Posle prvog susreta predsednika Srbije Borisa Tadića i predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, Beograd i Sarajevo su još udaljeniji.
Susreli su se u Mostaru, a povod koji nije trebalo da ima direktne veze sa politikom i problemima koji opterećuju odnose dve države, otišao je baš u tom pravcu.
Dok je Tadić pozivao na privrednu saradnju, Silajdžić je govorio o Iliji Jurišiću koji je, kako se izrazio, “nevin” iza rešetaka i Ejupu Ganiću čije izručenje “bez osnova” traži Srbija.
Politički i protesti javnosti iz Bosne i Hercegovine do sada nisu urodili plodom. U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine ne pokazuju ni zrno spremnosti da popuste u nameri dokazivanja odgovornosti Ganića za pogibiju vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Tužilac za aratne zločine Srbije Vladimir Vukčević prisustvovao je ekstradicionom postupku u Londunu, a njegov zamenik Bruno Vekarić u Beogradu je izjavio:
“To je postupak koji tek započinje. Moguća pravna forma ovog pretresa je takva da će naravno na naš zahtev biti predočen odbrani Ejupa Ganića. Oni su u mogućnosti da na taj zahtev ulože određene prigovore.”
Miljenko Dereta, Foto: Vesna Anđić
I upravo dok su u Beogradu analizirali postupak koji predstoji, a u Londonu Ganić izašao pred sudije, u Mostaru predsednik Boris Tadić samo što je pozvao na privrednu saradnju dve države suočen je sa optužbama Silajdžića.
Po mišljenju Tadićevog kritičara, inače predsednika nevladine Građanske inicijtive, Miljenka Derete ovakav Silajdžićev potez naneće težak udarac odnosima dve države:
“Očigledno je da nikome u BiH nije stalo do mira i pomirenja bilo koje vrste. Mislim da u ovom trenutku Srbija trpi zbog politike koju vode Milorad Dodik i Haris Silajdžić. Naravno njihov konflikt se sada proširuje i postaje regionalan. Krajnje je neumesno to što je urađeno i to što je rečeno, nije bila prilika za tako nešto i ako je ovo bio njihov prvi susret te vrste, pretpostavljam da će biti i poslednji. Naprosto ni jedan ozbiljan državnik ne želi da se izlaže toj vrsti političke provokacije koja ruši sve osnove dobrog ponašanja.”
Pitanja koja se ne smeju preskakati
Kao nikada pre Tadić je ovog puta u Bosnu i Hercegovinu mogao da kroči najopuštenije. Doputovao je nakon otopljavanja odnosa sa Hrvatskom, to jest između dva susreta sa tamošnjim predsednikom Ivom Josipovićem (prvim u Opatiji i drugim zakazanim za petak u Bačkom Monoštoru kod Sombora), a što je još bitnije sa sobom je mogao poneti i dokument - Deklaraciju, koju je pre dve sedmice usvojila Skupština Srbije, a kojom se osuđuje zločin u Srebrenici:
“Parlament i država koja ima snage da se odredi prema žrtvama drugog naroda pokazuje svoju veličinu i svoju snagu…”, rekao je Tadić nakon usvajanja Deklaracije. Ipak, taj gest nije dovoljan dokaz da Srbija ima sluha u odnosu na prirodu rata vođenog u susednoj državi.
Sonja BiserkoPredsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko stoga zaključuje da Silajdžićev istup treba shvatiti kao podsećanje da postoje pitanja koja se ne smeju preskakati:
“Jer se slučajevi Jurišić i Ganić koriste da bi se pokazalo da su muslimani počeli rat, da se radi o islamskom fundametalizmu. To je jedno vrlo važno pitanje za budućnost BiH, pogotovu u kontekstu suočavanja i normalizacije odnosa. Ne treba preskakati određene probleme da bi se onda govorilo samo o ekonomskoj saradnji koja isto tako nije moguća a da se ne uzmu u obzir i politički problemi koji se drže pod tepihom, kao nekakve kriminalne tema a u stvari to nisu.”
Provokacija
Odnos prema prošlosti iz devedestih teško bi se menjao i onda kada bi bila priznata politička pozadina slučaja Ganić. Šta više u javnosti postoji utisak da se samo političkim manevrisanjem može izaći iz situacije. Shodno tome, kakva god odluka britanskog suda bude, utisak savetnika u srpskom Ministarstvu inostranih poslova Vatroslava Vekarića, koju je izneo prilikom gostovanja u našem programu, je da bi se iz slučaja Ganić moglo izaći upravo političkim popuštanjem:
“Nekako osećam da će se ta pitanja uskoro prevazići”.
RSE: Na osnovu čega ste došli do tog zaključka?
“Na osnovu raznih signala koji dolaze sa obe strane. Pogledajmo i Tadićeve izjave u odnosu na Ganićevo suđenje. On je izrazio spremnost da mu se sudi u BiH, a takođe vidimo i vrlo koncilijante poslednje izjave Sulejmana Tihića koje ukazuju na to da postoji obostrana spremnost i svest o tome da takve stvari ipak treba skloniti u stranu.”
Takav sled događaja bio bi i logičan jer je na Srbiji upravo da pronađe rešenje, uverena je Biserko:
“Ispada da su Bošnjaci stalno neki taoci. I za vreme rata i u ovoj situaciji sada kada se govori o bilo kakvom izlasku iz krize koja je nastupila u međusobnim odnosima. Ne može to da se izbalansira.”
Na drugoj strani, put kojim se krenulo u Mostaru budi strahove da se dalje od početka neće ni otići. To potcrtava Dereta. On odbacuje mogućnost da je Silajdžić na privrednom sajmu postavio pitanja Ganića i Jurišića zato što druge prilike za to nije bilo:
“Šanse za politički razgovor o svemu se stvaraju, kreiraju i one ne moraju biti javne. To je bila jedna jeftina politikantska provokacija koja zaista nije ničim zaslužena nego je naprosto isrkorišćena prilika. Pogrešno vreme, pogrešna situacija, za pogrešnu poruku.”
Diplomatija i diplomatski maniri na stalnom su testu. U Mostaru, utisak je, potpuno su poraženi. Kako se sada čini, trenutak za popravni bi mogao biti u maju, kada je dolazak u Beograd najavio predsednik Doma naroda Parlemantarne skupštine BiH i lider SDA Sulejman Tihić, i to na poziv koji mu je Boris Tadić uputio onog popodneva nakon usvajanja srebreničke deklaracije.
Pročitajte i ovo:
Silajdžićeva kritika izazvala različite reakcije
Silajdžić oštro kritikovao Srbiju
Susreli su se u Mostaru, a povod koji nije trebalo da ima direktne veze sa politikom i problemima koji opterećuju odnose dve države, otišao je baš u tom pravcu.
Dok je Tadić pozivao na privrednu saradnju, Silajdžić je govorio o Iliji Jurišiću koji je, kako se izrazio, “nevin” iza rešetaka i Ejupu Ganiću čije izručenje “bez osnova” traži Srbija.
Politički i protesti javnosti iz Bosne i Hercegovine do sada nisu urodili plodom. U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine ne pokazuju ni zrno spremnosti da popuste u nameri dokazivanja odgovornosti Ganića za pogibiju vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Tužilac za aratne zločine Srbije Vladimir Vukčević prisustvovao je ekstradicionom postupku u Londunu, a njegov zamenik Bruno Vekarić u Beogradu je izjavio:
“To je postupak koji tek započinje. Moguća pravna forma ovog pretresa je takva da će naravno na naš zahtev biti predočen odbrani Ejupa Ganića. Oni su u mogućnosti da na taj zahtev ulože određene prigovore.”
Po mišljenju Tadićevog kritičara, inače predsednika nevladine Građanske inicijtive, Miljenka Derete ovakav Silajdžićev potez naneće težak udarac odnosima dve države:
“Očigledno je da nikome u BiH nije stalo do mira i pomirenja bilo koje vrste. Mislim da u ovom trenutku Srbija trpi zbog politike koju vode Milorad Dodik i Haris Silajdžić. Naravno njihov konflikt se sada proširuje i postaje regionalan. Krajnje je neumesno to što je urađeno i to što je rečeno, nije bila prilika za tako nešto i ako je ovo bio njihov prvi susret te vrste, pretpostavljam da će biti i poslednji. Naprosto ni jedan ozbiljan državnik ne želi da se izlaže toj vrsti političke provokacije koja ruši sve osnove dobrog ponašanja.”
Pitanja koja se ne smeju preskakati
Kao nikada pre Tadić je ovog puta u Bosnu i Hercegovinu mogao da kroči najopuštenije. Doputovao je nakon otopljavanja odnosa sa Hrvatskom, to jest između dva susreta sa tamošnjim predsednikom Ivom Josipovićem (prvim u Opatiji i drugim zakazanim za petak u Bačkom Monoštoru kod Sombora), a što je još bitnije sa sobom je mogao poneti i dokument - Deklaraciju, koju je pre dve sedmice usvojila Skupština Srbije, a kojom se osuđuje zločin u Srebrenici:
“Parlament i država koja ima snage da se odredi prema žrtvama drugog naroda pokazuje svoju veličinu i svoju snagu…”, rekao je Tadić nakon usvajanja Deklaracije. Ipak, taj gest nije dovoljan dokaz da Srbija ima sluha u odnosu na prirodu rata vođenog u susednoj državi.
“Jer se slučajevi Jurišić i Ganić koriste da bi se pokazalo da su muslimani počeli rat, da se radi o islamskom fundametalizmu. To je jedno vrlo važno pitanje za budućnost BiH, pogotovu u kontekstu suočavanja i normalizacije odnosa. Ne treba preskakati određene probleme da bi se onda govorilo samo o ekonomskoj saradnji koja isto tako nije moguća a da se ne uzmu u obzir i politički problemi koji se drže pod tepihom, kao nekakve kriminalne tema a u stvari to nisu.”
Provokacija
Odnos prema prošlosti iz devedestih teško bi se menjao i onda kada bi bila priznata politička pozadina slučaja Ganić. Šta više u javnosti postoji utisak da se samo političkim manevrisanjem može izaći iz situacije. Shodno tome, kakva god odluka britanskog suda bude, utisak savetnika u srpskom Ministarstvu inostranih poslova Vatroslava Vekarića, koju je izneo prilikom gostovanja u našem programu, je da bi se iz slučaja Ganić moglo izaći upravo političkim popuštanjem:
“Nekako osećam da će se ta pitanja uskoro prevazići”.
RSE: Na osnovu čega ste došli do tog zaključka?
“Na osnovu raznih signala koji dolaze sa obe strane. Pogledajmo i Tadićeve izjave u odnosu na Ganićevo suđenje. On je izrazio spremnost da mu se sudi u BiH, a takođe vidimo i vrlo koncilijante poslednje izjave Sulejmana Tihića koje ukazuju na to da postoji obostrana spremnost i svest o tome da takve stvari ipak treba skloniti u stranu.”
Takav sled događaja bio bi i logičan jer je na Srbiji upravo da pronađe rešenje, uverena je Biserko:
“Ispada da su Bošnjaci stalno neki taoci. I za vreme rata i u ovoj situaciji sada kada se govori o bilo kakvom izlasku iz krize koja je nastupila u međusobnim odnosima. Ne može to da se izbalansira.”
Na drugoj strani, put kojim se krenulo u Mostaru budi strahove da se dalje od početka neće ni otići. To potcrtava Dereta. On odbacuje mogućnost da je Silajdžić na privrednom sajmu postavio pitanja Ganića i Jurišića zato što druge prilike za to nije bilo:
“Šanse za politički razgovor o svemu se stvaraju, kreiraju i one ne moraju biti javne. To je bila jedna jeftina politikantska provokacija koja zaista nije ničim zaslužena nego je naprosto isrkorišćena prilika. Pogrešno vreme, pogrešna situacija, za pogrešnu poruku.”
Diplomatija i diplomatski maniri na stalnom su testu. U Mostaru, utisak je, potpuno su poraženi. Kako se sada čini, trenutak za popravni bi mogao biti u maju, kada je dolazak u Beograd najavio predsednik Doma naroda Parlemantarne skupštine BiH i lider SDA Sulejman Tihić, i to na poziv koji mu je Boris Tadić uputio onog popodneva nakon usvajanja srebreničke deklaracije.
Pročitajte i ovo:
Silajdžićeva kritika izazvala različite reakcije
Silajdžić oštro kritikovao Srbiju
