Egipat u haosu, najavljuju se najveće demonstracije

(Egipat nakon govora Hosnija Mubaraka koji nije podneo ostavku)

Priredio: Želimir Bojović

Demonstranti u Egitu, gnevni zbog poslednjeg odbijanja predsednika Hosnija Mubaraka da odstupi s vlasti, obećali su za danas masovne demonstracije, uz mogući marš na predsedničku palatu u Kairu, a ugledna ličnost opozicije Mohamed El Baradej pozvao je vojsku da interveniše i spase zemlju.

Organizatori protesta još nisu zvanično najavili takav marš, ali su, nakon sinoćnog Mubarakovog govora, na stotine demonstranata počele da se okupljaju ispred palate, o čemu svedoče televizijski izveštaji i izjave očevidaca.

Mubarak obično odseda u palati, ali se ne zna da li je i sada u njoj.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir Mohamed El Baradej upozorio je sinoć preko društvene mreže Tviter (Twitter) da će "Egipat eksplodirati".

"Vojska mora smesta da spase zemlju. Pozivam egipatsku armiju da iz ovih stopa interveniše kako bi se Egipat izvukao. Njen kredibilitet je u pitanju", napisao je El Baradej, nekada šef Agencije Ujedinjenih nacija za atomsku energiju (IAEA).

Mubarak je sinoć preneo većinu svojih ovlašćenja na potpredsednika Omara Sulejmana, ali je odbio da se povuče ili napusti zemlju, već je izrazio nameru da na funkciji ostane do redovnih izbora u septembru.

To se dogodilo nekoliko sati pošto je vojska, po oceni agencije Asošijeted pres (AP), povukla poteze koji imaju sva obeležja puča.

Vojska namerav da se obrati demonstrantima

Visoki vojni savet na čelu sa ministrom odbrane, feldmaršalom Huseinom Tantavijem, najavio je preko državne televizije da je u stalnom zasedanju - što se dešava samo u vreme rata, i da ispituje "kakve mere se mogu poduzeti da se sačuva nacija, njena dostignuća i ambicije velikog egipatskog naroda".

Na TV ekranima mogao se videti Tantavi kako predsedava savetom, ali među njima nije bilo ni Mubaraka, ni potpredsednika Omara Sulejmana - bivšeg generala i šefa obaveštajne službe, što je, prema oceni AP-a, najjača indikacija da je došlo do jaza.

Državna novinska agencija Egipta je javila da je vojno rukovodstvo u petak ujutru održalo "važan sastanak" i da planira da se obrati demonstrantima koji se ponovo okupljaju gnevni što je predsednik Republike Hosni Mubarak sinoć odbio da siđe s vlasti.

MENA kaže da je vrhovni vojni starešina i ministar odbrane, feldmaršal Husein Tantavi u petak ujutru predsedavao sastankom Vrhovnog saveta Oružanih snaga i da će vojska izdati važno saospstenje upućeno narodu.

Reakcije iz sveta

U prvim reagiranjima na obraćanje naciji egipatskog predsjednika Hosnija Mubaraka, Obama je bio vidno ljut, a London se založio za mirnu tranziciju u Egiptu, Pariz je upozorio na opasnost da u zemlji zavlada vjerska diktatura, a Tel Aviv je ocijenio da egipatski narod treba odlučiti o vlastitoj sudbini.

Predsednik SAD Barak Obama je oštro postavio pitanje o tome da li je obećanje predsenika Egipta Hosnija Mubaraka da prenese vlast na vicepredsednika "neposredan, smislen i dovoljan" znak reformi.

Ne pominjući Mubaraka, Obama ga je u pisanom saopštenju kritikovao jer sinoć nije jasno rekao narodu šta namerava, niti je jasno govorio o uvođenju demokratije u zemlju.

Obama je zato pozvao druge egipatske državne zvaničnike da se izjasne i kritikovao i njih što "još nisu iskoristili priliku".

Šef britanske diplomatije Villiam Hague pozvao je na "hitnu, ali mirnu tranziciju" u Egiptu, nakon što je Mubarak najavio da ostaje na vlasti do izbora i da dio ovlašćenja prenosi na potpredsjednika Omara Sulejmana.

"Sve što mi u Velikoj Britaniji želimo jeste da (Egipćani) budu u mogućnosti rešiti svoje nesuglasice na miran i demokratski način", rekao je Hague BBC-u.

"To je ono na što smo pozivali od početka ove krize, na hitnu, ali mirnu tranziciju ka širokoj vladi u Egiptu", dodao je.

U Parizu je francuski predsjednik Nicolas Sarkozy izrazio nadu da će Egipat preći u demokratiju, a ne u neki drugi oblik diktature. Sarkozy je, komentarišući Mubarakovo saopštenje, ocijenio je da je takva odluka bila neizbežna.

"Svim srcem se nadam, radi egipatske demokratije u povoju, da će (Egipćani) stvoriti strukture i postaviti principe koji će im pomoći na putu ka demokratiji, a ne ka drugačijem obliku diktature, verskoj diktaturi, poput one u Iranu", kazao je Sarkozy.

Šef nemačke diplomatije Guido Westerwelle ocijenio je da Mubarakov govor "nije očekivani korak naprijed". "Zabrinutost međunarodne zajednice porasla je nakon tog govora", rekao je Westerwelle u New Yorku gde je učestvovao na sednici Veća sigurnosti UN-a čija je Nemačka nestalna članica.

On je pozvao demonstrante da ne pribegavaju nasilju, ali je poručio da imaju pravo tražiti da im budu ispunjeni zahtjevi "za slobodu, demokratiju i budućnost".

"Računamo na mirnu tranziciju", kazao je nemački ministar.

Visoki zvaničnici Evropske unije ponovo su u petak uputili poziv za formiranje nove vlade u Egiptu.

Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) rekla je da Mubarakov govor "još nije otvorio put za brze i duboke reforme".

"Miran i nepovratan prelaz ka demokratiji i slobodni i fer izbori su zajednički cilj EU i Egipćana", navodi se u saopštenju visoke predstavnice.

Predsednik Evropskog parlamenta Jezzi Buzek izjavio je da je "nova
vlada sastavljena od svih demokratskih snaga kljuccna za tranziciju".

Izraelski ministar obrane Ehud Barak rekao je da egipatski narod treba odlučiti o svojoj sudbini.

"Egipatski narod treba naći put i to učiniti u skladu s ustavom," kazao je Barak novinarama u New Yorku nakon sastanka sa genaralnim sekretarom UN-a Ban Ki-moonom.

"Mislim da se ne trebamo pretvarati kako smo mi važniji za egipatski narod od njihovih vlastitih interesa", dodao je Barak nakon Mubarakovog obraćanja naciji.

Analiza Stratforda

Odbijanje predsednika Egipta Hosnija Mubaraka da demisionira razgnevilo je demonstrante u Kairu koji su očekivali da će on to učiniti u svom poslednjem obraćanju, te je sada vojska pred ključnom odlukom, ocenila je u četvrtak uveče američka analitička agencija Stratfor.

Zadatak Oružanih snaga Egipta nije spasavanje Mubaraka, već očuvanje sistema koji je 1950-ih godina uspostavio prvi predsednik, takođe vojnik, Gamal Abdel Naser.

Pred vojskom su danas tri mogućnosti: da dopusti demonstrantima marš na predsedničku palatu; da ih spreči u tome ili da državnim udarom smeni Mubaraka, smatra Stratfor.

Prva mogućnost omogućava masi, a ne vojsci, da smeni vlast i odluči o toku događaja, a druga - prvi put od izbijanja krize - dovodi vojsku u sukob sa masom što bi za vojsku bilo i politički neoportuno.

Jedina mogućnost je zato državni udar, piše Stratfor, tumačeći to time što za vojsku prethodne dve opcije nisu prihvatljive.

Šta god se desilo, mora se desiti u petak, jer je masa na nogama i kreće posle prepodnevne molitve, piše Stratfor ne isključujući ni mogućnost da se demonstranti mirno raziđu ako prevagne krilo među njima koje je zadovoljno time što je Mubarak sinoć potvrdio da septembra odlazi s vlasti.

Masovna pobuna protiv Mubaraka traje već 17 dana u Kairu. Posle njegovog govora neki demonstranti su otišli kući, neki ostali na centralnom gradskom trgu, a manjina od nekoliko stoptina krenula pešice ka zgradama državne TV i predsedničkoj palati.