Vlada Kosova, čini se, nema konkretan plan za eventualnu odštetu žrtvama u slučaju Saljiha (Saliha) Mustafe, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kojeg je Specijalni sud u Hagu osudio za ratne zločine.
Sud je odlukom od 6. aprila naložio Mustafi da plati 207.000 eura u ime naknade štete za osam žrtava.
Međutim, prilikom objavljivanja odluke rečeno je da je Mustafa izjavio da nema sredstava kojima bi platio tu odštetu.
Zatečena situacijom, porota Specijalnog suda istakla je potrebu "da se angažuju drugi akteri za sprovođenje naloga za obeštećenje, posebno Kosovo".
Radio Slobodna Evropa (RSE) je poslao upit Specijalnom sudu o tome da li su dobili odgovor Vlade Kosova po tom pitanju, a iz Suda navode da do sada nije bilo odgovora.
Kako isplatiti odštetu?
Specijalni sud je dio kosovskog pravosudnog sistema, ali radi sa međunarodnim osobljem i ima sjedište u Hagu.
Pročitajte i ovo: Tači pred sudom u Hagu izrazio žaljenje za svaku žrtvuU njemu se sudi za navodne zločine pripadnika OVK, počinjene nad etničkim manjinama i političkim protivnicima od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Zakonom, kojim je ovaj sud osnovan, predviđeno je da za osobe za koje se utvrdi da su žrtve u krivičnim djelima u nadležnosti ovog suda, imaju pravo na odštetu.
Zakon predviđa da sud može izdati direktan nalog za kompenzaciju ili, u nekim slučajevima, uputiti žrtve da podnesu građanske tužbe pred drugim kosovskim sudovima.
U slučaju Saljiha Mustafe, sud je direktno naložio da se žrtvama isplati odšteta.
Može li budžet Kosova platiti odštetu Mustafinim žrtvama?
Prema sadašnjem zakonu, mala je mogućnost za punu naknadu štete žrtvama iz budžeta Kosova.
Prilikom izrade zakona, kojima je formiran Specijalni sud, nije predviđen poseban fond za obeštećenje potencijalnih žrtava.
Pitali smo Ministarstvo pravde na Kosovu kako se može izvršiti obeštećenje žrtava, a u pisanom odgovoru se navodi da je odšteta za žrtve zločina pokrivena postojećim zakonom od ranije.
Zakon predviđa da žrtve zločina počinjenih na teritoriji Kosova mogu dobiti odštetu iz državnog programa, u slučajevima kada iz nekih razloga ne mogu da budu da dobiju odštetu od lica koje je počinilo zločin nad njima.
Međutim, u okviru ovog zakona postoje ograničenja u pogledu maksimalnih iznosa koje pojedinačne žrtve zločina mogu dobiti.
Ovisno o vrsti štete koju je žrtva pretrpjela, zakonom je predviđena naknada do četiri hiljade eura, a u posebnim slučajevima i do deset hiljada eura.
Odlukom Specijalnog suda za obeštećenje žrtava u Mustafinom slučaju predviđeni su iznosi od 2.000 do 80.000 eura za svaku od osam žrtava.
Pročitajte i ovo: Sud u Hagu naložio oficiru OVK Mustafi da žrtvama isplati odštetu od 207.000 evraUprkos insistiranju RSE, Ministarstvo pravde nije dalo komentar na činjenicu da sadašnji zakon ne pokriva iznose odštete koje je već naložio Specijalni sud.
Ni Kancelarija za komunikacije Vlade Kosova nije odgovorila na zahtjev RSE da prokomentariše ovo pitanje.
Nevladin sektor različito o naknadama
Fond za humanitarno pravo na Kosovu, organizacija koja se bavi tranzicionom pravdom, pozdravio je odluku Specijalnog suda o obeštećenju.
"Fond ovu naredbu smatra pomakom u ostvarivanju prava žrtava na odštetu", navodi se u saopštenju od 7. aprila.
Ova organizacija je takođe pozvala Vladu Kosova da stvori adekvatne zakone i mehanizme koji bi osigurali odštete za žrtve ratnih zločina na Kosovu.
Bekim Bljakaj (Blakaj), direktor Fonda za humanitarno pravo, kaže za RSE da je kompenzacija žrtvama ratnih zločina veoma važna, ali dodaje da odštetu treba izvršiti za sve žrtve - čak i izvan nadležnosti Specijalnog suda.
Bljakaj: Odštetu treba izvršiti za sve žrtve
"Ako bi se stvorio fond za odštetu žrtvama ratnih zločina koje je potvrdio ovaj sud [Specijalni sud], ne bi bilo ispravno uključiti samo žrtve koje su potvrdili u ovom sudu", kaže Bljakaj.
Ali, kako navode u Vijeću za ljudska prava i slobode na Kosovu, Specijalni sud "ne može natjerati Vladu Kosova da isplati odštetu ovim žrtvama".
Prema mišljenju ove nevladine organizacije, fond za isplatu žrtvama trebalo bi da bude kreiran iz budžeta samog Specijalnog suda, a ne da bude dodatno opterećenje za budžet Kosova.
Pročitajte i ovo: Kosovski specijalni sud: Jedinstven slučaj u svetuSpecijalni sud finansiraju države Evropske unije, a doprinose i neke druge države.
Prema izvještaju ovog suda objavljenom 2021. godine, u periodu 2016-2020. imali su budžet veći od 150 miliona eura.
Kada je Skupština Kosova usvojila Zakon o Specijalnom sudu 2015. godine poslanici su usvojili i drugi zakon, koji je garantovao finansijsku podršku potencijalnim optuženima.
Ministarstvo pravde nije objavilo najnovije podatke o troškovima krivičnog progona, ali, prema nekim ranijim proračunima, taj iznos premašuje 13 miliona eura.
Početkom aprila u Specijalnom sudu u Hagu počelo je suđenje četvorici bivših lidera OVK Hašimu Tačiju (Hashim Thaci), Kadriju Veseljiju (Veseli), Jakupu Krasnićiju (Krasniqi) i Redžepu Seljimiju (Rexhep Selimi), koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti.
Vaš browser nepodržava HTML5
Četvorka OVK: Od izgradnje države do suđenja za ratne zločine
U toku je i suđenje bivšem pripadniku OVK Pjeteru Šalji (Shala), optuženom za ratne zločine.
Kakva je bila odšteta za žrtve rata u regionu?
Zapadni Balkan bio je zahvaćen krvavim ratovima 1990-ih, koji su doveli do raspada bivše Jugoslavije.
Haški tribunal koji se bavio ratnim zločinima počinjenim na ovim prostorima osnovan je 1993. godine.
Optužnice ovog suda pokrivale su period od 1991. do 2001. godine i bile su usmjerene na pripadnike različitih etničkih grupa u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu i Sjevernoj Makedoniji.
Pročitajte i ovo: Sarajka, prva žrtva ratnog silovanja kojoj BiH treba isplatiti odštetuZa razliku od sadašnjeg Specijalnog suda Kosova, Sud u Hagu nije izdao nikakvu direktnu naredbu za isplatu odštete, ali je žrtvama naloženo da se obrate nadležnim lokalnim sudovima radi obeštećenja.
Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo Srbije za 2021. godinu, sudovima u Srbiji je podneseno na stotine tužbi za obeštećenje kojima se traži odšteta od države za zločine počinjene tokom ratova 1990-ih.
U izvještaju se ne navodi koliko je predmeta ukupno dobilo odštetu, ali se kritikuju sudovi što nude male iznose odštete i što odugovlače sudske postupke za žrtve.
S druge strane, prema podacima iz Crne Gore, na ime odštete žrtvama ratnih zločina u ovoj zemlji isplaćeni su milioni eura.
Što se tiče Bosne i Hercegovine, ova država nema poseban državni zakon za podršku žrtvama rata, uključujući žrtve seksualnog nasilja.
U prvom slučaju ovog tipa, žrtva seksualnog silovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini uspjela je preko Komiteta Ujedinjenih naroda protiv torture natjerati BiH da joj isplati odštetu u iznosu od 15 hiljada evra.