Nasuprot optimističkoj euforiji koja je, nakon rušenja Berlinskog zida, zahvatila komunistički deo Evrope, za zemlje bivše Jugoslavije bilo je to vreme velike nesreće i krvavih ratova.
Političko rukovodstvo u Srbiji iznsistiralo je na srušenoj i prevaziđenoj ideologiji, a posledice te zablude, u velikoj meri, osećaju se i danas.
Reči prvog čovek berlinskih komunista Gintera Šabovskog prije dvadeset godina, kojima je najavio ukidanje ograničenja putovanja u inostranstvo za građane Istočne Nemačke, ubrzale su nezaustavljiv točak istorije.
Za građane Istočne Nemačke bio je to put u slobodu, za ostatak Evrope – iscrtavanje novih mapa, promena sveukupnih odnosa i početak velikog ujedinjenja njegovog istoka i zapada.
Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas smatra da “nijedan događaja koji se odigrao na tako miroljubiv način, nije ostavio toliki trag na evropsku i svetsku istoriju”.
Mas kaže da je rušenje Berlinskog zida , u početku, imalo negativne posledice na život istočnih Nemaca, ali su se te razlike vremenom smanjivale, što je, uostalom, priznao i pomenuti Ginter Šabovski.
"Ovih dana se citira sa svojom izjavom u kojoj je rakao da, prisećajući se Demokratske Nemačke Republike, ne postoji ništa što bi mu nedostajalo. Ni ja sam ne bih uspeo da na bolji način to formulišem," rekao je Mas.
STRAŠNI RAT
Nasuprot optimističkoj euforiji koja zahvatila komunistički deo Evrope, za zemlje bivše Jugoslavije bilo je to vreme velike nesreće i krvavih ratova.
"Nažalost, Socijalistička Jugoslavija je živela u jednom sistemu koji je duboko zavisio od hladnoratovske podele. Kad je hladni rat nestao, Jugoslavija je ubrzano počela da propada, koja je, po mnogo čemu bila brod koji se nasukao i koji je doživeo brodolom”, kaže istoričar Čedomir Antić, naglašavajući da je ’89., za ovdašnju javnost, bila godina velikih obmana.
"Osamdesetdeveta je bila poslednja godina laži, a za Evropu je bila prva godina istine," rekao je Antić.
Čedomir ČupićU kojoj meri je Srbija bila svesna značaja i dubine velikih promena koje je donosilo rušenje Berlinskog zida?
Po uverenju profesora Političkih nauka Čedomira Čupića, to je bio slučaj samo u jednom uskom njenom delu, dok tadašnja politička elita uopšte nije shvatala šta se dešava.
"Ona se, jednostavno, nije pomirila da jedan sistem odlazi u prošlost, da je on dao loše rezultate. To neshvatanje je uticalo, jednim delom, na raspad Jugoslavije i, naravna stvar, na sve ono što dešavalo u okviru raspada. To znači, vodio se jadan strašni rat. Mislim, da Srbija tada to nije, uopšte, to dobro prihvatila i shvatila," Čupića.
OTVOREN PREMA SVETU
Kada su bit istorijskih promena shvatile, manje više, sve zemlje ovog regiona, Srbija je, po mišljenju političkog analitičara Vladimira Goatija, i dalje insistirala održavanju prevaziđene ideologije, što je, već tada, govorilo o jednom ogormnom zaostatku.
"To se posle tragično primenilo i na politiku Srbije, sa posledicama koje i dan danas osećamo. Tako, da je to jedno zaostajanje i u svesti i u komunističkoj praksi, da se vidi život kakav jeste. Umesto toga, gledao se život kroz iskrivljene ideološke naočare, gledao se život jednom nesavladivom željom da se očuva nekakav kontinuitet koji se u praksi definitivno rušio," rekao je Goati.
Ono što bi za Srbiju značio novi početak, simbolično rečeno - neko rušenje Berlinskog zida, dogodilo se, tek, dvehiljadite godine. Međutim, kako primećuje profesor Čedomir Čupić, posle toga usledilo je i devetogodišnje lutanje.
"Čini mi se da, evo, dolazak bele šengenske vize za nas znači prvi pozitivan rezultat za koji su se unutrašnja politika ili, političke snage i akteri koji se nalaze na vlasti, nekako izborili. Ali ono što je izuzetno važno – da se izmeni jedno mentalno stanje kod građana, a da ne govorim o političkim elitama i elitama znanja, koje bi trebalo da se upregnu žestoko da, ustvari, prepoznaju šta znači srušiti zidove i šta znači imati jednu svetsku komunikaciju. Biti otvoren prema svetu i u toj otvorenosti sveta učestvovati," rekao je Čupić.
Političko rukovodstvo u Srbiji iznsistiralo je na srušenoj i prevaziđenoj ideologiji, a posledice te zablude, u velikoj meri, osećaju se i danas.
Reči prvog čovek berlinskih komunista Gintera Šabovskog prije dvadeset godina, kojima je najavio ukidanje ograničenja putovanja u inostranstvo za građane Istočne Nemačke, ubrzale su nezaustavljiv točak istorije.
Za građane Istočne Nemačke bio je to put u slobodu, za ostatak Evrope – iscrtavanje novih mapa, promena sveukupnih odnosa i početak velikog ujedinjenja njegovog istoka i zapada.
Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas smatra da “nijedan događaja koji se odigrao na tako miroljubiv način, nije ostavio toliki trag na evropsku i svetsku istoriju”.
Mas kaže da je rušenje Berlinskog zida , u početku, imalo negativne posledice na život istočnih Nemaca, ali su se te razlike vremenom smanjivale, što je, uostalom, priznao i pomenuti Ginter Šabovski.
"Ovih dana se citira sa svojom izjavom u kojoj je rakao da, prisećajući se Demokratske Nemačke Republike, ne postoji ništa što bi mu nedostajalo. Ni ja sam ne bih uspeo da na bolji način to formulišem," rekao je Mas.
STRAŠNI RAT
Nasuprot optimističkoj euforiji koja zahvatila komunistički deo Evrope, za zemlje bivše Jugoslavije bilo je to vreme velike nesreće i krvavih ratova.
"Nažalost, Socijalistička Jugoslavija je živela u jednom sistemu koji je duboko zavisio od hladnoratovske podele. Kad je hladni rat nestao, Jugoslavija je ubrzano počela da propada, koja je, po mnogo čemu bila brod koji se nasukao i koji je doživeo brodolom”, kaže istoričar Čedomir Antić, naglašavajući da je ’89., za ovdašnju javnost, bila godina velikih obmana.
"Osamdesetdeveta je bila poslednja godina laži, a za Evropu je bila prva godina istine," rekao je Antić.
Po uverenju profesora Političkih nauka Čedomira Čupića, to je bio slučaj samo u jednom uskom njenom delu, dok tadašnja politička elita uopšte nije shvatala šta se dešava.
"Ona se, jednostavno, nije pomirila da jedan sistem odlazi u prošlost, da je on dao loše rezultate. To neshvatanje je uticalo, jednim delom, na raspad Jugoslavije i, naravna stvar, na sve ono što dešavalo u okviru raspada. To znači, vodio se jadan strašni rat. Mislim, da Srbija tada to nije, uopšte, to dobro prihvatila i shvatila," Čupića.
OTVOREN PREMA SVETU
Kada su bit istorijskih promena shvatile, manje više, sve zemlje ovog regiona, Srbija je, po mišljenju političkog analitičara Vladimira Goatija, i dalje insistirala održavanju prevaziđene ideologije, što je, već tada, govorilo o jednom ogormnom zaostatku.
"To se posle tragično primenilo i na politiku Srbije, sa posledicama koje i dan danas osećamo. Tako, da je to jedno zaostajanje i u svesti i u komunističkoj praksi, da se vidi život kakav jeste. Umesto toga, gledao se život kroz iskrivljene ideološke naočare, gledao se život jednom nesavladivom željom da se očuva nekakav kontinuitet koji se u praksi definitivno rušio," rekao je Goati.
Ono što bi za Srbiju značio novi početak, simbolično rečeno - neko rušenje Berlinskog zida, dogodilo se, tek, dvehiljadite godine. Međutim, kako primećuje profesor Čedomir Čupić, posle toga usledilo je i devetogodišnje lutanje.
"Čini mi se da, evo, dolazak bele šengenske vize za nas znači prvi pozitivan rezultat za koji su se unutrašnja politika ili, političke snage i akteri koji se nalaze na vlasti, nekako izborili. Ali ono što je izuzetno važno – da se izmeni jedno mentalno stanje kod građana, a da ne govorim o političkim elitama i elitama znanja, koje bi trebalo da se upregnu žestoko da, ustvari, prepoznaju šta znači srušiti zidove i šta znači imati jednu svetsku komunikaciju. Biti otvoren prema svetu i u toj otvorenosti sveta učestvovati," rekao je Čupić.
