"Stabilan Balkan nije ni u najmanjem interesu Rusije. Ono što ona želi jeste da spreči zemlje - među njima i Srbiju, na primer - u njihovim daljim zapadnim integracijama", ocenio je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RFE) penzionisani vojni general i nekadašnji komandant američkih trupa u Evropi, Ben Hodžis (Ben Hodges).
Odgovarajući na pitanje da li bi Zapadni Balkan mogao postati sledeća meta Kremlja, Hodžis je rekao da je Rusija uvek pretpostavljala da može da manipuliše stvarima na Balkanu, jer Zapad nije dosledno obraćao dovoljno pažnje na ovaj region.
"Evropska unija, na primer, nije bila voljna ili sposobna da brže integriše zemlje zapadnog Balkana. Sjedinjene Američke Države (SAD) pokazale su da tamo imaju strateške interese, ali samo povremeno. Zbog nedostatka održive strategije sa naše strane – za ceo crnomorski region, sa Balkanom na jednoj i Kavkazom na drugoj strani – Rusija je iskoristila situaciju", smatra Hodžis.
SAD, NATO i EU trebalo bi da strateški razmišljaju o Zapadnom Balkanu, ali i o širem crnomorskom području, jer što se dešava u regionu pogađa i Rumuniju, Mađarsku, Bugarsku, napominje Hodžis.
On je u razgovoru za RSE govorio o mogućem uticaju ruske invazije na Ukrajinu na događaje na Zapadnom Balkanu, o proruskim stavovima u regionu, kao i o odnosima između Srbije i Kosova.
Pretnju ruskog ambasadora u Sarajevu, da je u Bosni i Hercegovini moguć "ukrajinski scenario", ukoliko ova zemlja krene ka članstvu u NATO, Hodžis je okarakterisao kao - šalu.
'Mislim da Srbija nije uverena u podršku Zapada i SAD'
RSE: Fokus Zapada do sada je bio na Srbiji, koja pak odbija da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije. Kakve bi mogle biti posledice ovakve politike?
Hodžis: Srbija je važna iz više razloga. To je najveća vojna sila na Zapadnom Balkanu. Mislim da ona nije uverena u podršku Zapada i SAD. Postoje različite grupe, boračke organizacije, naravno i crkve, dakle grupe koje ja vidim kao agente Kremlja. Zbog toga je strateško razmišljanje toliko važno.
Ovo uključuje i reku Dunav koja protiče kroz Beograd. Svaka nada koju možemo da imamo za poboljšanje ekonomske stabilnosti na Dunavu mora uključivati i želje Srbije. Postoji, dakle, mnogo pitanja u vezi sa strategijom, koja bi uključivala diplomatiju i ekonomske investicije, a ne samo saradnju u vojnoj bezbednosti.
RSE: Mislite li da predsednik Srbije Aleksandar Vučić može da nastavi sa izbegavanjem uvođenja sankcija Rusiji?
Hodžis: On mora imati neke opcije. Kao i svaki lider, Vučić ima unutrašnje probleme kojima treba da se bavi. Mislim da većina ljudi tamo želi zapadniji i demokratskiji pristup, ali crkva je moćna, neke boračke organizacije su moćne, a Rusija takvu situaciju koristi.
Ako razmišljamo strateški, onda Srbiju ne tretiramo kao ostrvo, već posmatramo ceo region, tražimo načine da stvorimo prilike za milione ljudi, koji žive ne samo u Srbiji, već širom regiona i koji žele one mogućnosti koje pruža liberalno demokratsko društvo i zapadne integracije. Ovo je poslednja stvar koju Kremlj želi.
'Prazna pretnja reći da bi BiH mogla biti izložena istom scenariju kao Ukrajina'
RSE: Prorusko raspoloženje nije ograničeno samo na Srbiju. Podrška Moskvi je rasprostranjena i među bosanskim Srbima. Njihov lider Milorad Dodik zapretio je da će Republiku Srpsku odvojiti od zajedničke federacije i pridružiti je Srbiji. Mislite li da Rusija može da iskoristi ovaj krhki trenutak?
Hodžis: Rusija u ovom trenutku ima pune ruke posla. Mislim da je ona osramoćena u Ukrajini. Izgubila je trećinu svojih vojnih snaga unutar te zemlje. Mislim da su ljudi koji su se u prošlosti povezivali sa Kremljem, počeli da preispituju svoju budućnost. Dakle, da li žele da im ruski predsednik Vladimir Putin iz Kremlja stavlja lisice i da li žele da rizikuju da budu isključeni iz međunarodnih prilika?
RSE: Ambasador Moskve u Sarajevu Igor Kalabukov zapretio je Bosni i Hercegovini ukrajinskim scenarijem ako ova zemlja krene ka članstvu u NATO. Koliko je ovo uznemirujuće?
Hodžis: Mislim da je to šala. Kakva je ovo pretnja? Ukrajinski scenario nije ništa drugo do loša vest za Rusiju. Ako je to njegova pretnja, onda Bosna i Hercegovina ne bi trebalo previše da brine. Šta mislite da ruski ambasador može da uradi? Koje će se to ruske trupe pojaviti u Bosni?
RSE: Rusija je, međutim, napala Ukrajinu, zar ne?
Hodžis: Da, ali pogledajte, Rusi su izgubili trećinu svojih kopnenih snaga. Oni su osramoćeni. Njihovo Ministarstvo odbrane razotkriveno je kao jedna od najkorumpiranijih institucija u celoj Evropi i naravno u celoj Rusiji. Stoga, mislim da je prazna pretnja reći da bi Bosna i Hercegovina mogla biti izložena istom scenariju kao Ukrajina.
'Ostaviti prostora liderima Kosova i Srbije za pregovore'
RSE: I na Kosovu su tenzije povišene zbog sporova sa Srbijom. Kakve bi posledice rat u Ukrajini mogao imati na Kosovo?
Hodžis: Pre svega, mislim da bi trebalo da ostavimo prostora liderima Kosova i Srbije da mogu da pregovaraju. Bez naših crvenih linija, bez naših lekcija, dajmo prostora dvojici lidera da zaista međusobno razgovaraju. Naravno, duboke razlike postoje i one neće nestati.
Ali, po mom mišljenju, one nisu nepremostive, ako se liderima obe zemlje pruži mogućnost i podrška da rade jedni sa drugima. Zapad mora da pokaže da ne dozvoljava loše ponašanje. Ne moramo sve vreme da demonizujemo Srbiju, ali, istovremeno, moramo da obezbedimo da se sve strane pridržavaju međunarodnog prava i prethodnih sporazuma.
I, konačno, SAD i EU moraju pokazati trajni interes. Ne možemo se kretati nekad iznutra, a nekad spolja - mora postojati stabilan i dugoročan interes. Mislim da bi to podstaklo lidere s obe strane da se angažuju na produktivniji način.
RSE: Kako vidite, ili kako predviđate međusobno rešenje Kosova i Srbije?
Hodžis: Mislim da mnogi imaju tendenciju da žive u prošlosti. A lideri moraju biti dalekovidiji, ukloniti politički pritisak i fokusirati se na budućnost, na ono što je najbolje za mlade. Nema svetle budućnosti za mlade u Srbiji, Bosni ili na Kosovu, ako je fokus uvek na tome ko je šta radio pre 200, 300 ili 400 godina.
'KFOR nudi sidro stabilnosti'
RSE: Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Kosovo je zatražilo od NATO-a ubrzanu integraciju u Alijansu. Koliko je važno da Kosovo uđe u NATO?
Hodžis: Mislim da svi mogu da vide da članstvo u Alijansi jeste jedna garancija. Dakle, postoji gvozdena zavesa. Rusija će pretiti, ali se neće usuditi da napadne jednu NATO zemlju.
Nije oklevala da napadne zemlje koje nisu članice NATO-a, kao što su Gruzija, Moldavija, Ukrajina. Ulazi i izlazi iz Belorusije kad god poželi. Dakle, razumem zašto Kosovo želi da uđe u NATO i nadam se da će se to jednog dana dogoditi.
Ali kratkoročno, pre nego što govorimo o članstvu u NATO-u, SAD i EU moraju imati održivu strategiju za region, koja se bavi ekonomskim razvojem, kao i bezbednošću i svim onim što je suština jednog liberalnog demokratskog društva, kao što su slobodni mediji ili transparentnost u finansijskim institucijama i pravnim sistemima.
RSE: Mislite li da će ovakva strategija sprečiti Rusiju da se značajnije angažuje u regionu?
Hodžis: Da, sprečava se upravo tako – ekonomskim ulaganjima i ulaganjima u druge institucije. Opasnost je za sve zemlje regiona da njihovi mladi ljudi žele da odu na Zapad, u Evropu, u Kanadu, u SAD. Sav taj talenat i moć znanja koja želi da napusti region. U interesu Zapada jeste da pametni mladi ljudi iz ovih zemalja žele da ostanu kod kuće.
RSE: Kosovo je od SAD takođe zatražilo da tamo uspostave stalnu vojnu bazu. Koje su šanse da se to dogodi?
Hodžis: Mislim da je NATO mirovna misija KFOR pravi odgovor. Mislim da KFOR - sa relativno malim državnim investicijama - nudi sidro stabilnosti. Sećam se kada sam bio u vojsci, pre samo nekoliko godina... Ne želim da budem previše detaljan, ali su mi visoki zvaničnici u Albaniji i Srbiji rekli: 'Molim vas, ne napuštajte KFOR'. To je jedino sidro stabilnosti u regionu. Činjenica da ga obe strane tamo poštuju, mislim da je veoma moćna. NATO radi pravu stvar nastavljajući misiju KFOR-a.
Facebook Forum