U Srbiji skoro mesec dana nema regulatornog tela koje može da donosi odluke o radu elektronskih medija, uključujući i sankcije zbog kršenja pravila emitovanja.
Do toga je došlo zbog isteka mandata članovima Saveta Regulatarnog tela za elektronske medije (REM), a novi članovi još nisu izabrani.
A upravo Savet donosi sve odluke iz delokruga rada ovog regulatora, zaduženog za kontrolu rada televizijskih i radio stanica.
Ivana Stevanović iz medijske fondacije Slavko Ćuruvija smatra da ovaj propust onemogućava bazično funkcionisanje medijske scene u Srbiji.
"Dobili smo jednu apsolutnu anarhiju na polju elektronskih medija i situaciju u kojoj nema odgovornosti za takvu vrstu anarhije", ocenila je.
Mandat članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije istekao je 4. novembra prema Zakonu o elektronskim medijima usvojenim u oktobru 2023.
Uprkos tome, nadlezni odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije nije pokrenuo proceduru za izbor novog Saveta REM-a do 25. novembra.
Tada je doneta odluka o raspisivanju poziva za kandidate za Savet REM-a na sednici sazvanoj po hitnom postpuku, koja je odrzana za tri sata od trenutka zakazivanja.
Predsednica ovog Odbora i poslanica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Nevena Đurić nije odgovorila na upit RSE zbog čega se kasni sa procedurom.
Zbog toga što ta procedura nije pokrenuta četiri medijske organizacije – Fondacija Slavko Ćuruvija, CRTA, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Vojvodine pondeli su krivičnu prijavu protiv Nevene Đurić.
"Ne smemo da ćutimo pred činjenicom da institucija koja je donela ovaj zakon sebi daje za pravo da ga ignoriše zbog ovih ili onih partijskih ili ličnih interesa", rekla je Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Prema Zakonu o elektronskim medijima članove Saveta REM-a bira Skupština Srbije na predlog ovlašćenih predlagača.
U Zakonu se navodi da skupštinski odbor nadležan za informisanje objavljuje javni poziv za predlaganje kandidata.
Odbor to treba da učini najranije šest meseci a najkasnije tri meseca pre prestanka mandata člana Saveta, odnosno najkasnije 15 dana od prestanka mandata.
'Vakuum u kome apsolutno niko ne kontroliše medije'
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, koji je učestvovao u izradi zakona u oblasti elektronskih medija, rekao je za RSE da procedura za izbor novih članova Saveta REM-a traje dva, tri meseca.
On kaže da se može nagađati da li je neko namerno propustio da uradi svoj posao ili ne.
"Ali sada imamo tu prazninu, vakuum i u ovom trenutku šta god da uradi neki od elektronskih medija i da se ogreši o zakon i pravila, neće moći niko da reaguje“, dodaje.
Regularatono telo za elektronske medije je i do sada bilo izloženo kritikama zbog tolerisanja propusta rada emitera i izostanka kontrole, uključujući i izborne kampanje.
Upravo na to upozorava i Veljanovski rekavši da su i do sada postojale "kardinalne greške na koje REM uopšte nije reagovao".
"Nama se dešavalo i dok smo imali Savet REM-a da prolaze meseci, godine, a da se ne reaguje na neka vrlo teška ogrešenja o zakon“, naveo je.
Šta kaže opozicija?
U opoziciji kažu da nemaju dovoljan broj članova Odbora za kulturu i informisanje da bi zakazali sednicu.
Zoran Lutovac, lider opozicione Demokratske stranke (DS) i član Odbora, rekao je za RSE da je predsednica tog tela iz vladajuće stranke i da nije zakazivala sednicu sa tom temom dnevnog reda.
On kaže da će opozicija insistirati na tome, a upitan zbog čega vlast ne pokreće proceduru za izbor novih članova Saveta REM-a ocenio je da im "odgovara takvo stanje."
Član Odbora za kulturu i informisanje iz opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Branko Miljuš ocenio je za RSE da "Saveta REM-a nema jer se kontrolom medija od građana sakriva organizovani kriminal i korupcija."
Šta REM može da radi?
Dok novi Savet ne bude izabran, REM ne može da donosi odluke, jer sve odluke iz delokruga rada Regulatora donosi Savet, rečeno je u REM-u za RSE.
U odgovoru se navodi da stručne službe REM-a nastavljaju da obavljaju administrativne i tehničke poslove, uključujući i prijem prijava o potencijalnim nepravilnostima.
"Međutim, procesuiranje tih prijava i donošenje drugih odluka iz delokruga REM-a odloženo je do momenta kada Narodna skupština izabere nove članove, u skladu sa zakonom i propisanom procedurom", dodaje se.
Šta REM treba da radi?
Regulatorno telo za elektronske medije izdaje dozvole za rad televizijama i radio stanicama i uređuje uslove za dobijanje tih dozvola.
Ovo telo vrši kontrolu i nadzor rada emitera starajući se o primeni Zakona o elektronskim emdijima i u skladu sa njim izriče mere. To u krajnjoj liniji može biti i oduzimanje dozvole za rad, odnosno frekvencije.
Takođe odlučuje o prijavama u vezi sa programskim delovanjem emitera.
Ovo telo, između ostalog, utvrđuje i smernice razvoja medijskih usluga.
Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija kaže za RSE da se do izbora novog Saveta REM-a prolongiraju mnoge odluke koje nisu ni do sada donete.
"Reč je i petoj dozvoli za nacionalno emitovanje. Reč je i o velikom broju lokalnih dozvola i ja ću podsetiti da su brojnim lokalnim medijima istekle dozvole", navela je.
Kako je rekla, to što im nisu obnovljene dozvole, loklanim medijima onemogućava da učestvuju na konkursima za projektno sufinansiranje u lokalnim samoupravama.
Poslednja odluka dozvola Informeru
REM je 1. novembra dodelio regionalnu (beogradsku) frekvenciju provladinoj televiziji Informer koja je deo istoimenog tabloida.
Ta odluka je objavljena 4. novembra kada je članovima Saveta istekao mandat.
"U nekim samoupravama je pronađeno nekakvo rešenje da oni ipak mogu da konkurišu. Od strane nosilaca vlasti traži se način kako da se premosti zakon zato što jedno telo, koje je bilo nadležno da sprovodi taj zakon, nije uradilo svoj posao", rekla je Stevanović.
Savet REM-a raspisao je u julu 2022. konkurs za dodelu preostale, pete frekvencije za televiziju sa nacionalnom pokrivenošću, ali ona još nije dodeljena.
U Srbiji postoje četiri komercijalne televizije koje imaju frekvenciju za nacionalnu pokrivenost – Pink, B92, Prva i Happy.
"Da ne govorimo o situaciji da sada televizije za koje smo navikli da rade šta im padne na pamet bez ikakvih sankcija, sada nemaju ni mogućnost sankcija", dodala je Stevanović.
Šta kaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacija?
U Ministarstvu informisanja i telekomunikacija kažu za RSE da nemaju pravnog osnova da se mešaju u rad Skupštine Srbije, te da zato nemaju informaciju u vezi sa kašnjenjem procedure izbora članova Saveta REM-a.
Na upit ko vrši kontrolnu ulogu rada elektronskih medija do izbora novog Saveta REM-a, Ministarstvo je navelo da REM nema mogućnost donošenja odluka koje se nalaze u delokrugu Saveta ovog tela.
"Služba za monitoring u okviru REM-a ima obavezu da u kontinuitetu sprovodi monitoring nad radom pružalaca medijskih usluga, kako bi se, nakon konstituisanja Saveta, mogle preduzeti određene radnje ukoliko je došlo do kršenja zakona", dodaje se.
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić je 19. septembra izjavio da javni poziv za novi saziv Saveta REM-a "prema njegovim saznanjima" neće biti objavljen do odgovora Ustavnog suda na inicijativu aktuelnih članova Saveta REM-a.
U julu su sada bivši članovi Saveta REM-a zatražili ocenu ustavnosti odredbe Zakona po kojoj im mandat ističe 4. novembra.
Po tom zahtevu Ustavni sud Srbije nije još odlučio.
Kako se bira Savet REM-a?
Savet REM-a ima devet članova a na njihovo mesto se biraju ugledni stručnjaci iz oblasti koje su značajne za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora.
Ovlašćenje i dužnost da predlažu po dva člana Saveta imaju Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Zatim akreditovani univerziteti, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara.
Takođe udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora.
Kao i udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, udruženja čiji su ciljevi zaštita dece.
Među predlagačima su i nacionalni saveti nacionalnih manjina i crkve i verske zajednice.
Kritike i u izveštaju Evropske komisije
Medijski zakoni - Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima izmenjeni su u oktobru 2023. u okviru primene Medijske strategije, koja je usvojena kao deo evropskih integracija.
U izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Srbije iz oktobra navodi se da se od zemlje traži da primeni nove medijske zakone, što uključuje nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izbor novih članova u Saveta tog tela.
Takođe se traži osiguranje transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, te puna transparentnost u vlasništvu i oglašavanju u medijima.
U izveštaju je ocenjeno i da Srbija nije postigla napredak u preporukama iz prethodne godine kada je reč o slobodi izražavanja.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre je uručujući izveštaj EK premijeru Srbije Milošu Vučeviću rekao da neke medijske reforme nisu u punoj meri primenjene.
Kao primer je naveo da nije izabran Savet REM-a, kao i da nije obezbeđena sigurnost novinara.
Prema izveštaju nevladine organizacije "Reporteri bez granica" iz maja, medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002.
Srbija je rangirana na 98. mestu od 180 država, kao pretposlednja među zemaljama članicama i kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.