Rusija vidi hitnu potrebu za razgovorima o bezbednosti sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali oni moraju biti "sveobuhvatni" i moraju da uključuju temu Ukrajine, saopštio je Kremlj 21. juna.
"Nemoguće je izdvojiti bilo koji pojedinačni segment iz opšteg kompleksa nagomilanih problema, i mi to nećemo učiniti", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovarajući na pitanje da li je Moskva spremna da razgovara sa Vašingtonom o nuklearnim rizicima.
"Mi smo otvoreni za dijalog, ali za širok, sveobuhvatan dijalog koji obuhvata sve dimenzije, uključujući trenutnu dimenziju koja se odnosi na konflikt oko Ukrajine, povezan sa direktnim uključivanjem SAD", rekao je Peskov novinarima.
SAD odbacuje rusku tvrdnju da je naoružavanjem Ukrajine postala direktni protagonist u ratu sa ciljem da nanese "strateški poraz" Moskvi.
SAD ističu da su pregovori o ratu stvar Ukrajine.
Ruska pozicija, kako je naveo Peskov, nije nova. On je, međutim, rekao da se lista tema koje Rusija i SAD treba da razmotre "povećava".
"U suštini, ovaj dijalog je veoma potreban zbog nagomilavanja problema, a postoji mnogo problema povezanih sa globalnom bezbednošću", rekao je on.
Sa stanovišta Vašingtona, upravo je ruski predsednik Vladimir Putin taj koji, u trećoj godini invazije na Ukrajinu, doprinosi listi bezbednosnih briga, piše Reuters.
Ove nedelje je posetio Severnu Koreju, potpisao sporazum o međusobnoj odbrani sa njenim liderom Kim Džong Unom i rekao da bi mogao da snabdeva tu drćavu oružjem kao odgovor na zapadno naoružavanje Ukrajine.
Putin je takođe ponovio da razmatra reviziju ruske doktrine o upotrebi nuklearnog oružja.
Poslednji preostali sporazum o kontroli naoružanja koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava koje Rusija i SAD mogu rasporediti ističe 2026.
