko godina pratili samo jednog kurira. Tu je samo potrebno jedno veliko strpljenje i jedan veliki i sveobuhvatan operativni rad. Ne postoji drugi način. Samo taj treba primeniti. To raditi stručno i profesionalno i biti strpljiv”, zaključuje Petrović.
