Formiranje tima za procenu stanja u ustanovama socijalne zaštite i jedna nenajavljena poseta resorne ministarke – dosadašnji su koraci države Srbije nakon što su nevladine organizacije objavile izveštaj koji opisuje stanje u ustanovama u kojima su smeštena deca sa smetnjama u razvoju.
"Sistemsko zlostavljanje", najkraći je zaključak izveštaja pod naslovom 'Zaboravljena deca Srbije', koji su 24. juna objavile Međunarodna organizacija za ljudska prava osoba sa invaliditetom iz Vašingtona i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom iz Srbije.
Autori izveštaja ukazuju na teška kršenja prava i nehumano postupanje sa decom u socijalnim ustanovama širom Srbije.
U jednoj ustanovi, koju je ministarka za rad i socijalna pitanja Srbije Darija Kisić Tepavčević obišla 2. jula, uslovi i nivo usluga su, prema tvrdnjama ministarstva, "uglavnom u skladu sa standardima".
To je opis situacije u ustanovi u Šapcu, koja je bila prva na redu u "nenajavljenim obilascima".
Ministarka Darija Kisić Tepavčević u poseti ustanovi socijalne zaštite u Šapcu, 2. jul 2021.
I stručni tim, na čelu sa ministarkom, formiran je 2. jula. Zadatak mu je da "obiđe ustanove, utvrdi činjenično stanje i kvalitet zaštite korisnika", a da nakon toga da preporuke kako da se sistem socijalne zaštite unapredi.
U timu su, pored ostalih, još dva ministra – zdravlja i brige o porodici i zaštitnik građana, ali i predstavnici nevladine Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom koja je sačinila izveštaj 'Zaboravljena deca Srbije'.
"Pozdravljam spremnost Ministartsva da krene u ove posete, ali svakako ne treba da se čeka na formiranje nekog tima da bi Ministarstvo obišlo ustanove, oni su za njih i nadležni", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragana Ćirić Milovanovć, programska direktorka za Evropu Međunarodne organizacije za ljudska prava osoba sa invaliditetom (DRI).
Ona navodi da su osnovne potrebe dece sa smetnjama u razvoju u ustanovama "kontinuriano zanemarene, a njihova prava ugrožena".
"Ne radi se o tome da je neko u tom trenutku njih namerno zlostavljao i maltretirao, nego o tome da se ta deca godinama unazad nalaze u takvom stanju i da očigledno inspekcijski nadzor ne uviđa problem. Ili ga uviđa, samo ne želi da prizna", rekla je Ćirić Milovanović.
Šta piše u izveštaju?
"U ustanovi broj šest smrad urina, znoja, fekalija i prljave posteljine je bio preplavljujući", navodi se, pored ostalog, u izveštaju organizacija za prava osoba sa invaliditetom.
DRI sa sedištem u Vašingtonu i MDRI iz Srbije su tokom 2019. godine sprovele istraživanje u sedam ustanova socijalne zaštite, čiji nazivi nisu navedeni u izveštaju, ali su, prema navodima autora, dostavljeni nadležnom Ministarstvu.
"Ovo mesto je paklena rupa", opisao je stanje u jednoj od ustanova istražitelj DRI.
Organizacije navode da su u svim ustanovama koje su posetili, bez obzira na njihovu veličinu, uočili "drastično zanemarivanje i nedostatak medicinske nege koji su opasni po zdravlje i život dece sa smetnjama u razvoju".
"U ustanovi 1, istražitelji su zatekli oko 100 dece, uglavnom sa posledicama cerebralne paralize, koja po ceo dan leže u metalnim krevecima sa visokim rešetkama – koji praktično funkcionišu kao kavezi za decu koja ne mogu samostalno da se kreću. Deca retko napuštaju ove krevece osim kada im se pruža bazična nega (kupanje i presvlačenje)", piše u izveštaju.
Dodaje se da "mnoga deca izgledaju znatno mlađe u odnosu na njihov uzrast i da su njihovi mišići atrofirali usled manjka aktivnosti i kretanja".
U istoj ustanovi istražitelji su, kako se dalje navodi, zatekli "decu sa zgrčenim i veoma tankim udovima koja su ležala na tvrdim podlogama".
U izveštaju se navodi da 79 odsto dece i odraslih ostaje u institucijama duže od 10 godina, a da je najčešći uzrok napuštanja institucije – smrt.
Pročitajte i ovo: Izveštaj HRW o deci sa invaliditetom: 'Sanjam da napustim ovo mesto'Šta su rekli nadležni?
U prvoj reakciji nadležnog ministarstva za rad i socijalna pitanja, šest dana nakon što je objavljen izveštaj, navodi su odbačeni kao paušalni, a autori su pozvani da "neodložno i hitno dostave jasne dokaze".
Ipak, sutradan je održan sastanak ministarstva sa grupom nevladinih organizacija koje su sačinile izveštaj.
Nakon sastanka je saopšteno da će se osnovati stručni tim u kojem će biti predstavnici ministarstva i Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ministarstvo je nakon sastanka saopštilo i da "do sada nije imalo konkretne prijave o kršenju prava korisnika u ustanovama socijalne zaštite, na koje je mogla da ukaže i Inicijativa odmah pošto je saznala za njih 2019. godine, kada je obavila monitoring".
Prema podacima ministarstva, tokom 2020. i 2021. godine sprovedena su 163 inspekcijska nadzora.
"Utvrđeno je da ustanove za smeštaj u određenim slučajevima nisu ispunjavale strukturalne standarde u pogledu broja i strukture zaposlenih i prostora i opreme. U navedenom periodu nije utvrđena pojava nasilja nad korisnicama i njihovog zlostavljanja".
Ministarstvo je saopštilo i da je toku donošenje „Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici od 2021. do 2026. godine“.
Deinstitucionalizacija podrzumeva smeštaj dece u porodicama, a ne u ustanovama.
Problem nije nov
Nevladina MDRI je na loše uslove i zanemarivanje korisnika ustanova socijalne zaštite ukazivala i u izveštajima 2007. i 2012. godine.
U periodu kada je 2007. godine predstavljen prvi izveštaj, Saša Janković je preuzeo funkciju prvog Zaštitnika građana Srbije. Kaže da je i nakon predstavljanja prvog izveštaja reakcija resornog ministarstva bila negacija navoda.
"I sada je prva reakcija ministarke birokratska i ishitrena – ne, ne, dokažite. Nadam se da je u međuvremenu shvatila da je neko jako loše savetovao i da nije njen posao da štiti ustanove. Te ustanove niko i ne napada", priča Janković za RSE.
Ističe da je posao ministarstva da štiti interese korisnika ustanova.
"Ti interesi ne mogu biti ostvareni, bez obzira koliko novca ulagali u te institucije, jer je najbolja moguća sredina za tu decu porodična sredina", ocenjuje nekadašnji ombudsman.
On naglašava i da je posećivao ustanove socijalne zaštite i da se sam uverio koliko je teško i deci i zaposlenima.
"Sećam se priče sa mladićem od 22 godine. Taj mladić za svoje 22 godine nikada nije napustio krug te institucije. Nikada. Nikad nije video more, planinu, korzo, kafić. To je nedopustivo. I zbog toga kad vam neko kaže – proverićemo, ja više nemam strpljenja i ne sme da se ima strpljenja za to. Odavno se zna kako to treba rešavati, odavno su napravljeni planovi i proračuni", istakao je Saša Janković.
Podsetio je da je Zaštitnik građana 2013. godine, umesto resornog ministarstva, predložio skupštini izmene seta zakona.
"Jedan predlog se odnosio na to da se roditeljima omogući da imaju više odsustva sa posla kako bi mogli da budu više sa decom, a druga se ticala pomoći takvim porodicama. Umesto što se novac usmerava u institucije zatvorenog tipa, trebalo je, i treba, novac usmeriti ka porodicama - bilo prirodnim, hraniteljskim ili usvojiteljskim".
Izmene zakona nikada nisu usvojene.
"U međuvremenu su se pojavili sve jači glasovi da deinstitucionalizacija, odnosno boravak dece u porodicama, a ne u takvim domovima, nije tako dobra ideja i da srpsko društvo nije sposobno da prihvati takvu decu. Mislim da su to samo birokratske i sve druge inercije koje koče i otežavaju situaciju za najranjivije među nama, a to su ta deca", zaključio je Janković.
Pročitajte i ovo: Nevidljivi ljudiI poslednji nevladin izveštaj ukazuje da su uzrok institucionalizacije dece u Srbiji siromaštvo i nedostatak podrške porodicama i deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
"Ona retko bivaju smeštena u hraniteljske porodice jer one nisu pripremljene da odgovore na potrebe dece sa smetnjama u razvoju za dodatnom podrškom", navodi se.
Šta je rešenje?
Srbija je nedavno usvojila dve strategije koje prepoznaju značaj izmeštanja dece iz institucija u porodice. Prema rečima Dragane Ćirić Milovanović iz organizacije DRI, to je jedini način rešavanja problema.
"U kolektivnom smeštaju nije rešenje. Nije realno da možete da zaposlite toliko ljudi da svako brine individualno o detetu. Kada jedna ili dve osobe brinu o desetoro ili petnaestoro dece koja ne mogu samostalno da izlaze iz kreveta, šta to osoblje može da radi? Može da presvuče, nahrani i zadovolji neke osnovne biološke potrebe, ali ne može da pruži nikakav podsticaj razvoju deteta", kaže Ćirić Milovanović.
Ona dodaje da i uz veći broj osoblja, deca u institucijama ne mogu da ostvare emotivnu vezu i sigurnost koju nalaze kod roditelja.
"Bez te veze, razvoj deteta je nemoguć", rekla je Ćirić Milovanović.
Organizacije civilnog društva su pozvale vlasti u Srbiji da pruže adekvatnu podršku porodicama kako bi se sprečilo razdvajanje i smeštanje dece u institucije.
"Programe treba kreirati tako da pomognu porodicama koje se nalaze pod najvećim rizikom – uključujući porodice dece sa smetnjama u razvoju, samohrane majke i decu koja žive u siromaštvu", navode civilne organizacije.
Takođe, pozivaju vlasti da svoj deci osiguraju jednake mogućnosti za život u srodničkoj ili hraniteljskoj porodici kada roditelji nisu u mogućnosti da brinu o njima.
Šta kažu međunarodne institucije?
Nevladine organizacije za ljudska prava, članice Platforme za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, saopštile su 29. juna da "izražavaju duboku zabrinutost u vezi sa stanjem u institucijama socijalne zaštite i dokazima o sistemskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u ovim ustanovama".
Izveštaj organizacija civilnog društva razmotrio je i Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF). Kako je UNICEF saopštio 2. jula, "mnoge tačke navedene u izveštaju već su obuhvaćene tekućom reformom sistema brige o deci i procesom deinstitucionalizacije".
Navodi se da je Srbija postigla "značajan napredak u smanjenju broja dece u ustanovama", kao i da je Srbija na globalnom nivou "jedna od zemalja sa najmanjim procentom dece u ustanovama".
"Međutim, deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom su još uvek previše zastupljena u institucijama, njihov boravak je dugoročan i često su smeštena zajedno sa odraslima", saopštio je UNICEF.
UNICEF napominje da je 2017. godine Vladi Srbije preporučeno da "odmah smanji smeštaj dece mlađe od tri godine u ustanove, uključujući i decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, i da sprovede mere da se smanji broj dece u velikim ustanovama", a da se institucionalni smeštaj "koristi samo kao krajnje, neizbežno rešenje".
Poziv Srbiji da poveća napore kako se deca ne bi smeštala u institucije uputio je 2016. godine i Komitet Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom.
Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom kojom se obavezala na puno socijalno uključivanje dece i odraslih osoba sa invaliditetom.
Koliko je dece u ustanovama?
Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u institucijama u Srbiji je tokom 2019. godine bilo 647 dece.
Ovaj broj, kako navode organizacije za ljudska prava, ne uključuje decu koja se nalaze u prihvatilištima u nadležnosti lokalnih samouprava. Stoga je ukupan broj institucionalizovane dece veći nego što se to zvanično predstavlja u izveštajima.
Trenutno, deca sa smetnjama u razvoju čine nešto više od 73 odsto od ukupnog broja dece u institucijama u Srbiji.