Vijest o ubistvu vođe Al Kaide Osame bin Ladena izazvala je različite reakcije na Balkanu. Neki od građana Beograda, Sarajeva i Prištine smatraju da je to dobra vijest, drugi, pak, nisu sigurni u njenu istinitost, a neki su indiferentni
Srbija: Od sumnje do zaslužene kazne
Stefan Pajović star 21 godinu student engleskog jezika kaže da je bio ravnodušan kada je čuo vest o ubistvu Osame bin Ladena, ali naglašava:
Stefan Pajović
„Vest će odjeknuti širom svih kontinenata. Ipak se završava deo jedne priče koju su započeli Amerikanci pre nekoliko godina i to sada završava Barak Obama“.
Ljiljana Jovanović, penzionerka 1929. godište, kaže da joj je potpuno svejedno kada je o čula o ubistvu vođe Al Kaide.
„Za Osamu bin Ladena mi je potpuno svejedeno. On je bio saradnik sa Al Kaidom i neka bude tako kako je završeno“, rekla je Jovanović.
Vuk GajićVuk Gajić, 1981. godište, po zanimanju elektrotehničar, kaže da nije siguran koliko je tačna vest o ubistvu vođe Al Kaide.
„Možda je to neka farsa. Koliko sam čuo na TV, Barak Obama je lično poslao neke jedinice i one su ga našle i ubile i već u vestima da su njegovo telo pustili po muslimanskim običajima u more. Da li je to sve urađeno zato da bi se narod Amerike umirio ili da eventualno možda opravdaju svoja sredstva prema Afganistanu, Iraku sada Libiji i tako“, sumnjičav je Gajić.
Ivana Gajić rođena 1979. godine, po zanimaju knjigovođa, skeptična po pitanju tačnosti informacije da je ubijen najtraženiji terorista u svetu, pogotovo kada je američka administacija u pitanju.
Aleksandar Kusaković„Pa eto vidite, oni traže razloge za te svoje intervencije, za pravljenje svih tih loših stvari, ratnih akcija po celom svetu, tako da mi sve ovo ukazuje na to“, rekla je Gajićeva.
Aleksandar Kusaković, rođen 1958. godine, po zanimanju trgovac, na pitanje da prokomentariše vest o ubistvu vođe Al Kaide je rekao:
„Ako je ubijen. Neka je, i trebao je. Zaslužio je tako nešto. Za ceo svet je to dobra vest“.
BiH: Od montaže do odobravanja
Stjepan Vračić, penzioner, 1940. godište:
„Dobro je da je urađeno tako. Sada će Amerikanci imati manje razloga da se petljaju svugdje - kao što rade u Iranu, Iraku i tako dalje. Da je Amerika htjela, davno je njega mogla riješiti, nego nije joj odgovaralo. Našli su Sadama u rupi, što ne bi našli Bin Ladena?“
Lejla Tufekčić, nezaposlena, 1977. godište:
„Mislim da ga nisu ubili, sigurno su ga negdje sakrili. Bolje da su onoga Džordža Buša skinuli, mislim da je on krivac za sve.“
Sanja Bagarić, studentica, 1984. godište:
„Ne znam koliko je to tačna informacija. I prije je bilo takvih informacija, ali se ispostavilo nakon izvjesnog vremena da je to sve zabluda ili neki vid marketinga i slično.“
Aida Beganović, ekonomista, 1962. godište:
„Ne znam, mislim da je sve neka montaža. Toliko sve dugo traje. A onda i ono što se dešava sa Mubarakom i Gadafijem - sve mi to izgleda kao igra. Nama saopšte samo ono što u određenom momentu misle da nam treba reći.“
Amina Muharemagić, penzioner, 1942. godište:
„Povoljna vijest, ja mislim, za cijelo čovječanstvo. To je terorista, okarakterisan je od svih kao terorista“.
Hasan Piranić, ljekar, 1941. godište:
„Što je zaslužio, to je i dobio. Ja sam u principu protiv terorizma i nasilja.“
Kosovo: Dobra vest
Rame Zenuni, 65, profesionalni saradnik u banci, vest o ubistvu vođe Al Kaide je prokomentarisao:
"Svakako je u interesu javnosti širom sveta da se likvidira jedan zločinac koji je počinio toliko loših dela protiv čovečnosti. To je u interesu celog sveta. Ali mislim da ovo neće biti kraj terorizmu, jer on ima dosta saradnika i svojih ljudi koji će nastaviti njegovim putem, ali siguran sam da će SAD biti uporne kada je u pitanju razaranje terorizma u svetu."
Dževat Rahmani, 55, građevinar, sa prebivalištem u inostranstvu:
"Ovo je veoma dobra vest. Znalo se ko je bio terorista broj jedan u svetu. Albanci naročito treba da se obraduju ovome. Vidi se da su Albanci malo pod uticajem tih ekstremista jer u nekoliko slučajeva Albanci su se i našli među terorističkim sredinama. Njegovo ubistvo je od velikog značaja za sve", smatra Rahmani.
Ljumturije Ljuci, šezdesetogodišnjak u penziji:
"Ubistvo ne može da pruzrokuje prijatno osećanje, ali uzimajući u obzir njegovu istoriju, to ostavlja prostora za konfuziju. Ali znamo šta je imao za sobom i koliko je patnji prouzrokovao zbog ubistva nedužnih civila."
Najtraženiji terorista sveta rođen je 1957. godine u Rijadu (Saudijska Arabija). Osama bin Laden je jedno od 52 dece Muhameda bin Ladena, jednog od najbogatijih građevinskih preuzetnika u Saudijskoj Arabiji i neke od njegovih nebrojenih žena.
Kada je Sovjetski Savez intervenisao u Avganistanu 26. decembra 1979. godine bin Laden je bio jedan od hiljada muslimana koji su se odazvali pozivu na džihad.
Otputovao je u Pešavar, pogranični grad u Pakistanu koji je bio logističko središte snaga koje su se odupirale sovjetskoj invaziji.
Sa finansijskim sredstvima porodične kompanije (prema pisanju Washington Posta, na 300 miliona dolara) organizovao je i finansirao snage koje su se odupirale Sovjetima. Osama bin Laden je učestvovao u nekoliko bitaka, uključujući krvavu opsadu Džalabada koja je označila kraj sovjetske okupcije Avganistana 1989. godine. Zbog svojih zasluga Laden je slavljen kao heroj i u Avganistanu i u svojoj domovini.
Godine 1991. godine Osama Bin Laden je napustio Saudijsku Arabiju i preselio se u Sudan gde je militantna islamska vlada preuzela vlast. Sa svojim nasledstvom, procenjenim na 250 miliona dolara investirao je u ovoj siromašnoj zemlji.
Započeo je nekoliko legalnih poslova, uključujući tu i veliku građevinsku kompaniju.
Istovremeno je počeo da širi organizaciju Al Kaida (na arapskom: baza), mrežu mudžahedinskih veterana i drugih islamskih militarista, koju je osnovao pred kraj avganistansko-sovjetskog konflikta. Preko Al Kaide povezao se sa sličnim terorističkim grupama. Uskoro su Sjedinjene Države postale njegov glavni cilj.
Dana 3. oktobra 1993. godine osamnaest američkih vojnika je ubijeno u pucnjavi u glavnom gradu Somalije Mogadišu. Ovo krvoproliće dovelo je do toga da su se američke trupe povukle iz Somalije.
Do sredine 1990-ih ime Osame bin Ladena bilo je povezano s većinom značajnih terorističkih aktivnosti, uključujući tu i postavljanje bombe u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku 1993. godine. Tom prilikom poginulo je šest ljudi.
Godine 1994. vlada Saudijske Arabije oduzela mu je državljanstvo i zamrznula njegovu imovinu. Takođe najuža porodica javno se odrekla Osame bin Ladena. U avgustu 1995. Osama je pisao kralju Fahdu pozivajući ga na gerilski rat protiv američkih trupa stacioniranih u Saudijskoj Arabiji.
U novembru iste godine izveden je bombaški napad na kamion američke vojske u Rijadu. Za napad su optužene četiri osobe koje su izjavile kako su na ovaj čin bile inspirirane Osamom bin Ladenom. Nakon ovog incidenta američka vlada je uz saudijsku podršku, vršila pritisak na vladu Sudana da kontroliše Osamu bin Ladena. Kao rezultat ovog pritiska Osama se skrasio u Avganistanu gde je imao jaku podršku. Bin Laden je pomogao talibanima, minornim radikalima da preuzmu vlast u zemlji zaslužujući tako njihovu lojalnost.
Godine 1998. bacio je fatvu pozivajući na smrt svih Amerikanaca bez obzira da li se radi o vojnim ili civilnim osobama. I bez obzira radi li se o muškarcima, ženama ili deci.
Dana 7. avgusta 1998. godine, tačno osam godina nakon što su američke snage stigle u Saudijsku Arabiju, za vreme Zalivskog rata dva kamiona bombe eksplodirala su ispred američke ambasade u Najrobiju u Keniji te Dar es Salamu u Tanzaniji. Eksplozija u Najrobiju ubila je 213 ljudi, a ranila 4.500. U Dar es Salamu ubijeno je 11 ljudi i 85 je ranjeno. Kao i u pređašnjim napadima Osama je porekao svoju upletenost. No, odali su ga faksovi koje je slao terorističkim ćelijama u Londonu.
Dve nedelje nakon napada na ambasade, američki predsednik Bil Klinton naredio je napade projektilima na mesta za koja se pretpostavljalo da su teroristički kampovi u Avganistanu kao i na farmaceutsko postrojenje koje je proizvodilo hemijsko oružje u Kartumu (Sudan).
U novembru 1998. godine američka vlada je ponudila pet miliona dolara nagrade za bilo kakvu informaciju koja bi vodila hapšenju Osame bin Ladena. Naredne 1999. godine FBI smestio ga je na listu deset najtraženijih zločinaca. Osamin teroristički niz je nastavljen - bomba u vazdušnoj luci u Los Anđelesu i bombaški napad na američki ratni brod U.S.S. Cole u jemenskoj luci Aden.
Najteži napad odigrao se 11. septembra 2001. kada su teroristi oteli četiri aviona na komercijalnim letovima i s dva aviona zaleteli se u Svetski trgovinski centar.
Treći avion strmoglavio se na Pentagon u Vašingtonu dok se četvrti avion srušio u Pensilvaniji jer su putnici pružili otpor teroristima. Kao po pravilu Osama bin Laden porekao je svoju upletenost u ove događaje, ali ih je pozdravio.
Nedugo nakon napada na Svetski trgovinski centar, američki predsednik Džorž Buš zatražio je od avganistanskih vlasti da predaju Osamu bin Ladena. Oni su to odbili i usledio je američki oružani odgovor početkom oktobra 2001. godine. To je dovelo do pada talibanske vlasti u Avganistanu.
Srbija: Od sumnje do zaslužene kazne
Stefan Pajović star 21 godinu student engleskog jezika kaže da je bio ravnodušan kada je čuo vest o ubistvu Osame bin Ladena, ali naglašava:
„Vest će odjeknuti širom svih kontinenata. Ipak se završava deo jedne priče koju su započeli Amerikanci pre nekoliko godina i to sada završava Barak Obama“.
Ljiljana Jovanović, penzionerka 1929. godište, kaže da joj je potpuno svejedno kada je o čula o ubistvu vođe Al Kaide.
„Za Osamu bin Ladena mi je potpuno svejedeno. On je bio saradnik sa Al Kaidom i neka bude tako kako je završeno“, rekla je Jovanović.
„Možda je to neka farsa. Koliko sam čuo na TV, Barak Obama je lično poslao neke jedinice i one su ga našle i ubile i već u vestima da su njegovo telo pustili po muslimanskim običajima u more. Da li je to sve urađeno zato da bi se narod Amerike umirio ili da eventualno možda opravdaju svoja sredstva prema Afganistanu, Iraku sada Libiji i tako“, sumnjičav je Gajić.
Ivana Gajić rođena 1979. godine, po zanimaju knjigovođa, skeptična po pitanju tačnosti informacije da je ubijen najtraženiji terorista u svetu, pogotovo kada je američka administacija u pitanju.
Aleksandar Kusaković, rođen 1958. godine, po zanimanju trgovac, na pitanje da prokomentariše vest o ubistvu vođe Al Kaide je rekao:
„Ako je ubijen. Neka je, i trebao je. Zaslužio je tako nešto. Za ceo svet je to dobra vest“.
BiH: Od montaže do odobravanja
Stjepan Vračić, penzioner, 1940. godište:
„Dobro je da je urađeno tako. Sada će Amerikanci imati manje razloga da se petljaju svugdje - kao što rade u Iranu, Iraku i tako dalje. Da je Amerika htjela, davno je njega mogla riješiti, nego nije joj odgovaralo. Našli su Sadama u rupi, što ne bi našli Bin Ladena?“
Lejla Tufekčić, nezaposlena, 1977. godište:
„Mislim da ga nisu ubili, sigurno su ga negdje sakrili. Bolje da su onoga Džordža Buša skinuli, mislim da je on krivac za sve.“
Sanja Bagarić, studentica, 1984. godište:
„Ne znam koliko je to tačna informacija. I prije je bilo takvih informacija, ali se ispostavilo nakon izvjesnog vremena da je to sve zabluda ili neki vid marketinga i slično.“
Aida Beganović, ekonomista, 1962. godište:
„Ne znam, mislim da je sve neka montaža. Toliko sve dugo traje. A onda i ono što se dešava sa Mubarakom i Gadafijem - sve mi to izgleda kao igra. Nama saopšte samo ono što u određenom momentu misle da nam treba reći.“
Amina Muharemagić, penzioner, 1942. godište:
„Povoljna vijest, ja mislim, za cijelo čovječanstvo. To je terorista, okarakterisan je od svih kao terorista“.
Hasan Piranić, ljekar, 1941. godište:
„Što je zaslužio, to je i dobio. Ja sam u principu protiv terorizma i nasilja.“
Kosovo: Dobra vest
Rame Zenuni, 65, profesionalni saradnik u banci, vest o ubistvu vođe Al Kaide je prokomentarisao:
"Svakako je u interesu javnosti širom sveta da se likvidira jedan zločinac koji je počinio toliko loših dela protiv čovečnosti. To je u interesu celog sveta. Ali mislim da ovo neće biti kraj terorizmu, jer on ima dosta saradnika i svojih ljudi koji će nastaviti njegovim putem, ali siguran sam da će SAD biti uporne kada je u pitanju razaranje terorizma u svetu."
Dževat Rahmani, 55, građevinar, sa prebivalištem u inostranstvu:
"Ovo je veoma dobra vest. Znalo se ko je bio terorista broj jedan u svetu. Albanci naročito treba da se obraduju ovome. Vidi se da su Albanci malo pod uticajem tih ekstremista jer u nekoliko slučajeva Albanci su se i našli među terorističkim sredinama. Njegovo ubistvo je od velikog značaja za sve", smatra Rahmani.
Ljumturije Ljuci, šezdesetogodišnjak u penziji:
"Ubistvo ne može da pruzrokuje prijatno osećanje, ali uzimajući u obzir njegovu istoriju, to ostavlja prostora za konfuziju. Ali znamo šta je imao za sobom i koliko je patnji prouzrokovao zbog ubistva nedužnih civila."
Krvavi put Osame bin Laden
Krvavi put Osame bin LadenaNajtraženiji terorista sveta rođen je 1957. godine u Rijadu (Saudijska Arabija). Osama bin Laden je jedno od 52 dece Muhameda bin Ladena, jednog od najbogatijih građevinskih preuzetnika u Saudijskoj Arabiji i neke od njegovih nebrojenih žena.
Kada je Sovjetski Savez intervenisao u Avganistanu 26. decembra 1979. godine bin Laden je bio jedan od hiljada muslimana koji su se odazvali pozivu na džihad.
Otputovao je u Pešavar, pogranični grad u Pakistanu koji je bio logističko središte snaga koje su se odupirale sovjetskoj invaziji.
Sa finansijskim sredstvima porodične kompanije (prema pisanju Washington Posta, na 300 miliona dolara) organizovao je i finansirao snage koje su se odupirale Sovjetima. Osama bin Laden je učestvovao u nekoliko bitaka, uključujući krvavu opsadu Džalabada koja je označila kraj sovjetske okupcije Avganistana 1989. godine. Zbog svojih zasluga Laden je slavljen kao heroj i u Avganistanu i u svojoj domovini.
Godine 1991. godine Osama Bin Laden je napustio Saudijsku Arabiju i preselio se u Sudan gde je militantna islamska vlada preuzela vlast. Sa svojim nasledstvom, procenjenim na 250 miliona dolara investirao je u ovoj siromašnoj zemlji.
Započeo je nekoliko legalnih poslova, uključujući tu i veliku građevinsku kompaniju.
Istovremeno je počeo da širi organizaciju Al Kaida (na arapskom: baza), mrežu mudžahedinskih veterana i drugih islamskih militarista, koju je osnovao pred kraj avganistansko-sovjetskog konflikta. Preko Al Kaide povezao se sa sličnim terorističkim grupama. Uskoro su Sjedinjene Države postale njegov glavni cilj.
Dana 3. oktobra 1993. godine osamnaest američkih vojnika je ubijeno u pucnjavi u glavnom gradu Somalije Mogadišu. Ovo krvoproliće dovelo je do toga da su se američke trupe povukle iz Somalije.
Do sredine 1990-ih ime Osame bin Ladena bilo je povezano s većinom značajnih terorističkih aktivnosti, uključujući tu i postavljanje bombe u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku 1993. godine. Tom prilikom poginulo je šest ljudi.
Godine 1994. vlada Saudijske Arabije oduzela mu je državljanstvo i zamrznula njegovu imovinu. Takođe najuža porodica javno se odrekla Osame bin Ladena. U avgustu 1995. Osama je pisao kralju Fahdu pozivajući ga na gerilski rat protiv američkih trupa stacioniranih u Saudijskoj Arabiji.
U novembru iste godine izveden je bombaški napad na kamion američke vojske u Rijadu. Za napad su optužene četiri osobe koje su izjavile kako su na ovaj čin bile inspirirane Osamom bin Ladenom. Nakon ovog incidenta američka vlada je uz saudijsku podršku, vršila pritisak na vladu Sudana da kontroliše Osamu bin Ladena. Kao rezultat ovog pritiska Osama se skrasio u Avganistanu gde je imao jaku podršku. Bin Laden je pomogao talibanima, minornim radikalima da preuzmu vlast u zemlji zaslužujući tako njihovu lojalnost.
Godine 1998. bacio je fatvu pozivajući na smrt svih Amerikanaca bez obzira da li se radi o vojnim ili civilnim osobama. I bez obzira radi li se o muškarcima, ženama ili deci.
Dana 7. avgusta 1998. godine, tačno osam godina nakon što su američke snage stigle u Saudijsku Arabiju, za vreme Zalivskog rata dva kamiona bombe eksplodirala su ispred američke ambasade u Najrobiju u Keniji te Dar es Salamu u Tanzaniji. Eksplozija u Najrobiju ubila je 213 ljudi, a ranila 4.500. U Dar es Salamu ubijeno je 11 ljudi i 85 je ranjeno. Kao i u pređašnjim napadima Osama je porekao svoju upletenost. No, odali su ga faksovi koje je slao terorističkim ćelijama u Londonu.
Dve nedelje nakon napada na ambasade, američki predsednik Bil Klinton naredio je napade projektilima na mesta za koja se pretpostavljalo da su teroristički kampovi u Avganistanu kao i na farmaceutsko postrojenje koje je proizvodilo hemijsko oružje u Kartumu (Sudan).
U novembru 1998. godine američka vlada je ponudila pet miliona dolara nagrade za bilo kakvu informaciju koja bi vodila hapšenju Osame bin Ladena. Naredne 1999. godine FBI smestio ga je na listu deset najtraženijih zločinaca. Osamin teroristički niz je nastavljen - bomba u vazdušnoj luci u Los Anđelesu i bombaški napad na američki ratni brod U.S.S. Cole u jemenskoj luci Aden.
Najteži napad odigrao se 11. septembra 2001. kada su teroristi oteli četiri aviona na komercijalnim letovima i s dva aviona zaleteli se u Svetski trgovinski centar.
Treći avion strmoglavio se na Pentagon u Vašingtonu dok se četvrti avion srušio u Pensilvaniji jer su putnici pružili otpor teroristima. Kao po pravilu Osama bin Laden porekao je svoju upletenost u ove događaje, ali ih je pozdravio.
Nedugo nakon napada na Svetski trgovinski centar, američki predsednik Džorž Buš zatražio je od avganistanskih vlasti da predaju Osamu bin Ladena. Oni su to odbili i usledio je američki oružani odgovor početkom oktobra 2001. godine. To je dovelo do pada talibanske vlasti u Avganistanu.
