Šef biroa Radija Slobodna Evropa u Skoplju.
Gjorge Ivanov, 49- godišnji profesor Pravnog fakulteta u Skoplju, kandidat vladajuće VMRO DPMNE, je novi predsednik Republike Makedonije. Prema rezultatima Državne izborne komisije, u drugom krugu četvrtih predsedničkih izbora Ivanov je dobio skoro 60 procenata glasova, a za Ljubomira Frčkoskog iz opozicionog Socijaldemokratskog Saveza izjasnilo se oko 35 posto glasača.
Gjorge Ivanov, kandidat vladajuće VMRO DPMNE je novi predsednik Republike Makedonije. Prema prvim nezvaničnim rezultatima iz Državne izborne komisije i iz partijskih štabova, u drugom krugu četvrtih predsedničkih izbora, Ivanov je dobio skoro duplo više glasova od svog protivkandidata
Kampanja pre drugog kruga predsedničkih izbora u Makedoniji protiče najviše u špekulacijama šta će kandidati koji su ispali u prvom krugu preporučiti svojim glasačima, odnosno za koga da se oni izjasne 5. aprila. Dvojica pretendenata na funkciju šefa države, profesori na pravnom fakultetu u Skoplju Gjorge Ivanov iz vladajuće VMRO DPMNE i Ljubomir Frčkoski, koji je predložen od opozicionog Socijaldemokratskog saveza, u međuvremenu nastavljaju svoju agitaciju po gradovima i selima Makedonije.
Gjorge Ivanov, kandidat vladajuće VMRO DPMNE, je osvojio najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Makedoniji, održanom u nedelju. Prema rezultatima Državne izborne komisije, koji se baziraju na oko 94 posto obrađenih biračkih mesta, za Ivanova se izjasnilo oko 35 posto glasača.
Gjorge Ivanov, kandidat vladajuće partije VMRO DPMNE je osvojio najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Makedoniji, prema prvim nepotpunim rezultatima Državne izborne komisije. Glasanje je, po većini ocena, prošlo mirno i bez incidenata. Ovo su četvrti presednički izbori od nezavisnosti Makedonije, uz koje su održani i lokalni.
Danas građani Republike Makedonije biraju predsednika države, kao i gradonačelnike i članove Saveta u 84 opštine i u gradu Skoplju. Prema zvaničnim podacima, do 13 časova glasalo je 26,24 odsto birača.
Oko 1,8 milion građana Makedonije sa pravom glasa u nedelju će odlučivati ko će biti novi predsednik države u sledećih 5 godina, kao i ko će rukovoditi lokalnu vlast u 84 opštine i u gradu Skoplju, koji je posebna jedinica lokalne samouprave. U trci za šefa države ulaze sedmorica, a za gradonačelničku funkciju 365 kandidata.
Prve dve trećine kampanje za predsedničke i lokalne izbore u Makedoniji protekle su u relativno mirnoj atmosferi, bez većih incidenata, ali sa uobičajenim uvredljivim vokabularom, ocenjuju organizacije zaduzene za praćenje izbornog procesa.
Prva nedelja predizborne kampanje za predsedničke i lokalne izbore u Makedoniji polako ističe, a prvi utisci su da je početak bio relativno miran, imajući u obzir sve ono što se događalo na prethodnim izborima. Zasada nema incidenata, izostaje uobičajeni agresivni vokabular političkih partija, a i prva televizijska debata sedam predsedničkih kandidata prošla je u mirnom tonu i bez većih verbalnih duela.
Sledećih nekoiliko meseci neće biti suštinskog napretka u pregovorima između Makedonije i Grčke u sporu oko imena. Do ovakvog zaključka se može doći nakon sinoćnjeg susreta u Njujorku između pregovarača Zorana Jolevskog i Adamantiosa Vasilakisa, posle čega je medijator u sporu, poslanik Ujedinjenih Nacija Metju Nimic izjavio da su pretstojeći izbori u obe zemlje objektivna prepreka za progres u pregovorima. On je najavio da bi mogući novi susret sa pregovaračima mogao da bude tek za nekoliko meseci.
U vreme dok se partijske masinerije zahuktavaju, pre zvaničnog početka izborne kampanje 2. marta, svi mediji u Makedoniji i učesnici u izbornoj trci su zatečeni i zbunjeni izmenama u Izbornom zakoniku. Naime, one predviđaju zabranu za sve forme medijskog predstavljanja političkih subjekata pre starta kampanje, osim, kao što se naglašava, u dnevno- informativnim programima.
Parolom “Viza? Nema šanse!” grupa makedonskih studenata dva dana su mirno protestovali pred zgradom Evropske komisije u Briselu protiv takozvanog Šengenskog zida. Postavljanjem ograde koja simbolično označava granice, oni su iskazali osećaj getoiziranosti makedonskih studenata zbog šengenske vizne barijere koja im otežava saradnju sa kolegama iz zemalja članica EU.
Međunarodna krizna grupa u svom najnovijem izveštaju traži od Makedonije i Grčke da brzo reše spor o imenu, jer je to ključno za stabilizaciju i evroatlantsku integraciju Zapadnog Balkana. Između ostalog, od Atine se traži da prihvati makedonski identitet i jezik i da ne blokira integraciju severnog suseda u međunarodnim organizacijama, a od vlade u Skoplju da iskaže spremnost o prihvatanju poslednjeg predloga medijatora u sporu Metjua Nimica – Republika Severna Makedonija.
Ništa značajnije se ne događa u sporu o imenu između Makedonije i Grčke u poslednjih nekoliko nedelja, otkad je makedonski predsednik Branko Crvenkovski povukao pregovarača Nikolu Dimitrova sa ove funkcije i poručio Vladi da sada ona drži sve konce u rukama.
Makedonija je pokrenula pravni postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv Grčke zbog nepoštovanja njenih obaveza iz Privremenog sporazuma koji su dve zemlje potpisale 1995. godine.
Posle sinoćne odluke makedonske Vlade o priznanju nezavisnosti Kosova, u makedonskim državnim institucijama danas obazrivost i bez širih komentara o tome kako će se dočekati eventualne reakcije iz Srbije i na koji način će se odvijati dalja saradnja, kao i o tome kako će dalje teći uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Prištinom.
Makedonski parlament usvojio je većinom glasova rezoluciju o priznavanju nezavisnosti Kosova. Za tu rezoluciju glasalo je 85 poslanika Sobranja, protiv je bio predsednik Demokrtaske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljković, dok se od glasanja uzdržalo 16 poslanika Socijaldemokratskog saveza Makedonije. Nakon toga Vlada Makedonije donela odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova.
Veliki su izgledi da medijator u makedonsko-grčkom sporu o imenu Metju Nimic večeras iznese konkretan predlog o rešenju problema, o kome se trebaju izjasniti vlade u Skoplju i Atini. Juče u Njujorku Nimic je imao odvojene susrete sa pregovaračima, a konkretniji potezi su se očekivali na današnjem zajedničkom sastanku.
Makedonija i Grčka nisu ni bliže ni dalje do rešenja spora o imenu posle nekoliko susreta na tu temu u Njujorku, na godišnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
U očekivanju izveštaja Evropske komisije o tome kako napreduje Makedonija na putu ka Evropskoj uniji, koji će biti objavljen početkom novembra, ovih dana je registrovana razmena oštrih replika između makedonske vlade i ambasadora Unije u Skoplju Ervana Fuerea.
Učitajte više sadržaja...
