Zašto se ruska „meka moć“ u Srbiji tako dobro prima? Da li igra Kremlja na kartu slovenskog identiteta, istorije i religije preti da odnese prevagu u glavama i srcima mladih u Srbiji nad investicijama i donacijama Evropske unije, koje se mere milionima evra? Zašto Brisel nema koherentniji narativ o Balkanu i Evropskoj uniji? Preti li Evropskoj uniji opasnost da zbog bavljenja krizom u sopstvenom dvorištu izgubi podršku i uticaj u regionu Zapadnog Balkana, koji je ostavila na „autopilotu“? O ovim i drugim temama za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori Jaroslaw Wisniewski, gostujući profesor na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
RSE: Rusija sve više pokazuje svoju takozvanu meku moć na Zapadnom Balkanu u poslednjih nekoliko godina. To, nažalost, koincidira sa višestrukom krizom Evropske unije, koja ovaj region gura u zapećak. Mislite li da postoji opasnost da Brisel i Vašington ovakvim odnosom puste da Balkan postane rusko igralište?
Wisniewski: Ne verujem da će se to dogoditi. Smatram da se ruski uticaj na Balkanu, iako je neprijatan i nije za potcenjivanje, prilično prenaglašava. To se čini i zato što lokalni balkanski političari to koriste jer žele da okrenu pažnju svetskih sila na svoj region, u svrhu ostvarivanja svojih političkih i nacionalnih ciljeva. Dakle, ne verujem da će Balkan postati rusko igralište. Moj je utisak još uvek da je glavni cilj Kremlja da demonstrira svoje mišiće kako bi pokazao da je Rusija ponovo uticajna. Ne verujem da će Moskva u drugim delovima sveta, posebno na Balkanu, preći liniju koju je prešla u slučaju Krima i Ukrajine. Čini se da je ruska strategija fokusirana na izazivanje problema; ona se usredsređuje na to da pravi smetnje Zapadu gde god i kad god se za to ukažu uslovi i gde god za to nađu lokalne partnere koji žele da sa njima igraju igru. Mislim da je upravo to ono što se događa na Balkanu.
RSE: Zašto je, po vašem sudu, Rusija zainteresovana za ovakve mini-države na Zapadnom Balkanu, kakve su Srbija, Bosna, odnosno, Republika Srpska, Makedonija? Samo da ometa Zapad?
Ruska politika gasovoda: Propali "Južni tok"
Wisniewski: Rekao bih da je uglavnom zato zainteresovana. Region će biti naredni pravac širenja Evropske unije, bez obzira kada se to dogodi. To je prvi razlog. Drugi razlog interesa za region vidim u povratku Rusije na staru politiku gasovoda, u kojoj je bila veoma uspešna do euromajdana i izbijanja krize u Ukrajini. Aktivnosti Moskve pre tih kriznih događaja bile su sprovođene preko energetike: Rusija je koristila razna sredstva da ostvari svoje ciljeve, a glavni je bio prodaja gasa po pravilima i cenama koje je sama određivala. Sa otopljavanjem odnosa između Moskve i Ankare mislim da bismo na Balkanu mogli videti povratak te stare ruske politike gasovoda, politike koju smo imali pre nekoliko godina, u vreme debate o suprotstavljenim gasovodima „Južni tok“ i Nabuko.
RSE: Da, ali upravo Rusija je obustavila gasovod „Južni tok“, zar ne?
Wisniewski: Da, jeste, ali sada rade na projektu „Turski tok“, tako da se, očigledno, taj projekat vratio na dnevni red. Da li će se realizovati ne znamo, to tek treba da se vidi. „Južni tok“ je možda mrtav, ali čini se da je „Turski tok“ živ.
RSE: Kako gledate na jaz između reči i dela u pogledu Vlade Srbije, koja je zvanično kročila na put ka članstvu u Evropskoj uniji, ali još uvek odbija politiku EU prema Rusiji? Kada će po vašem mišljenju Brisel od Srbije tražiti da promeni svoju poziciju prema Moskvi?
Wisniewski: Onda kada se Evropska unija ponovo bude fokusirala na proces proširenja. Mislim da Unija sada uglavnom održava narativ da je proces proširenja još živ; preko mnogih zvaničnih poseta svojih zvaničnika regionu i Srbiji ona želi da održi taj narativ, ali je pitanje je kada će se u Briselu i drugim evropskim prestonicama zaista pojaviti politička volja za proširenje. Te volje za sada nema. Žan-Klond Junker je bio vrlo jasan kada je rekao da neće biti bilo kakvog proširenja do 2020. godine, tako da u tom pogledu ne bih očekivao nikakav realan progres pre mandata sledeće Evropske komisije, posebno zbog dodatnog tereta koji stoji pred aktuelnom Evropskom komisijom, a to je debata o Brexitu koja počinje iduće godine i koja će dominirati na agendi institucija Evropske unije.
Zapostavljanje Zapadnog Balkana: Zastava EU
RSE: U takvom kontekstu Brisel praktično pokazuje da je Zapadni Balkan gurnut na marginu. Da li je to baš mudra politika u svetlu činjenice da Rusija intenzivira svoju „meku moć“ u regionu?
Wisniewski: Lično smatram da nije, ali, ostaje činjenica da sada definitivno nema političke volje za proširenje. Umesto toga, imate razne evropske inicijative čiji je cilj da se održi proevropski kurs Srbije, odnosno, da se poruči da je Evropskoj uniji stalo da Srbija postane njena članica u budućnosti, ali, kao što rekoh, sve dok ne budemo videli jasnu političku volju da se zaista pogura proces proširenja, ostaće status quo, odnosno, stanje u kojem smo sada.
RSE: Tako rizikujemo da izgubimo čitavu generaciju mladih u zapadnobalkanskim državama. Poznat vam je podatak da bi zapanjujuće visok procenat mladih u Srbiji prihvatio čak i uvođenje ruskih zakona u Srbiju. Doduše, većina njih bi da završi fakultete i dobije dobro plaćeni posao na Zapadu. Da li bi zapadna međunarodna zajednica mogla da učini više da pridobije umove i srca mladih ljudi u državama regiona?
Wisniewski: Naravno da bi trebalo. Statistika koju pominjete je zaista zabrinjavajuća, ali znate, realnost zvana Evropska unija – to vam je 28 različitih država, 28 različitih ideja, pristupa i isto toliko interesa. Ne želim ovim da pronalazim izgovore za Evropsku uniju, ali za Uniju je mnogo teže da izađe sa jednim koherentnim strateškim pristupom ili idejom nego što je to za jednu Rusiju, što može biti deo odgovora na pitanje zašto je ruska strategija naizgled mnogo efikasnija i vidljivija.
RSE: Uprkos tome što Rusija ne ulaže mnogo – u pogledu investicija, donacija itd?
Wisniewski: Da, uprkos nedostatku bilo kakve opipljive, merljive, sadržine iza ruske propagande. Ona se bavi uglavnom politikom identiteta. To smo videli u Velikoj Britaniji u pripremi referenduma o izlasku iz EU, s tim se suočavaju i Sjedinjene Države u Trampovoj predizbornoj kampanji – ciljanje na emocije, na doživljaj identiteta - i čini se da to deluje, iako je iracionalno. Upravo to i Rusija sada u regionu radi.
RSE: Rusija igra u Srbiji na kartu identiteta. Njeni zvaničnici tvrde da je Srbija kulturno različita od Zapada. Ta tvrdnja je, međutim, dosta sumnjiva. Nekoliko generacija građana Srbije, ako uzmemo samo period od Titove Jugoslavije do danas, odrasta, obrazuje se, ne na ruskim nego na zapadnim kulturnim i supkulturnim paradigmama.
Wisniewski: To je tačno. Period Titove Jugoslavije predstavlja značajno veliki prekid sa Rusijom, odnosno, tada Sovjetskim savezom. Ruski narativ često ponavlja ideologemu o vekovima starom istorijskom prijateljstvu, ali to se ne vidi za vreme dugog trajanja Titove Jugoslavije. Sovjetski savez i Beograd nisu baš imali prijateljske odnose; nisu bili ni otvoreno neprijateljski, ali svakako su bili daleko od modela otvoreno prijateljskih odnosa. Jugoslavija i njeni građani bili su mnogo više zapadno nego istočno orijentisani. Dakle, ne stoje tvrdnje da su srpski identitet i zapadni identitet na velikoj udaljenosti. Imate, uostalom, centralnu Evropu, čije države su se priključile Evropskoj uniji, uključujući i Poljsku i druge slovenske države, čiji identitet nije toliko različit u odnosu na srpski, a one su zapadne zemlje.
Koliko god se takvi mitovi o vekovnom bratstvu mogu pripisati jakoj ruskoj propagandi – ja ne verujem da iza svih takvih i sličnih naslova u različitim srpskim tabloidima, novinama i tv stanicama stoji Rusija. Postoje i drugi akteri koji iz njih izvlače beneficije i koji će nastaviti da ih promovišu sve dok od njih budu profitirali.