Advokat odbrane bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci) i čelnika Oslobodilačke vojske Kosova, Gregori Kiho (Gregory Kehoe), 4. aprila je istakao da njegov klijent nije imao motiv da učestvuje u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kako to tvrdi Tužilaštvo.
Drugog dana suđenja pred Specijalizovanim većima u Hagu u slučaju bivših lidera OVK, Hašima Tačija, Kadri Veseljija (Kadri Veseli), Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) i Jakupa Krasnićija (Jakup Krasniqi), uvodnu reč ima odbrana.
Tači i ostali se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom '98/'99 godine. Sva četvorica optuženih se izjasnilo da nisu krivi za zločine koji im se stavljaju na teret.
Predviđeno je da 4. aprila uvodnu reč, osim Tačijeve odbrane, imaju i advokati Kadrije Veseljija.
Advokat Kiho je poručio kako tokom ratane 1998. i 1999. godine Hašim Tači nije imao kontrolu nad OVK, te da je u tom periodu ova organizacija bila "potpuno raskomadana".
Takođe, Kiho tvrdi da njegov klijent nije imao motiv da da učestvuje u zločinačkom poduhvatu jer je "bio svestan da uspeh OVK-a zavisi od zapadnih zemalja, pogotovo SAD".
"On (Hašim Tači) je znao da Kosovo ne može da ima nezavisnost bez pomoći zapadnih zemalja, imao je svu motivaciju da ne bude deo onoga sto tužilaštvo tvrdi", rekao je Kiho.
'Zločini kao osveta lokalnog stanovništva'
Tačijev advokat je rekao da njegov klijent ne poriče zločine na Kosovu u pomenutom periodu, ali tvrdi da su oni bili rezultat "nekontrolisane aktivnosti, osveta, opšteg bezakonja usled rata".
Ukazao je da krivična dela koje je izvršio režim Srbije objašnjava nasilje koje se desilo nakon povratka raseljenog albanskog stanovništva.
Odbrana je pustila i video snimke sa ispovestima albanskih civila koji govore o nailju komšija iz redova srpske zajednice ili srpskih snaga bezbednsti, te njihovoj želji za osvetom.
Potom je Kiho podsetio na neke od zločina nad albanskim civilima od strane srpskih snaga, kao što je ubistvo 20 Abanaca u Dečanima, ubistvo 45 civila u Račku, ubistvo preko 240 civila u Velikoj Kruši na teritoriji opštine Orahovac i druge.
Ukazao je i da je oko 800.000 kosovskih Albanaca bilo raseljeno tokom rata, koji su se potom vratili.
Kiho je naveo da su srpske snage za vreme njihovog raseljeništva uništavale imovinu, ubijale životinje i sve ostalo, sa ciljem da nemaju gde da se vrate.
Odbrana o Tačijevoj kontroli nad OVK i ulozi u privremenim institucijama
U nastavku izvođenja uvodnih reči, advokat odbrane Gregori Kiho je ponovo napomenuo da Hašim Tači nije imao potpunu kontrolu nad OVK, te ustvrdio da su kontrolu u različitim regionima zapravo imali lokalni pripadnici ove organizacije.
Takođe, advokat iz tima odbrane, Luka Mišetić, je rekao da je Hašim Tači bio na čelu političke direkcije OVK, čiji je zadatak bio da razgovara sa međunarodnom zajednicom kako bi se obezbedila podrška za oslobođenje Kosova.
Tačijeva odbrana je pokušala da opovrgne i tvrdnje tužilaštva da su optuženi učestvovali u zločinačkom poduhvatu kako bi u potpunosti preuzeli kontrou nad Kosovom.
U tom kontekstu je rečeno da je Tači predvodio privremenu Vladu nakon rata, te da je ona trebala da bude široka, kao što su to tražile SAD a ne da cilja "političke protivnike".
U toj Vladi je, kako je rečeno, bilo mesta i za Demokratski savez Kosova, ali da je te partija odbila tako nešto.
Mišetić je napomenuo i da Tači u toj Vladi nikada nije imao izvršnu vlast, odnosno da je vlast tada preuzeo UNMIK – privremena administracija Ujedinjeih nacija na Kosovu.
Odbrana je pustila i video snimke u kojima Tači poziva pripadnike srpske zajednice da se vrate na Kosovo, te poručili kako se zalagao za demilitarizaciju OVK, toleranciju i multietničke institucije.
Tačijevo obraćanje
Pred Specijalnim sudom u Hagu obratio se i sam optuženi Hašim Tači uz navode da "oseća bol i tugu" za sve žrtve rata, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost.
On je ponovio da nije kriv za zločine koji mu se stavljaju na teret i izrazio očekivanje da će do kraja sudskog procesa tako nešto biti dokazano, te da će biti oslobođen.
Rekao je da su Oslobodilačku vojsku Kosova činili obični ljudi koji su pokušavali da odbrane svoje porodice i imovinu, te da su mnogi poginuli u ratu, ali da je to bila cena koja je morala da se plati za slobodu Kosova.
Podvukao je da je "oružani otpor imao cilj da se stekne sloboda i demokratija na Kosovu", te da su protivnici OVK bile isključivo policijske, vojne i paravojne snage srpskog režima.
Tači je rekao kako je narod Kosova uvek podržavao međunarodu pravdu, te da je on lično uvek sarađivao sa pravosudnim insitucijama koje su istraživale ratne zločine.
Rekao je da je sam zatražio istragu oko trgovine organa, koja se pominjala u izveštaju švajcarskog senatora Dika Martija.
"Danas je poznato da takozvana žuta kuća nikada nije postojala. Mi nismo krivi za ono što nam se pripisuje", rekao je on.
Navodna trgovina organima nije predmet optužnice protiv bivših lidera OVK ali je Specijalni sud formiran 2015. na osnovu izveštaja Dika Martija, nakon što ga je goinu dana ranije praktično potvrdio američki tužilac Klint Vilijamson.
Šta je rekla odbrana Kadrija Veseljija
Odbrana Kadri Veseljija je takođe iznela uvodne reči, a jedan od njegovih advokata Ben Emerson je ocenio da tužilaštvo nema dokaze protiv njegovog klijenta, da nema svedoka koji će potvrditi dela za koje se on tereti, te da ne može da se poveže sa udruženim zločinačkim poduhvatom.
„Niko od svedoka nije video Kadrija Veselija da je uradio nešto neprikladno”, rekao je on.
Naveo je da je postojao svedok koji je tvrdio da je video Veseljija u Kuksu (Albanija) ali da se ispostavilo da je pogrešio u identifikaciji.
Emerson je rekao i da optuženi nisu progonili pripadnike Demokratskog saveza Kosova, te dodao da su zapravo većina članova OVK bili pristalice ove političke opcije.
On je rekao i da Veselji, kao šef tajne službe OVK, nije ovlastio ili podstrekivao bilo koje zločine, te da nije dobijao nikakve informacije o izvršenju nekog zločina.
"Čim je Veselji postavljen za šefa obaveštajne službe, napustio je Kosovo sve do trenutka kada je NATO doneo odluku o bombardovanju", rekao je on.
Emerson je objasnio da je funkcija Veseljija bila da održava veze i razmenjuje informacije sa službom Albanije i nekih zemalja NATO-a.
„Njegova funkcija nije imala nikakve veze sa unutrašnjim obaveštajnim podacima. Njegov fokus je skoro u potpunosti bio na održavanju kontakata sa stranim organizacijama“, rekao je Emerson.
Obraćanje Seljimija
Advokat odbrane Redžepa Seljimija, Džefri Roberts (Geoffrey Roberts), takođe je rekao da tužilaštvo ne može da dokaže svoje tvrdnje, odnosno poručio da OVK nije bila dobro organizovana vojska sa funkcionalnom strukturom.
On je rekao da su u najboljem slučaju postojale "težnje pojedinaca da se organizuju", ali da se one nisu poklapale sa situacijom na terenu".
Reberts je rekao da nije postojala ni hijerarhija koju tužilaštvo pominje, te ocenio da je zapravo postojala mala grupa ljudi koja se branila od srpskih snaga.
Na početku se osvrnuo i na obraćanje svog branjenika, uz reči da je "razumljivo zašto Seljimi i drugi osećaju neku obavezu da štite nasleđe OVK jer je na udaru tužilaštva".
Pre nego što je odbrana Redžepa Seljimija počela sa izvođenjem uvodnih reči, sam optuženi se obratio uz navode da nije očekivao da će protiv njega biti podignuta optužnica, te ponovio da nije kriv za zločine koji mu se stavljaju na teret.
Rekao je kako će se na kraju sudskog procesa utvrditi da nije umešan u zločine koje pominje tužilaštvo.
Seljimi je poručio da je ponosan na činjenicu da je bio jedan od boraca OVK, te dodao da kosovski Albanci nisu imali drugi izbor nego da se suprotstave srpskom režimu.
Objasnio je da su Albanci 90-ih godina otpušteni sa posla od strane srpskog režima, da su im oduzeta sva prava, te da je eskaliralo nasilje nad Albancima.
“Nužno je bilo za naš opstanak kao naroda i kao društva. Albansko stanovništvo Kosova je bilo izloženo velikom nasilju”, rekao je Seljimi i dodao da pripadnici OVK nikada nisu uzvratili istom merom srpskim snagama.
Šta je reklo Tužilaštvo?
Dan ranije, 3. aprila, ispred Specijalizovanih veća u Hagu uvodnu reč je imalo Tužilaštvo koje tvrdi da će dokazati da su bivši lideri Oslobodilačke vojske Kosova planirali udruženi zločinački poduhvat, te da su odgovorni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koji im se stavljaju na teret.
Tužilaštvo kaže da ima dokaze da su optuženi odgovorni za prislina zarobljavanja preko 400 ljudi, mučenje, te ubistva najmanje 102 lica.
Tužioci su govorili i da su optuženi odobravali i izvršavali politiku usmerenu protiv navodnih kolaboracionista, za koje su verovali da sarađuju sa srpskim institucijama ili onih koji nisu podržavali OVK.
Kako je rečeno, žrtve bili uglavnom kosovski Albanci - pripadnici Demokratskog saveza Kosova - te pripadnici srpske i romske zajednice.
Tužilaštvo je u nekoliko navrata istaklo da se ne sudi Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
U međuvremenu je zastupnik žrtava Sajmon Loz rekao da njegovi klijenti dolaze iz različitih slojeva društva, zajednica i veroispovesti, ali da je svima zajedničko "zlo koje im je učinjeno".
Šta piše u optužnici?
U optužnici protiv Tačja, Veseljija, Seljimija i Krasnićija se navodi se da su individualno krivično odgovorni po raznim oblicima krivične odgovornosti za dela iz optužnice koja su izvršena u kontekstu oružanog sukoba nemeđunarodnog karaktera na Kosovu i koja su činila deo raširenog i sistematskog napada na lica za koja se smatralo da su protivnici OVK.
Navodi se i da su od marta 1998. do septembra 1999. učestvovali u "udruženom zločinačkom poduhvatu, da su imali isti cilj sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima".
U optužnici se navodi da su na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova izvršili krivična dela nad stotinama civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima.
Precizira se da su se među žrtvama našli Srbi, Romi i Aškalije, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima; Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili su bili povezani sa tom partijom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK.
U optužnici se takođe pominje postojanje pritvorskih centara u Likoču, Jablanici, Lapušniku, Drenovcu itd.
Specijalizovana veća imaju mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000.
