Borba protiv korupcije ostaje na rečima

Ivica Dačić je rekao da postoji jedinstvo policije, tužilaštva, pravosuđa i svih drugih činilaca koji su neophodni u borbi s kriminalom i korupcijom i da u toj akciji neće biti privilegovanih, bilo da je reč o predsednicima opština, direktorima velikih preduzeća ili liderima političkih stranaka. Ministar policije ocenio je da su njegovi raniji navodi o predstojećoj borbi sa kriminalom i korupcijom i hapšenjima političkih i drugih funkcionera pogrešno protumačeni jer nije govorio o konkretnim pojedincima i slučajevima, već uopšteno.

vica Dačić, Foto: Vesna Anđić

„Nisam ni govorio o hapšenju nekih ljudi iz opština, govorio sam o tome da se nastavlja akcija borbe protiv kriminala, u kojoj su, kao što znate, i do sada bili hapšeni ljudi iz opštinskih struktura, direktori preduzeća. Tako će biti i nadalje. Nas ne interesuje ko obavlja koju funkciju, ne interesuje nas iz koje je političke stranke ili kojem lobiju pripada. U tom smislu je bila najava.“

Posle Dačića, oglasio i republički javni tužilac Slobodan Radovanović izjavom da je država sposobna da se do kraja izbori sa koprupcijom i da se u najskorije vreme mogu očekivati "značajni i krupni predmeti". Razume se da je, kako to noviji srpski politički običaji nalažu, rat korupciji pre svih pomenutih funkcionera, objavio predsednik Boris Tadić.

Danilo Šuković, ispred Saveta za borbu protiv korupcije, ocenjuje da je apsurdno najavljivati nešto što bi trebalo da se obavlja redovno i normalno, a izvore korupcije prepoznaje pre svega u partokratskom obliku vladavine u Srbiji.

„Partokratski sistem u sprezi sa tajkunima i kriminalom i lošim institucijama generator je korupcije. Ta sprega dovela je do toga da mi danas u Srbiji imamo 'zarobljenu državu'. Po definiciji Svetske banke, kada korupcija pređe kritičnu tačku, zaista se rađa 'zarobljena država'. E sad, kad bi se zaista neke krupne rible zakoprcale, imali bismo šansu da se iščupamo iz tog veoma opasnog zagrljaja."

Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, takođe ne razume čemu posebne najave borbe protiv korupcije i kriminala:

„To je redovni posao policije i tužilaštva, koji treba da rade bez ikakve posebne najave.“

Srbija nedopustivo dugo pravi, popravlja i prepravlja antikoruptivno zakonodavstvo. A kad institucije za to formirane počnu ozbiljno da ukazuju na korupciju, spregu politike i velikog biznisa ili sukob interesa, bivaju prećutkivane marginalizovane ili čak ukidane. Obrazloženje je obično da treba inovirati neadekvatno zakonodavstvo i formirati nova, efikasnija organe za borbu protiv korupcije. Upitan da li se u Srbiji pod plaštom borbe protiv korupcije odvija manipulacija u vidu zakonodavnog i političkog simuliranja te borbe, Nemanja Nenadić kaže:

„Ja mislim da se borba protiv korupcije u Srbiji ne vodi dovoljno ozbiljno. Pre svega mislim da je neozbiljno to što se, i pored toga što zemlja ima neke strateške akte usvojene još 2005. i 2006. godine, ne vrši nikakva provera tih planova, provera toga šta je urađeno i ko je kriv što neke stvari nisu urađene. Jer same najave, kada nisu detaljno obrazložene, kada se ne vidi ni koje konkretne mere se planiraju preduzeti, ne mogu da se smatraju jasnim putokazom za borbu protiv korupcije. Na kraju krajeva, svaka vlada – pa i najgora – moći će na kraju svog mandata da kaže da se borila protiv korupcije zato što tokom svakog mandata neko bude uhapšen i bude donet neki antikorupcijski zakon. Ali, mi kao građani ne možemo da izmerimo stvarni učinak ako ne znamo spram čega ćemo ga meriti; ako nemamo jasno obećanje vlade šta će u određenom periodu učiniti da se korupcija suzbije. A mi takvo obećanje nemamo. Dakle, imamo samo taj generalni stav – mi ćemo se boriti protiv korupcije – i ništa konkretnije od toga.“

Da je Srbija zaista „zarobljena država“ svedoči i najskoriji primer drske pretnje predstavnika preduzeća Luka „Beograd“ Verici Barać, predsednici Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije.

Na internet prezentaciji Saveta je čitav dosije – u kojem se opisuje prodaja većinskog paketa „Luke Beograd“ tajkunima Miškovicu i Beku; posredstvom Worldfin-a, firme-školjke, kako ju je sam Beko opisao, osnovane u Luksemburgu sa samo 31.ooo evra osnivačkog kapitala. Preprodaja je izvršena preko ove kompanije kako bi se stvorila iluzija da je preduzeće prodato strancima i kako bi se prikrio novac ovih domaćih tajkuna zgrnut još u Miloševićevo vreme. Opisuje se i orkestrirana prevara malih akcionara Luke u pogledu vrednosti akcija preduzeća, u kojoj učestvuju i državne institucije, a otkriva se i sprega ovih tajkuna i vlasti oko lukrativnog zemljišta na koje Luka zakonski nema pravo, a ne želi da ga se odrekne. Advokati Luke zapretili su gospođi Barać da u roku od tri dana ukloni ove sadržaje sa sajta ili će protiv nje podneti krivičnu prijavu.

Danilo Šuković:

„Neke sile izvan institucija smatraju sebe jako moćnim i žele da ućutkaju sve, da državu drže zarobljenu. To je upravo to."

RSE: Kako oni sebe mogu da doživljavaju tako moćnima ako nisu u sprezi sa partijskim moćnicima i ljudima iz vlasti?

Šuković: Pa, naravno da su u sprezi, o tome se i radi. To je upravo ono o čemu je Tadić govorio –sprega kriminala, privrede, politike i pravosuđa.

RSE: Zbog toga nije počela istraga povodom Luke Beograd?

Šuković: Kad, odnosno, ako bude počela, onda ćemo moći da kažemo da imamo šansu da ne ostanemo zarobljena država.