Da u Srbiji ima “nepristojno” bogatih ljudi čije je bogatstvo sumnjivog porekla i da time treba da se pozabavi pravosuđe građani znaju već deset godina, koliko traje još nezavršena takozvana tranzicija. Kako to da predsednik Srbije to građanima otkriva tek sada i da li je to objavljivanje rata tajkunima ili puka demagogija ponuđena biračima pred neumitno bližeće se izbore?
Kako Boris Tadić nije pominjao konkretna imena, ostala je dilema na koga je mislio kada je govorio o „nepristojno” bogatim ljudima čijoj imovini treba ispitati poreklo.
Odgovarajući na takva pitanja novinara, predsednik Srbije je u ponedeljak rekao da ne želi da govori o imenima i da nikoga nije imenovao jer nije „ni suditelj ni presuditelj”, dodavši da nepristojno bogatim ljudima naziva one koji nemaju društvenu odgovornost i koji koriste novac samo za lične užitke.
„Stekli su taj novac tako što su koristili sivu zonu poslovanja devedesetih godina... Danas taj novac ne koriste za razvoj drušva, za investicije u nova radna mesta nego, iznad svega, u lične užitke, u takmičenje u dužini jahti, bahaćenje na svakom mestu i tako dalje, što bode oči siromašnom čoveku koji je ipak osiromašen zbog toga što je neko tako stekao bogatstvo devedesetih godina, kada je postojao organizovan način pljačkanja stanovništva kroz hiperinflaciju... Tužilaštva neka rade svoj posao, sudovi neka rade svoj posao. Moj posao je bio da to kažem jer sam siguran da građani to osećaju. Osećam to i sam, ja sam to rekao ali nisam imenovao ljude jer ja nisam sudija i nisam presuditelj”, rekao je Tadić.
„Hajde da ti ljudi čije sam bogatstvo nazvao nepristojnim, sagrade jedan most koji bismo metaforički nazvali ‘most srpskih tajkuna’. To će biti način na koji će kupiti svoj legitimitet jer će ljudi osetiti da su im nešto vratili”, rekao je Tadić, ali je na pitanje Radija Slobodna Evropa da li tajkuni tako treba da vrate društvu to što su devedesetih u sivoj zoni zaradili bogatstvo ili pak pravosuđe treba da se pozabavi poreklom njihovog botatstva, ovako odgovorio:
“Ja kažem u Srbiji elementarnu činjenicu za koju će osam miliona ljudi reći da je istina – u Srbiji ima nepristojno bogatih ljudi. i sad interpretacija: šta je u stvari ovaj čovek hteo da kaže? Da li je on hteo da pokrene istragu, da upre prstom, da nekoga optuži, osudi, da napravi takozvanu diferencijaciju između ovih i onih, da se nekom osveti...? Nemam nikakvu nameru takve vrste. Prosto, kažem jednu elementarnu istinu. Kao što kažem da moramo da regulišemo pitanje poslovanja off-shore kompanija. Na primer, da li te kompanije koje su registrovane u inostranstvu treba da plaćaju porez u državi gde ostvaruju prihod ili tamo gde su registrovane? Ili, da li je kod nas oporezovana dividenda? To su sve teme koje moramo da pronađemo… i to rade sve moje kolege danas u svetu. I ja radim to isto jer tragamo za načinom da u ime države obavljamo odgovornu delatnost. I to je sve”, rekao je Tadić.
Verica Barać, Foto: Imre SzaboPotpredsednik vladajućih socijalista Dušan Bajatović, ovako je prokomentarisao Tadićevu izjavu o „nepristojno” bogatim ljudima u Srbiji.
“Potpuno sam siguran da u jednom takvom pristupu nema nikakve ideje – jer sam čuo i takve primedbe u nekim krugovima – da Srbija bude Venecuela, a Boris Tadić Ugo Chavez. Ideja je ovde da jednom raščistimo ko je u Srbiji šta radio i na koji način radi. I nema ništa ružnog u tome. Mislim da i javnost očekuje odgovore na ta pitanja”, kazao je Bajatović.
Ko u grupi srpskih tajkuna koji bi se mogao uvrstiti u Tadićevu sintagmu „nepristojno bogati” najpre pada na pamet – upitali smo Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, koja je pre nekoliko dana Tužilaštvu za organizovani kriminal podnela krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog sumnje u nezakonito preuzimanje akcija “Luke Beograd”.
“Mi smo obrađivali “Luku Beograd”, “C Market”, šverc šećera, „Nacionalnu štedionicu“, “Sartid“. Sve su to zaista primeri klasičnog organizovanog kriminala, a ona imena koja mi iz toga znamo su Mišković, Beko, Kostić, Hamović, Lazarević, u Sartidu ja mislim da je to bio i Vlahović”, podsetila je Barać.
Socijalni populizam
Nije dovoljno jasno koji delovi preduzetničkih krugova su predmet Tadićeve kritike, pa stoga nije dovoljno jasno ni šta je politička pozadina njegovih reči, kaže za Radio Slobodna Evropa Vladimir Gligorov, analitičar Bečkog instituta za uporedna ekonomska istraživanja.
Vladimir GligorovGligorov je ipak, bliže oceni da je Tadićeva izjava o “nepristojno” bogatim ljudima po svoj prilici demagogija u cilju pridobijanja biračkog tela pred neumitno se bližeće izbore.
“Kriza je ozbiljna, nekog lakog izlaza iz toga nema, opozicija ima šanse da dođe na vlast, s obzirom na to da su ove partije već dugo na vlasti, pa po samoj toj logici smena izgleda kao nešto što bi moglo da prelomi glasače. Prema tome, potrebno je da se nađe neka nova retorika koja će da bude prihvatljiva, a jedna od tih je ovaj, da tako kažem, socijalni populizam”, ocenjuje Gligorov.
Ocenu da je reč o pukoj predizbornoj retorici, odnosno, socijalnom populizmu, Gligorov temelji na oceni da ništa od onoga što je Tadić izjavio nije do sada bilo nepoznato – ni problematična privatizacija “Luke Beograd”, ni off-shore kompanije srpskih tajkuna na Kipru preko kojih se isisava novac iz Srbije, ni finansiranje političkih partija od strane tajkuna.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa procenjuje, međutim, da će korist od ovakve socijalne demagogije biti mala.
“Izgledi da se iz neke antitajkunske kampanje izvuče neka velika ekonomska korist su minimalni. Prema tome“, kaže Gligorov, “sve se to, u krajnjoj instanci, svodi na izlaženje u susret jednoj potrebi za socijalnim populizmom, a koje su političke posledice toga – to ćemo videti“.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li Tadićeve reči, ali i činjenica da je Tužilaštvo otvorilo pretkrivični postupak u slučaju “Luka Beograd”, ulivaju nadu da će se konačno razvrgnuti sprega politike, kriminala i tajkuna, Barać je ovako odgovorila:
“Pa, naravno da bi to bilo veoma dobro, ali takvih političkih izjava je i do sad bilo. Ono čega nije bilo jesu konkretni potezi, tako da sve što smo do sad imali može samo da nas obeshrabri. Tužilaštvu je sve to poznato svih ovih godina. Sve su to, dakle, naše institucije znale. I ne samo to – većina naših institucija je sarađivala u nezakonitostima u korist tajkuna”, podsetila je Barać.
Umesto apela i poziva na ekonomski patriotizam, vlast je, da je htela, mogla odavno, a može još uvek, da donese zakonsku regulativu koja bi onemogućila tajkune da besplatno isisavaju novac iz Srbije, uspostavljaju monopole i ne plaćaju porez, podseća Vladimir Gligorov.
“Ne stoji vlasti ništa na putu da donese zakon da preduzetnici moraju da registruju svoje kompanije tu gde deluju. To nije u neskladu ni sa čim – ni u Evropi ni bilo gde drugde. To ne znači da oni ne mogu da imaju ni neke ispostave u drugim zemljama, uključujući i Kipar, ali nije prirodno da vlasničko sedište kompanije koja praktično isključivo radi u Srbiji – bude na Kipru. Međutim, s obzirom da se primenjuje ova demagoška priča, pozivanje na moral, patriotizam, to samo znači da se teži uspehu ili popularnosti u javnosti, a da se ne teži rešavanju tih problema”, ocenjuje Gligorov.
*****
Pročitajte i ovo:
Da li će Mišković i Beko prestati da budu nedodirljivi?
Sto miliona evra od nelegalno stečene imovine
Borba protiv korupcije ostaje na rečima
Subotić otvorio novo poglavlje u ratu tajkuna
Kako Boris Tadić nije pominjao konkretna imena, ostala je dilema na koga je mislio kada je govorio o „nepristojno” bogatim ljudima čijoj imovini treba ispitati poreklo.
Ono čega nije bilo jesu konkretni potezi, tako da sve što smo do sad imali može samo da nas obeshrabri.
„Stekli su taj novac tako što su koristili sivu zonu poslovanja devedesetih godina... Danas taj novac ne koriste za razvoj drušva, za investicije u nova radna mesta nego, iznad svega, u lične užitke, u takmičenje u dužini jahti, bahaćenje na svakom mestu i tako dalje, što bode oči siromašnom čoveku koji je ipak osiromašen zbog toga što je neko tako stekao bogatstvo devedesetih godina, kada je postojao organizovan način pljačkanja stanovništva kroz hiperinflaciju... Tužilaštva neka rade svoj posao, sudovi neka rade svoj posao. Moj posao je bio da to kažem jer sam siguran da građani to osećaju. Osećam to i sam, ja sam to rekao ali nisam imenovao ljude jer ja nisam sudija i nisam presuditelj”, rekao je Tadić.
„Hajde da ti ljudi čije sam bogatstvo nazvao nepristojnim, sagrade jedan most koji bismo metaforički nazvali ‘most srpskih tajkuna’. To će biti način na koji će kupiti svoj legitimitet jer će ljudi osetiti da su im nešto vratili”, rekao je Tadić, ali je na pitanje Radija Slobodna Evropa da li tajkuni tako treba da vrate društvu to što su devedesetih u sivoj zoni zaradili bogatstvo ili pak pravosuđe treba da se pozabavi poreklom njihovog botatstva, ovako odgovorio:
“Ja kažem u Srbiji elementarnu činjenicu za koju će osam miliona ljudi reći da je istina – u Srbiji ima nepristojno bogatih ljudi. i sad interpretacija: šta je u stvari ovaj čovek hteo da kaže? Da li je on hteo da pokrene istragu, da upre prstom, da nekoga optuži, osudi, da napravi takozvanu diferencijaciju između ovih i onih, da se nekom osveti...? Nemam nikakvu nameru takve vrste. Prosto, kažem jednu elementarnu istinu. Kao što kažem da moramo da regulišemo pitanje poslovanja off-shore kompanija. Na primer, da li te kompanije koje su registrovane u inostranstvu treba da plaćaju porez u državi gde ostvaruju prihod ili tamo gde su registrovane? Ili, da li je kod nas oporezovana dividenda? To su sve teme koje moramo da pronađemo… i to rade sve moje kolege danas u svetu. I ja radim to isto jer tragamo za načinom da u ime države obavljamo odgovornu delatnost. I to je sve”, rekao je Tadić.
“Potpuno sam siguran da u jednom takvom pristupu nema nikakve ideje – jer sam čuo i takve primedbe u nekim krugovima – da Srbija bude Venecuela, a Boris Tadić Ugo Chavez. Ideja je ovde da jednom raščistimo ko je u Srbiji šta radio i na koji način radi. I nema ništa ružnog u tome. Mislim da i javnost očekuje odgovore na ta pitanja”, kazao je Bajatović.
Ko u grupi srpskih tajkuna koji bi se mogao uvrstiti u Tadićevu sintagmu „nepristojno bogati” najpre pada na pamet – upitali smo Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, koja je pre nekoliko dana Tužilaštvu za organizovani kriminal podnela krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog sumnje u nezakonito preuzimanje akcija “Luke Beograd”.
“Mi smo obrađivali “Luku Beograd”, “C Market”, šverc šećera, „Nacionalnu štedionicu“, “Sartid“. Sve su to zaista primeri klasičnog organizovanog kriminala, a ona imena koja mi iz toga znamo su Mišković, Beko, Kostić, Hamović, Lazarević, u Sartidu ja mislim da je to bio i Vlahović”, podsetila je Barać.
Socijalni populizam
Nije dovoljno jasno koji delovi preduzetničkih krugova su predmet Tadićeve kritike, pa stoga nije dovoljno jasno ni šta je politička pozadina njegovih reči, kaže za Radio Slobodna Evropa Vladimir Gligorov, analitičar Bečkog instituta za uporedna ekonomska istraživanja.
“Kriza je ozbiljna, nekog lakog izlaza iz toga nema, opozicija ima šanse da dođe na vlast, s obzirom na to da su ove partije već dugo na vlasti, pa po samoj toj logici smena izgleda kao nešto što bi moglo da prelomi glasače. Prema tome, potrebno je da se nađe neka nova retorika koja će da bude prihvatljiva, a jedna od tih je ovaj, da tako kažem, socijalni populizam”, ocenjuje Gligorov.
Ocenu da je reč o pukoj predizbornoj retorici, odnosno, socijalnom populizmu, Gligorov temelji na oceni da ništa od onoga što je Tadić izjavio nije do sada bilo nepoznato – ni problematična privatizacija “Luke Beograd”, ni off-shore kompanije srpskih tajkuna na Kipru preko kojih se isisava novac iz Srbije, ni finansiranje političkih partija od strane tajkuna.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa procenjuje, međutim, da će korist od ovakve socijalne demagogije biti mala.
“Izgledi da se iz neke antitajkunske kampanje izvuče neka velika ekonomska korist su minimalni. Prema tome“, kaže Gligorov, “sve se to, u krajnjoj instanci, svodi na izlaženje u susret jednoj potrebi za socijalnim populizmom, a koje su političke posledice toga – to ćemo videti“.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li Tadićeve reči, ali i činjenica da je Tužilaštvo otvorilo pretkrivični postupak u slučaju “Luka Beograd”, ulivaju nadu da će se konačno razvrgnuti sprega politike, kriminala i tajkuna, Barać je ovako odgovorila:
“Pa, naravno da bi to bilo veoma dobro, ali takvih političkih izjava je i do sad bilo. Ono čega nije bilo jesu konkretni potezi, tako da sve što smo do sad imali može samo da nas obeshrabri. Tužilaštvu je sve to poznato svih ovih godina. Sve su to, dakle, naše institucije znale. I ne samo to – većina naših institucija je sarađivala u nezakonitostima u korist tajkuna”, podsetila je Barać.
S obzirom da se primenjuje ova demagoška priča, pozivanje na moral, patriotizam, to samo znači da se teži uspehu ili popularnosti u javnosti, a da se ne teži rešavanju tih problema
“Ne stoji vlasti ništa na putu da donese zakon da preduzetnici moraju da registruju svoje kompanije tu gde deluju. To nije u neskladu ni sa čim – ni u Evropi ni bilo gde drugde. To ne znači da oni ne mogu da imaju ni neke ispostave u drugim zemljama, uključujući i Kipar, ali nije prirodno da vlasničko sedište kompanije koja praktično isključivo radi u Srbiji – bude na Kipru. Međutim, s obzirom da se primenjuje ova demagoška priča, pozivanje na moral, patriotizam, to samo znači da se teži uspehu ili popularnosti u javnosti, a da se ne teži rešavanju tih problema”, ocenjuje Gligorov.
*****
Pročitajte i ovo:
Da li će Mišković i Beko prestati da budu nedodirljivi?
Sto miliona evra od nelegalno stečene imovine
Borba protiv korupcije ostaje na rečima
Subotić otvorio novo poglavlje u ratu tajkuna
