Kristijan Šmit (Christian Schmidt), visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH), rekao je 13. aprila za TV N1 da je morao da suspenduje Zakon entiteta Republika Srpska o nepokretnoj imovini i naveo da savetuje članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku da razmisli o posledicama svoje politike.
Šmit je rekao da je zakon suspendovao jer je u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom kojim je okončan rat u BiH 1995.
Šmit je stavljanjem ovog zakona van snage 12. aprila prvi put upotrebio Bonska ovlašćenja, koja predviđaju da Ured visokog predstavnika (OHR) može nametati ili menjati zakone, smenjivati izabrane i imenovane političke i druge zvaničnike.
Zakon o nepokretnoj imovini koji je suspendovao je 5. aprila objavljen u Službenom glasniku Republike Srpske, a usvojen je na sednici Skupštine Republike Srpske 10. februara 2022.
Raspolaganje državnom imovinom BiH je zabranjeno zakonom koji je 2005. nametnuo tadašnji visoki predstavnik u BiH Paddy Ashdown.
Šmit je rekao da o ovom pitanju treba da odluči Ustavni sud BiH. Entiteti, prema njegovim rečima, ne smeju da donose odluke jednostrano.
"Odluka o kompletnom vlasništvu (nad imovinom) je na BIH dok se ne donese zakon na parlamentarnoj skupštini u kojoj učestvuju entiteti. Zemljište pripada državi, ali država time ne može da raspolaže dok se ne donese odgovarajući zakon", rekao je on.
Ipak, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Denis Šulić (Savez nezavisnih socijaldemokrata) potvrdio je 13. aprila za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske (RS) stupa na snagu bez obzira na odluku visokog predstavnika Šmita.
"Ja mogu samo savetovati (Miloradu) Dodiku da razmisli o posledicama svoje politike i posledicama po one koji bi poslušali te pogrešne naredbe", rekao je Šmit.
Na pitanje kako treba da postupe državni službenici u Republici Srpskoj budući da predstavnici tog entiteta ne poštuju odluku o suspendovanju zakona koju je doneo, Šmit je rekao da su državni službenici u Banjaluci "u škripcu".
"Moja je odluka donesena jer se mora očuvati pravni poredak", rekao je Šmit.
Šmit je naveo i da međunarodna zajednica neće dozvoliti da se BIH iznutra potkopava.
"Republika Srpska mora ići preko parlamenta, ne jednostrano", rekao je on.
Šmit je naveo i da bi bio zahvalan ako bi se paket mera koje bi sprečio izborne krađe usvojio u parlamentu BiH.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Izbornonog zakona BiH koji je potpisalo 17 poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, upućen je 12. aprila u parlamentarnu proceduru, uz zahtev da se razmatra po skraćenom postupku.
Osnovni principi na kojima počiva predloženi zakon su jačanje integriteta izbornog procesa, povećanje transparentnosti, te osiguranje održavanja fer i poštenih izbora, navedeno je u obrazloženju poslanika.
Šmit je takođe naveo i da je BiH potreban EUFOR, kao i da Nemačka ponovo razmišlja da se uključi u misiju EUFOR-a.
Misija EUFOR Althea je najduža vojna operacija EU-a, jedina kopnena misija, te jedina misija koja ima izvršni mandat da koristi silu.
EUFOR-u je na raspolaganju približno 3.500 vojnika, od kojih je oko 1.100 trenutno raspoređeno u BiH.
Prema sporazumu iz 2003. godine, EU i NATO mogu u bilo kom trenutku, u kratkom roku rasporediti dodatni broj vojnika u BiH u slučaju pretnje bezbednosti ove zemlje.
Šmit 14. aprila ima sastanke sa ambasadorima Kvinte (SAD, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija) u Srbiji, a za 14. april je zakazan njegov sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
