“Smatram da ćemo pogrešiti ako ne dozvolimo pojavljivanje kandidata, naravno izuzimajući ono što znači i početak prevremene medijske kampanje”, kaže Vesna Bendevska iz opozicionog Socijaldemokratskog saveza.
Liberaldemokrati podržavaju ideju da se kandidati promovišu u zakonski utvrđenom roku od 20 dana, ali misle da se treba precizno definisati šta znači propaganda, a šta medijski nastup kandidata
“Smatram da se dijalogom najbolje mogu suprotstaviti argumenti. Da li takve debatne emisije ulaze u propagandu, to nije razjašnjeno pitanje”, izjavila je Roza Topuzovska Karevska.
Dževad Ademi iz Demokratske unije za integraciju priznaje da izmene u Izbornom zakoniku, kojima su upravo poslanici dali zeleno svetlo, nisu najpovoljnije rešenje:
“Nisam mnogo siguran da ćemo ovim izmenama doprineti u stvaranju klime za relaksirano pretstavljanje kandidata i uopšte relaksirani predizborni period.”
Upućeni u ovu sferu žestoko reagiraju na ovakva ograničenja. Roberto Beličanec iz Asocijacije za razvoj medija kaže da se s ovime ograničava novinarski trud, ističući da ovakva vrsta ograničanja nije registrovana u nijednoj zemlji u svetu:
“Urađeno je neko polovično resenje koje nikome ne koristi. Sav novinarski rad trebalo bi biti slobodan, a ovo je ograničavajuće i ide ka neslobodi u prenošenju informacija do krajnjih granica. Ne znam da li postoji takav primer bilo kuda u svetu.”
Beličanec naglašava da ova ograničenja slobode štampe i informisanja uopšte, mogu uticati i na konačni izvestaj Međunarodne zajednice koja monitoriše čitav izborni proces.
“Ovakav način eliminacije kandidata sa javne scene mislim da ide u prilog samo onima koji su na vlasti.”
Inače, prema izmenama izborne regulative, kao izborno medijsko predstavljanje računaju se svi oblici promocije partijskih stavova i programa, kao i negativna kampanja o njima, učestvovanje pretstavnika političkih partija i potencijalnih kandidata u programima sa temama koji su ili nisu direktno povezani sa izborima, ali mogu da utiču na izborni proces.
