Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović zajedno će iduće nedelje posetiti poljoprivredno dobro Ovčara kod Vukovara, gde je 1991. ubijeno više od 200 hrvatskih ratnih zarobljenika i civila, i Paulin dvor kod Osijeka, mesto stradanja 19 Srba. Na taj način dvojica predsednika će još jednom naglasiti svoju već iskazanu opredeljenost za pomirenje i dobre odnose dve zemlje.
Nakon što je tokom posete hrvatskog predsednika Srbiji letos najavio odlazak u Vukovar, Tadić će se na devetnaestu godišnjicu pada ovog grada u ruke tadašnje JNA, posle višemesečnih zastrašujućih sukoba i masovnih zločina, iduće nedelje pokloniti žrtvama jedne od najtežih epizoda rata u bivšoj Jugoslaviji. Sa Ivom Josipovićem potom će vence položiti i na mesto stradanja Srba u Paulininom dvoru kod Osijeka.
Iako pozdravljaju dolazak srpskog predsednika, porodice žrtava zločina na Ovčari ipak strahuju da bi Tadić posetu mogao iskoristiti za relativizaciju i umanjivanje odgovornosti Srbije za rat i nastale žrtve.
O tome je U našem jutarnjem programu govorila predstavnica Udruženja „Vukovarske majke“ Ljiljana Alvir (kojoj je u Ovčari ubijen zaručnik, dok joj se brat i danas vodio kao nestao): „Vukovarci su kao žrtve apsolutno spremni na pomirenje. Ali, oni žele istinu, znači žele jedno priznanje da je Srbija 1991. godine nepozvana došla u Hrvatsku i u Vukovar i učinila ono što je učinila. Činjenica je da nije bilo politike Srbije, vojno-političkog vrha i isto tako memoranduma Akademije znanosti i umetnosti, stvari bi se drugačije događale“, kaže Alvir.
Podsećamo da zvaničnici u Beogradu ni nakon 19 godina nisu osudili zločin nad gradom koji je sravnjen sa zemljom u višemesečnoj opsadi na početku rata 1991. godine. Građani Srbije su tenkove koji su krenuli u rušenje grada obasipali cvećem.
Danas, ako je suditi po našoj anketi, većina njih ne vidi ništa sporno u Tadićevoj poseti:
Tadića i Josipovića i izvan Srbije i Hrvatske doživljavaju kao političare "nove generacije", koji su, svaki u svojoj državi, do sada bili dosledni zagovornici zatvaranja mračnih stranica istorije.
Josipović se, tako, uprkos glasnom negodovanju dela hrvatskih političara, u aprilu ove godine u Ahmićima poklonio žrtvama zločina koji su 1993. godine nad Bošnjacima počinile hrvatske snage, prisustvovao je, takođe u aprilu, obeležavanju 65 godina od proboja logoraša iz logora u Jasenovcu, a 30. maja je zajedno sa premijerom Republike Srpske u Sijekovcu kod Broda odao počast srpskim žrtvama iz tog mesta.
Analitičari su uvereni da je i poseta Vukovaru i Paulinom Dvoru rezultat pažljivih i obazrivih priprema kako ne bi izazvala negativne reakcije. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić očekuje da ih neće ni biti. “Žrtve koje su smrtno stradale su jednake u svemu, zločini koji su počinjeni su različiti. Ratni zločin na Ovčari je po svojoj masovnosti, po svojim političkim elementima, tu postoji odgovornost i regularnih formacija kao što je tadašnja JNA”, smatra Kandić.
Fotogalerija
Šetnja Josipovića i Tadića Beogradom
(Fotogalerija sa prve zvanične posete Ive Josipovića Srbiji, april 2010, foto: Vesna Anđić)
Predstojeće posete će, barem kada je reč o tragičnim događajima, biti samo deo procesa suočavanja sa prošlošću. Onaj važniji korak, a to smatra i tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, jeste kažnjavanje odgovornih.
Kao jedan od najmonstruoznijih zločina, on je označio upravo masakr na Ovčari kod Vukovara, i istakao da je to primer suočavanja društva sa činjenicom da su pripadnici srpskog naroda počinili zločin za koji su osuđeni na ukupno 180 godina zatvora: „Presuda je postala pravosnažna i ona jača poverenje, na prvom mestu, između pravosudnih organa, a onda i među narodina, barem ja tako mislim. Čini mi se da je upravo ovim predmetom utrt put za međusobno pomirenje pravosuđa Srbije i Hrvatske. Uopšte je u istraživanju ratnih zločina jedna od karakteristika da nikada nismo došli do kraja u istraživanju, pa tako i u slučaju Ovčara. Mi i dalje radimo, a šta ćemo uraditi, videćemo“, navodi Vukčević.
Ističući nužnost nastavka istrage o masakru na Ovčari, direktorka Fonda za humanitarno pravo odgovara da će se društvo u Srbiji suočiti sa zločinima počinjenim u njihovo ime tek kada se pred sudom nađu i nalogodavci. „To je suđenje na kojem je bilo toliko jasno da se ne može krivica svaliti samo na pripadnike Teritorijalne odbrane i Šešeljeve radikalske jedinice Leva supoderica. Glavna odgovornost je na visokim oficirima. Jeste da je Mrkšić suđen, ali to nije potpuno razjašnjenje individualne i komandne odgovornosti. Sada je vreme da i oficiri dođu pred sud i da konačno dođe do satisfakcije za žrtve i njihove porodice“, ocenjuje Kandić.
Odluku dvojice predsednika da još jedan iskorak ka pomirenju načine u gradu velikih žrtava pozdravio je i gradonačelnik Željko Sabo, a dobrodošlicu Tadiću poželeo je nedavno i preko našeg radija, poručivši mu da bi bio srećan da sa njim popije kafu.
