Danas je pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu počela usmena rasprava o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova iznošenjem dokaza dve delegacije.
Nakon prepodnevnog iznošenja stavova delegacije Srbije, koja je rekla da je proglašenje nezavisnosti Kosova direktno kršenje međunarodnog prava, delegacija Kosova je rekla da je nezavisnost nepovratan faktor i da je bila izazvana srpskim zločinima.
Na početku zasedanja, predsednik suda Hisaši Ovada (Hisashi Owada) iz Japana je ukratko sumirao dosadašnji tok postupka.
“Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu s međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.
Delegacije Srbije, koju predvodi ambasador Dušan Bataković i u kojoj je i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, izlagala svoje argumente tri sata, a delegacija Kosova je svoje izlaganje počela poslepodne.
Bataković je na početku trostanog izlaganja rekao da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN.
Bataković je naglasio da su proglašnjem nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, vlasti u Prištini ugrozile međunarodni pravni poredak zasnovan na suverenitetu i teritorijalnom integritetu država i održavanju mira.
Deklaracija o nezavisnosti Kosova je stoga "izazov" međunarodnom pravnom poretku, upozorio je zastupnik Srbije, zbog čega je mnogo država odbilo da je prihvati i prizna Kosovo.
Uprkos flagrantnom kršenju njenog suverenita i teritorijalnog integriteta koje predstavlja ta deklaracija, Srbija je odlučila da na nju reaguje na miran i legalan način i spremna je da pregovorima i dalje traži kompromisno rešenje sa kosovskim Albancima, predočio je Bataković.
Srbija "odbacuje tvrdnju da su istrošene sve mogućnosti za pregovore" o statusu Kosova, rekao je Bataković, ocenivši da su pregovori koji su počeli 2005. "unapred bili osuđeni na neuspeh" zbog pristrasnog stava međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija i drugih pregovarača koji su unapred zagovarali nezavisnost Kosova.
U nastavku rasprave, pravne argumente Srbije je izlagao beogradski advokat Vladimir Đerić koji je rekao:
Jasno je da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije samo pitanje zakona Srbije već i međunarodnog prava
"Jasno je da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije samo pitanje zakona Srbije već i međunarodnog prava. Ona, da citiram sud, po samoj svojoj prirodi potpada pod ingerenciju Suda. Zbog toga slijedi da Sud ima nadležnost da djeluje po zahtjevu Generalne skupštine u ovom slučaju."
Sudijama se obratio i zamenik šefa delegacije Saša Obradović, kao i eksperti za međunarodno pravo Malkolm Šo (Malcolm Shaw) iz Velike Britanije, Marsel Koen (Marcel) iz Švajcarske i Andreas Cimerman (Zimmerman) iz Nemačke.
Jeremić nakon izlaganja njegove delegacije rekao da "smo danas pokazali mudrost, staloženost i snagu".
"Dve trećine sveta je na našoj strani, ali i na strani međunarodnog prava," rekao je Jeremić.
KOSOVO
U popodnevnom delu rasprave pred Međunaordnim sudom pravde, stavove je prezentirala delegacija Kosova.
Šef tima, ministar inostranih poslova Skender Hiseni kazao je da je "nezavisnost Kosova nepovratna" i da deklaracija kojom je ona proglašena u februaru 2008 godine nije suprotna međunarodnom pravu.
On je naglasio da je "nezamislivo" da se "sat vrati unazad", obnovom pregovora o statusu što zahteva Srbija. Hiseni smatra da bi to unazadilo stanje u regionu i "moglo bi voditi novom ratu".
On je sugerisao da je nezavisnost Kosova proizašla iz pregovaračkog procesa koji je vodio izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari.
Deklaraciju o nezavisnosti Kosova, Hiseni je nazvao "ostvarenjem volje naroda Kosova da odluči o svojoj budućnosti".
On je tvrdio da je pregovore o budućem statusu Kosova, 2005-2007, albanska delegacija vodila "u dobroj veri", ali da su oni propali zbog "tvrdoglavosti Srbije koja je u Kosovu videla samo parče zemlje koje mora posedovati", ne uzimajući u obzir interese naroda Kosova.
Po rečima Hisenija, uprkos patnjama koje su narodu Kosova u prošlosti nanele vlasti u Beogradu - a koje su opisane u presudi Haškog tribunala u procesu Milanu Milutinoviću i saoptuženima - Priština "i dalje želi dobre odnose sa Srbijom".
Kosovske vlasti pozdravile bi razgovore sa Srbijom o praktičnim pitanjima, na ravnopravnoj osnovi između "dve suverene, susedne države", ali ne može prihvatiti pregovore koje bi u pitanje dovele nezavisnost Kosova, naznačio je Hiseni.
Rekao je i da kosovski Albanci "ne mogu zaboraviti zločine", ali su "okrenuti budućnosti i odlučni su da očuvaju mir i garantuju prava manjinama". Hiseni je istakao da je Priština posvećena izgradnji demokratskog, multinacionalnog društva u kojem će manjine biti zaštićene, primećujući da je povećano učešće Srba na novembarskim izborima, uprkos pozivima na bojkot iz Beograda, "ohrabrujući znak".
Pravni zastupnik delegacije Kosova Majkl Vud (Michael Wood) izjavio je da je deklaracija o nezavisnosti Kosova bila "prirodan ishod" političkog procesa koji je pokrenuo Savet bezbednosti UN.
"Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila iznenadna, ni nasilna, a kamoli suprotna međunarodnom pravu. Ta deklaracija bila je prirodan ishod političkog procesa koji je Savet bezbednosti UN pokrenuo 2005, a koji je okončan 2007."
Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila iznenadna, ni nasilna, a kamoli suprotna međunarodnom pravu
Vud je naveo da je međunarodna zajednica, kao osnovu za pregovore odredila da je "status kvo na Kosovu neodriv"; "da nema povratka na stanje pre marta 1999", odnosno na neprikosnovenu vladavinu Srbije, kao i da proces može biti priveden kraju "i bez saglasnosti jedne strane".
Prema Vudovim rečima, posrednik Ahtisari je preporučio je "međunarodno nadgledanu nezavisnost Kosova" pošto je zaključio da su pregovori posle dve godine "iscrpljeni". Vud je naglasio da nezavisnost Kosova ne može biti presedan za druge regione u svetu zato što je i po Ahtisarijevom zaključku "Kosovo jedinstven slučaj i zahteva jedinstveno rešenje".
Zastupnik Prištine sugerisao je da je pravo kosovskih Albanaca da proglase nezavisnost proisteklo iz dugogodišnje represije vlasti u Beogradu, a koja je kulminirala "humanitarnom katastrofom 1998-99". Nasuprot tvrdnjama delegacije Srbije da su državne snage bile uključene u borbu protiv albanskih terorista, Vud je naglasio da bi se ta kampanja "pre mogla nazvati opštim napadom na Albance".
On je dodao da se stavovi srpske delegacije izrečeni pre podne ne baziraju na realnosti. On je istakao da Srbija iskrivljuje istoriju.
„Kraljevina Srbija je u periodu 1912-1918 nasilno okupirala Kosovo, koje je vekovima bilo deo otomanske imperije, nakon čega je usledila njegova masovna kolonizacija uključujući i proterivanja i etničko čišćenjE u 1920-im. Nasilje je nastavljeno i 1950 za vreme Aleksandra Rankovića“.
Vud smatra da je Kosovo imalo poseban status u odnosu na Srbiju. To je potkrepio činjenicom da je Kosovo, prema Ustavu iz 1974. bilo zastupljeno u federalnoj Jugoslaviji i imalo suštinski isti status kao i druge federane jedinice, poput BiH ili Slovenije, prema Ustavu iz 1974. Zato je neosnovana tvrdnja Srbije da je Kosovo oduvek bilo njen sastavni deo.
Nestankom Jugoslavije ukinuti su i mehanizmi za zaštitu prava Kosova, zaključio je Vud.
Američki zastupnik kosovskih vlasti Šon Marfi (Sean Murphy) negirao je tvrdnju Srbije da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
On kaže da ne postoji ni jedna stavka u pomenutom dokumentu kojom se to zabranjuje. “Jezik ove rezolucije nijednim detaljom ne precizira da Kosovo ne može proglasiti nezavisnost i ona je, kada je reč o statusu, neutralna”. Marfi je zaključio izlaganje podsećanjem na dokument iz Rambujea sa početka 1999. u kojem se ne zahteva saglasnost obe strane za rešenje budućeg statusa Kosova.
OPTIMIZAM
Obe strane su optimistične da će Sud doneti odluku u njihovu korist.
Svoje viđenje proglašavanja nezavisnosti Kosova će predstaviti 29 država, od kojih su se 15 izjasnile za i 14 protiv nezavinosti Kosova.
Tako će poziciju Srbije između ostalih podržati Rusija, Kina, Brazil, Argentina, Španija, dok će u prilog nezavisnosti Kosova govoriti predstavnici SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske.
Očekuje se da će posle izlaganja argumenata pred Međunarodnim sudom pravde, koje će trajati do 11. decembra, sud svoje mišljenje obelodaniti na proleće sledeće godine.
Eksperti za međunarodno pravo, kako regionalni, tako i zapadni, prilično su usaglašeni u očekivanju da će Sud, zbog toliko različitih stavova o pitanju samoopredeljenja i presedana koji bi mogao da se napravi, doneti savetodavno mišljenje koje će po svemu sudeći biti neodređeno. To ističe i britanski list Economist.
Ovaj medij prenosi mišljenje Marca Wellera, međunarodnog pravnika na Univerzitetu Kembridž, koji kaže da bi Međunarodni sud pravde "napravio ogroman presedan" u "malo verovatnom slučaju" da ustanovi da su kosovski Albanci zaista imali kvalifikovano pravo da proglase nezavisnost. Economist zaključuje da se upravo iz tog razloga ne očekuje da će sudije MSP-a tačno odrediti šta zakon kaže po ovom pitanju.
Zijad Bećirović iz ljubljanskog Instituta za balkanske i bliskoistočne studije, ima slična očekivanja u pogledu buduće presude Međunarodnog suda pravde:
“Zato što i jedna i druga strana imaju argumentaciju kojom mogu dokazivati kako legalnost nezavisnosti, što će činiti Priština, tako i njenu nelegalnost, što će raditi Beograd. Mislim, međutim, da je veoma bitno da se ta rasprava koja će trajati iskoristi za dodatne pritiske i na vlasti u Beogradu i na one u Prištini. Na vlasti na Kosovu da poboljšaju položaj nealbanskih, prije svega, srpske manjine jer su kosovske vlasti tu zakazale. A kad je u pitanju Srbija, međunarodna zajednica i dalje mora vršiti pritisak na njene vlasti prije svega kad je u pitanju delovanje pravne države“, zaključuje Bećirović.
* Pročitajte i ovo:
SAD priznale nezavisnost Kosova
Srbiji je nanesena istorijska nepravda
Početak kraja poslednje balkanske tragedije
Država Kosovo - kraj raspada SFRJ?
Rezolucija SB UN 1244 (1999)
Nezavisnost Kosova
Proglašenje nezavisnostiKosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
