(Duž Knez Mihajlove ulice u nepreglednom nizu stajale su stare cipele - simbolično predstavljajući žrtve genocida u Srebrenici, video iz jula 2010, autor Iva Martinović)
Nebojša Grabež
Organizacija “Žene u crnom” pozvale su gradonačelnika i odbornike Beograda da podrže njihov predlog da se u ovom gradu izgradi spomenik žrtvama genocida u Srebrenici.
Inicijativa je pokrenuta akcijom "Par cipela-jedan život" izvedenom za obeležavanje petnaestogodišnjice genocida u Srebrenici, a cilj je da se prikupi osam hiljada tristotine sedamdeset i dva para cipela i isto toliko poruka članovima i članicama porodica ubijenih u genocidu, koji će biti osnova za izgradnju trajnog spomenika u Beogradu ubijenim u genocidu u Srebrenici.
Izgradnja spomenika žrtvama srebreničkog geniocida u Beogradu, po uverenju inicijatora predloga “Žena u crnom”, doprinelo bi da Srbija postane društvo koje saoseća, razume i prihvata svoju odgovornost za događaje u bliskoj prošlosti.
“To bi se mnogo lakše postiglo kada bi jedan takav spomenik bio pred očima, kada bi moglo da se razgovara sa mladima na tu temu i kada bi mogla da se razvija diskusija oko toga”, kaže Vera Marković.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić odbili su našu molbu da se izjasne o predlogu “Žena u crnom”, a predsednik nadležne Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova Slobodan Stanimirović, nije mogao da prejudicira odluku komisije, ali je izneo svoj lični stav:
“Moje lično mišljenje je da bi takve događaji trebalo obeležiti tamo gde su desili. Na primer, za streljanje u Kragujevcu, podignut je spomenik u Kragujevcu. Bilo bi nelogično da je taj spomenik bude podignut u Beogradu.”
RSE: Ovde je, ipak, drugačija situacija, budući da su ti odnosi međusobno ispreplitani. Na taj način bi Srbija pokazala da saoseća sa žrtvama srebreničkog genocida. U Srebrenici je to obeleženo u svakom slučaju, a ovo je nešto što se tiče stava Srbije prema tom događaju.
Stanimirović: Mi imamo predlog da se u jednom parku podigne spomenik svim žrtvama, bez obzira gde se to desilo. Kada bismo sve pojedinačne slučajeve obeležavali u Beogradu, grad ne bi imao mesta za te spomenike.
RSE: Srebrenica je, ipak, simbol, najstrašnijeg zločina koji se desio u proteklim ratovima. Ne bi ga trebalo svrstavati uz ostale.
Stanimirović: Da, naravno! Naravno da se slažemo! Ja ću izneti ovaj predlog pred Komisiju, koja će raspravljati o njemu, pa kada to stigne na dnevni red, možemo se tada čuti.
Za ovakav rezervisan stav predstavnika gradske vlasti, Vera Marković ima sledeće objašnjenje:
“Pitanje je u mnogo većoj meri političko i mnogo je jače obojeno i partijski i politički, nego što je to obično kada je reč o spomenicima, nazivima ulica, itd., tako da ne verujem da bi u ovom slučaju odlučivala ta komisija.”
U kojoj meri je ovo političko i stranačko pitanje – pitali smo portparolku vladajuće Demokratske stranke Jelenu Trivan.
“U ovom trenutku ne mogu da govorim ni o kakvom stranačkom stavu, zato što je to pitanje institucija, a ne partijskih službenika i činovnika. Ako me pitate za moralni stav, vrednosni, ili politički stav prema onome što se desilo u Srebrenici, Demokratska stranka je to vrlo jasno iskazala donošenjem Deklaracije o Srebrenici i borbom da se ona donese, predvođena predsednikom koji je otišao i poklonio se žrtvama. U tom smislu, učinili smo mnoge stvari koje su veće od svakog spomenika i koje su učinile da se ruka pomirenja pruži sa obe strane”, zaključila je Trivan.
Nebojša Grabež
Organizacija “Žene u crnom” pozvale su gradonačelnika i odbornike Beograda da podrže njihov predlog da se u ovom gradu izgradi spomenik žrtvama genocida u Srebrenici.
Inicijativa je pokrenuta akcijom "Par cipela-jedan život" izvedenom za obeležavanje petnaestogodišnjice genocida u Srebrenici, a cilj je da se prikupi osam hiljada tristotine sedamdeset i dva para cipela i isto toliko poruka članovima i članicama porodica ubijenih u genocidu, koji će biti osnova za izgradnju trajnog spomenika u Beogradu ubijenim u genocidu u Srebrenici.
Izgradnja spomenika žrtvama srebreničkog geniocida u Beogradu, po uverenju inicijatora predloga “Žena u crnom”, doprinelo bi da Srbija postane društvo koje saoseća, razume i prihvata svoju odgovornost za događaje u bliskoj prošlosti.
“To bi se mnogo lakše postiglo kada bi jedan takav spomenik bio pred očima, kada bi moglo da se razgovara sa mladima na tu temu i kada bi mogla da se razvija diskusija oko toga”, kaže Vera Marković.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić odbili su našu molbu da se izjasne o predlogu “Žena u crnom”, a predsednik nadležne Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova Slobodan Stanimirović, nije mogao da prejudicira odluku komisije, ali je izneo svoj lični stav:
“Moje lično mišljenje je da bi takve događaji trebalo obeležiti tamo gde su desili. Na primer, za streljanje u Kragujevcu, podignut je spomenik u Kragujevcu. Bilo bi nelogično da je taj spomenik bude podignut u Beogradu.”
RSE: Ovde je, ipak, drugačija situacija, budući da su ti odnosi međusobno ispreplitani. Na taj način bi Srbija pokazala da saoseća sa žrtvama srebreničkog genocida. U Srebrenici je to obeleženo u svakom slučaju, a ovo je nešto što se tiče stava Srbije prema tom događaju.
Stanimirović: Mi imamo predlog da se u jednom parku podigne spomenik svim žrtvama, bez obzira gde se to desilo. Kada bismo sve pojedinačne slučajeve obeležavali u Beogradu, grad ne bi imao mesta za te spomenike.
RSE: Srebrenica je, ipak, simbol, najstrašnijeg zločina koji se desio u proteklim ratovima. Ne bi ga trebalo svrstavati uz ostale.
Stanimirović: Da, naravno! Naravno da se slažemo! Ja ću izneti ovaj predlog pred Komisiju, koja će raspravljati o njemu, pa kada to stigne na dnevni red, možemo se tada čuti.
Za ovakav rezervisan stav predstavnika gradske vlasti, Vera Marković ima sledeće objašnjenje:
“Pitanje je u mnogo većoj meri političko i mnogo je jače obojeno i partijski i politički, nego što je to obično kada je reč o spomenicima, nazivima ulica, itd., tako da ne verujem da bi u ovom slučaju odlučivala ta komisija.”
U kojoj meri je ovo političko i stranačko pitanje – pitali smo portparolku vladajuće Demokratske stranke Jelenu Trivan.
“U ovom trenutku ne mogu da govorim ni o kakvom stranačkom stavu, zato što je to pitanje institucija, a ne partijskih službenika i činovnika. Ako me pitate za moralni stav, vrednosni, ili politički stav prema onome što se desilo u Srebrenici, Demokratska stranka je to vrlo jasno iskazala donošenjem Deklaracije o Srebrenici i borbom da se ona donese, predvođena predsednikom koji je otišao i poklonio se žrtvama. U tom smislu, učinili smo mnoge stvari koje su veće od svakog spomenika i koje su učinile da se ruka pomirenja pruži sa obe strane”, zaključila je Trivan.