Novinarka Radija Slobodna Evropa u Pragu.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je zabrinutost zbog mogućnosti da bi Kremlj mogao da iskoristi svoje surogate na Zapadnom Balkanu i otvori novi front protiv Zapada. Krhki politički poredak u Bosni i Hercegovini učinio je ovu zemlju lakšom metom.
Nuklearno oružje se možda smatralo reliktom prošlosti - do sada. Očekuje se da će njegove globalne zalihe rasti, prvi put od kraja Hladnog rata. Stari nuklearni poredak je na ivici kolapsa. Pogledajte poslednju analizu u Exposeu, Radija Slobodna Evropa.
Za blizu četiri meseca rata, Ukrajina je izgubila jednu petinu svoje teritorije. Hiljade ljudi je ubijeno, milioni su raseljeni. Potencijalni scenariji koje neki stručnjaci predviđaju za budućnost izgledaju mračno.
Očekuje se da će odluka EU da blokira većinu uvoza ruske nafte ograničiti finansiranje Kremlja. Ali efekte sankcija prema Rusiji će osetiti i građani, koji se već suočavaju sa porastom troškova života, upozoravaju analitičari tržišta u poslednjem izdanju Ekspozea Radija Slobodna Evropa (RSE).
Retka zarazna bolest koja se zove majmunske boginje našla je put do Evrope, Sjedinjenih Država, Australije i drugih država. Mnogima su uzastopni slučajevi infekcije možda probudili uspomene na početak 2020. godine, kada je bolest COVID-19 zahvatila svet.
Odgovarajući na pitanje da li bi Zapadni Balkan mogao postati sledeća meta Kremlja, Hodžis je rekao da je Rusija uvek pretpostavljala da može da manipuliše stvarima na Balkanu, jer Zapad nije dosledno obraćao dovoljno pažnje na ovaj region.
Događaji u Ukrajini podsećaju na kasne tridesete godine prošlog veka u Evropi, kada je tadašnji desničarski nemački diktator počeo da upada kod svojih suseda i da čini zverstva. Tela ubijenih na ulicama, nekad i danas. Gradovi razrušeni u prah, nekad i danas. Da li novi Hitler preti kontinentu?
Više napada u moldavskom separatističkom regionu Pridnjestrovlju izazvalo je bojazan da bi sukob u Ukrajini mogao da se proširi i van njenih granica. Štaviše, ruski zvaničnici su otvoreno izjavili da bi kontrola nad južnom Ukrajinom omogućila Moskvi pristup Pridnjestrovlju.
Invazija Rusije na Ukrajinu ušla je u treći mesec. Zločini u Buči, Mariupolju i drugim gradovima podigli su ozbiljnost rata na novi nivo. Za sada je jasno: sankcije ne zaustavljaju rusku agresiju. To je bila i tema poslednjeg izdanja Ekspozea, Radija Slobodna Evropa (RSE).
Invazija Rusije na Ukrajinu mogla bi da uvede dve nove članice u NATO. Finska i Švedska su upozorile da su spremne da se odreknu svog neutralnog statusa i traže članstvo u vojnom savezu. Ovo skretanje signalizira početak nove ere.
Države, uključujući Sjedinjene Američke Države, pojačale su pozive za istragu ratnih zločina u Ukrajini, naročito nakon očiglednog masakra u gradu Buča. Hoće li ruski lideri biti izvedeni pred lice pravde?
Država koja je pokrenula invaziju takođe se suočava sa masovnim raseljavanjima.
Rat u Ukrajini je u ključnom trenutku, koji bi čak mogao biti opasan za ovu zemlju, kaže bivši direktor Centralne obaveštajne agencije u SAD David Petraeus.
Ono što se donedavno smatralo glavnom ambicijom Ukrajine, moglo bi se odbaciti. Država, razorena ruskom okupacijom, obećala je da će odustati od članstva u bilo kom vojnom savezu ako joj budu ponuđene bezbednosne garancije. Može li vojno neutralna Ukrajina dovesti do mira? To je tema poslednjeg izdanja "Ekspozea" emisije Radija Slobodna Evropa (RSE).
Paralelno sa napadima i bombardovanjem u Ukrajini, Rusija je takođe i u procesu pregovora sa Kijevom. Navodno kako bi okončala rat koji je pokrenula. Nasilje je već ušlo u drugi mesec. Hiljade ubijenih, milioni raseljenih. Može li se iz svega izaći kroz dijalog?
Ruska invazija na Ukrajinu uzdrmala je globalne lance snabdevanja – već poremećene pandemijom korona virusa. Cene proizvoda rastu, isporuke kasne, a povremeno se i otkazuju. Postoji li rizik od nestašice hrane i koje države mogu biti najranjivije?
Pojedine zemlje NATO moraju učiniti sve što mogu da podrže ukrajinske snage na bojnom polju, kaže penzionisani američki general Vesli Klark (Wesley Clark) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ničim izazvana invazija Ukrajine promenila je svet za nekoliko dana. Ponovo je odvojila Rusiju od Zapada. Uzdrmani su temelji mira, precrtan pejzaž bezbednosti. Na Kosovu su sve glasniji pozivi za članstvo u NATO.
EU bi, smatra Šej, trebalo da izvrši velik pritisak na Srbiju, pokazujući joj da ne može istovremeno da bude u demokratskom i autoritarnom taboru, kao i da je priznanje Kosova neophodno ako želi da jednog dana postane članica EU.
Eskalacija tenzija između Rusije i Zapada izazvala je zabrinutost zbog protoka ruskog gasa u Evropu. Iz Rusije dolazi oko polovine prirodnog gasa na kontinentu. Šta ako zatvori slavine?
Učitajte više sadržaja...
