Sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Srbiji neće biti promenjen do novembra, iako zakon tako nalaže.
Rokovi za izbor novih članova Saveta ovog tela već su probijeni, a aktuelni su zatražili ocenu ustavnosti odredbe zakona koji predviđa njihovu smenu.
Resorni ministar izjavio je da, uprkos isteku roka, javni poziv za izbor novih članova neće biti raspisan dok se ne okonča procedura pred Ustavnim sudom.
"Vlast ponovo kupuje vreme da se izbegne smena REM-a", ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesorka Fakulteta političkih nauka, Snježana Milivojević.
Nezadovoljstvo radom Saveta REM-a i zahtevi medijskih udruženja i dela javnosti za njihovom smenom traju godinama.
Kulminirali su nakon masovnih ubistava u Srbiji u maju 2023. kada je na hiljade građana na ulicama tražilo odgovornost za nereagovanje REM-a na promociju nasilja u medijima.
REM je prethodnih godina bio i na meti kritika međunarodnih institucija zbog pasivne uloge u kontroli TV emitera.
Šta kaže novi Zakon o elektronskim medijima?
Rok za smenu članova Saveta REM-a rezultat je dogovora predstavnika vlasti i medijskih udruženja koji je postignut u oktobru 2023, uz posredovanje međunarodnih organizacija.
Prema novom Zakonu o elektronskim medijima, aktuelni članovi Saveta moraju da budu razrešeni godinu dana od stupanja Zakona na snagu, odnosno najkasnije do 4. novembra 2024.
Pre toga, Odbor za kulturu i informisanje treba da objavi javni poziv za predlaganje novih kandidata, koje potom bira Skupština Srbije.
Rok za objavljivanje poziva je najranije šest, a najkasnije tri meseca pre prestanka mandata člana Saveta.
To znači da je Odbor konkurs trebalo da objavi još prošlog meseca, odnosno najkasnije do 4. avgusta.
"Ovo je prvi put da se menja ceo sastav REM-a, a to je još veći razlog da je procedura trebalo da krene na vreme", navodi profesorka Snježana Milivojević i dodaje da nema spremnosti da se rok poštuje.
Da javni poziv još neće biti objavljen, potvrdio je ministar informisanja Dejan Ristić.
On je 19. septembra izjavio da se, "prema njegovim saznanjima", to neće dogoditi do odgovora Ustavnog suda na inicijativu aktuelnih članova Saveta REM-a.
Iz Ministarstva informisanja nisu odgovorili na dodatna pitanja RSE povodom odlaganja primene Zakona.
Šta traže članovi REM-a?
REM je 4. juna nakon hitne sednice zatražio ocenu ustavnosti odredbe Zakona koja se odnosi na smenu članova Saveta ovog tela.
Aktuelni članovi ovu odredbu smatraju neustavnom i, kako navode u Inicijativi za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, "vrstom diskriminacije".
Članovi Saveta REM-a navode da je spornom odredbom propisan poseban osnov za prestanak mandata koji važi samo za aktuelni saziv Saveta.
U Inicijativi još navode da ovaj član nije postojao u trenutku izbora aktuelnog saziva, te da ne može imati retroaktivno dejstvo, naročito ako se uzme u obzir da "nije utvrđen opšti interes" za to.
U REM-u su za RSE naveli da se neće oglašavati dok traje postupak.
U Ustavnom sudu za RSE kažu da su formirali predmet.
Dodaju i da nema "propisanih rokova u kojima je sud obavezan da postupa po inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta".
"Iz ove perspektive, kada su prošli zakonski rokovi, jasno je da je cilj inicijative sprečavanje smene postojećeg Saveta REM-a i opstrukcija i odlaganje izbora novog saziva Saveta", kaže za RSE predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić.
Šta se zamera REM-u?
REM je prethodnih godina bio na meti kritika međunarodnih institucija, medijskih udruženja i opozicije u Srbiji zbog izostanka kontrole medija.
Smena članova Saveta ovog tela bio je jedan od zahteva masovnih protesta koji organizovani nakon dve masovne pucnjave u maju 2023.
Odgovornost REM-a zatražena je zbog, kako je navedeno, propuštanja da sankcioniše televizije koje promovišu mržnju i nasilje.
"I pritisak i zahtev od strane javnosti je bio glasno nezadovoljstvo ovakvim izgledom nacionalnih televizija koje su u stvari sluškinje nekih političkih interesa", ocenjuje profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.
Predsednica REM-a Olivera Zekić je zahteve za smenu tada ocenila kao "političke" i dodala da bi trebalo raspravljati o tome "kako je deo medija i političara javnosti ponudio REM kao krivca za užasnu tragediju".
Savet REM-a je i nakon protesta ostao u istom sastavu, a promenom Zakona o elektronskim medijima dogovoreno je da će se nakon godinu dana birati novi.
"Time je vlast odložila i skinula se dnevnog reda priču o odgovornosti članova REM-a. Tom kupovinom godine je amortizovano nezadovoljstvo i sada ispada kao da je to atak na nezavisnost i autonomiju REM-a", navodi Snježana Milivojević.
Ona dodaje da bi bilo korisnije da se otvorio razgovor o odgovornosti REM-a umesto da se političkim dogovorom utvrdi njihova smena za godinu dana.
Šta kažu medijska udruženja?
Godinama unazad, novinarska udruženja i nevladine organizacije koje se bave monitoringom medija, ukazivali su da REM ne reaguje u situacijama kada bi po zakonu trebalo.
"REM je vrlo moćan regulator koji je pre svega nečinjenjem dozvolio proizvodnju haosa u oblasti audiovizuelnih medijskih usluga i uopšte u medijskom svetu. Nijedno od svojih ovlašćenja nije sprovodio", navodi Snježana Milivojević.
Govor mržnje, kršenje pravila tokom izbornih kampanja, verbalni napadi na novinare, političare i javne ličnosti u pojedinim televizijskim programima, samo su neki od razloga zbog kojih su medijska i nevladina udruženja sama podnosila prijave REM-u.
Posmatračka misija CRTA je od 2020. do danas REM-u podnela više od stotinu prijava protiv pojedinih televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Većina prijava je u vezi sa izveštavanjima tokom izbornih kampanja. One nisu podnošene samo zbog favorizovanja jedne političke opcije – vladajuće, već i zbog objavljivanja nepotpunih i netačnih informacija, kršenja izborne tišine, širenja govora mržnje.
Samo nakon poslednjih izbora u Srbiji u decembru 2023. i junu 2024, CRTA je podnela 86 prijava REM-u.
Ni u jednom slučaju ovo telo nije reagovalo tokom same izborne kampanje, odnosno u kratkim, zakonom predviđenim rokovima, kažu za RSE u organizaciji CRTA.
I Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) više puta je podnosilo REM-u prijave protiv pojedinih televizija zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima.
Zbog odsustva reakcije, NUNS je podnosio i krivične prijave protiv samog REM-a.
Odgovornost za pad slobode medija
REM je kritikovan i u ovogodišnjem izveštaju međunarodne organizacije Reporteri bez granica u kojem se, između ostalog, podvlači da su novinari često mete napada predstavnika vladajuće elite, koje pojačavaju i određene televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Reporteri ističu da ni političari, ni vladina tela, uključujući REM, nisu bili voljni da poprave situaciju.
"Kad pogledate ovlašćenja i uporedite rad našeg REM-a, to izgleda kao da oni striktno izbegavaju sve ono što im Zakon stavlja u nadležnost da bi sprečili slobodu govora i cirkulaciju informacija u javnim interesu", navodi Snježana Milivojević.
REM je osnovan od strane države kao samostalna i nezavisna organizacija čija je uloga da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije.
Njegov zadatak je da doprinosi zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, da unapređuje kvalitet i raznovrsnost usluga koje pružaju elektronski mediji.
Savet REM-a je glavni organ ovog tela, i on donosi odluke o svim pitanjima koja se nalaze u nadležnosti regulatornog tela.
Na meti kritika međunarodnih institucija
U izveštaju o izborima u decembru 2023. i OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava ukazala je na pasivan pristup REM-a u regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.
Evropski parlament je u februaru 2024. izglasao rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga o navodnim nepravilnostima tokom decembarskih izbora, a posebna kritika odnosila se na REM.
Evropski poslanici su naveli su da je ovo telo zanemarilo zakonske obaveze da pažljivo prati kampanju u medijima, izveštava o zaključcima i sankcioniše medije koji su kršili zakon ili novinarske standarde.
U rezoluciji se navodi da se "sa zabrinutošću primećuje" da je REM objavio rezultate monitoringa programa samo za javni servis i privatne kablovske kanale, ali ne i za privatne televizije sa nacionalnom pokrivenošću, koje su bliske vladajućoj stranci.
REM se našao i u izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. zbog propuštanja da dodeli petu nacionalnu frekvenciju "bez verodostojnog opravdanja".
Dodela nacionalnih frekvencija
REM definiše kriterijume i odlučuje koje će televizije imati nacionalnu pokrivenost.
Broj je ograničen i smatra se nacionalnim dobrom, budući da je vlasnik frekvencija država.
U Srbiji nacionalnu frekvenciju imaju četiri privatne televizije – Pink, Happy, Prva i B92. To im omogućava da njihov program bude vidljiv širom zemlje.
"Letimičnim pogledom se vidi da nijedna nacionalna televizija ne poštuje ni strukturu programa, ni kvalitet", ocenjuje Snježana Milivojević.
"REM ne izriče mere koje mu stoje na raspolaganju i time toleriše umanjivanje pluralizma, pad kvaliteta i nekontrolisanu proizvodnju sadržaja koji nisu u interesu javnosti", dodaje.
Ko će dobiti petu frekvenciju u Srbiji još nije odlučeno, iako je zakonski rok istekao još 2022. Televizija Nova S je zbog toga tužila REM.
Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić izjavila je da neće doneti odluku o petoj dozvoli dok spor sa TV Nova S pred Upravnim sudom ne dobije epilog.
REM godinama prate optužbe i da nacionalne frekvencije dodeljuje televizijama koje ne emituju dovoljno kulturno-obrazovnog programa.
Novi red kritika stigao je u maju ove godine, nakon odluke o ukidanju propisa po kojem su nacionalni TV programi u obavezi da imaju više od 20 odsto takvog "kvalitetnog programa".
Saradnja na tekstu: Jovana Krstić i Svetlana Božić Krainčanić
Facebook Forum