Od susreta sa visokim ruskim zvaničnicima, uključujući i one iz sektora bezbednosti, do odavanja počasti Staljinu.
Aleksandar Vulin se ponovo obreo u Moskvi, ovoga puta kao potpredsednik Vlade Srbije.
Doskorašnji čelnik obaveštajne agencije, koji se nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Država, između ostalog i zbog veza sa Rusijom, u Moskvi se sastao sa zvaničnicima političkog, vojnog i bezbednosnog sistema.
U saopštenjima sa tih sastanaka ocenjeno je da je "saradnja Srbije i Rusije" na visokom nivou.
Rusija je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu kojima se Srbija nije pridružila, a Vulin je od početka rata više puta boravio u toj zemlji.
Tema razgovora u Rusiji je, sudeći po saopštenjima tamošnjih sagovornika, i "kako se odupreti mešanju zapadnih zemalja u unutrašnje stvari suverenih država".
Pročitajte i ovo: Vulin u Moskvi kao potpredsednik Vlade SrbijeNikola Burazer, iz nevladinog Centra savremene politike i urednik portala European Western Balkans, naveo je za RSE, da je sam ulazak Vulina u Vladu poruka da će se nastaviti sa politikom balansiranja.
"Mislim da je to jedna tanka linija po kojoj Srbija bira da igra i svakako će prilagođavati tu svoju politiku tome koliko joj prostora daju zapadne zemlje", smatra on.
Bez odgovora iz Vlade Srbije
Vlada Srbije do zaključenja teksta nije odgovorila na upit RSE o Vulinovoj poseti Moskvi i mogućim posledicama u procesu evrointegracija Srbije.
Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), nije se pridružila sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, a zvanični Beograd nastavio je da održava veze sa Moskvom.
Na upit RSE o Vulinovoj poseti Moskvi nije odgovoreno ni iz EU do zaključenja teksta.
Pročitajte i ovo: Vulin u Moskvi sa vrhom ruske vojske i policijeNikola Burazer ocenjuje da je svrha ovakvih poseta možda i poruka biračima u Srbiji da i pored svih mogućih pritisaka zemlja nastavlja da ima dobre odnose sa Rusijom.
"Ali i poruka Moskvi da i dalje postoje ljudi u Vladi Srbije koji zapravo jesu ruski ljudi", naveo je Burazer.
Vulin je izabran za potpredsednika Vlade Srbije 2. maja nakon vanrednih parlamentarnih izbora.
Vulin i njegova stranka Pokret socijalista manji su koalicioni partner predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne sttanke.
Među prvim posetama inostranstvu na novoj funkciji je odlazak Vulina u Moskvu.
Nikola Burazer je naveo za RSE da je sam ulazak Vulina u Vladu poruka da će se nastaviti sa politikom balansiranja.
Pre toga je bio i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Iranu kao izaslanik predsednika Srbije na sahrani iranskog predsednika Ebrahima Raisija.
Sa kim se Vulin sastao u Moskvi?
Vulin se tokom višednevne posete Moskvi sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Sergejem Šojguom.
U saopštenju Vlade Srbije navodi se da je Vulin "izrazio zadovoljstvo što će nastaviti saradnju i partnerstvo po pitanju bezbednosti dveju država".
Dok je Šojgu saopštio, kako su preneli ruski mediji, da je sa Vulinom razgovarao o "suprotstavljanju mešanju zapadnih zemalja u unutrašnje stvari suverenih država".
Ruska državna agencija Ria Novosti prenela je izjavu Šojgua koji je naveo da Rusija i Srbija razvijaju saradnju "uprkos nezabeleženom pritisku Zapada".
Pročitajte i ovo: Ko su visokopozicionirani 'ruski ljudi' u Srbiji?Potpredsednik Vlade Srbije sreo se i sa ministrom unutrašnjih poslova Rusije Vladimirom Kolokolcevim.
Nakon tog susreta iz Vlade Srbije je saopšteno da su se saglasili da je saradnja Srbije i Rusije u oblasti bezbednosti na visokom nivou, te da su razgovarali o odnosima ruske i srpske policije.
Među ruskim sagovornicima Vulina, bio je i zamenik ministra Rusije Aleksandar Fomin, sa kojim je razgovarao o saradnji u oblasti bezbednosti.
Iz Vlade Srbije je saopšteno da se Vulin tokom posete Moskvi sastao i sa vrhom ruskih bezbednosnih službi.
Takođe se sreo i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandrom Gruškom.
Vulin je ruskim sagovornicima zahvalio na podršci u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i glasanju protiv Rezolucije o Srebrenici.
Srbija je lobirala protiv usvajanja te rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Pročitajte i ovo: Reakcije u Srbiji posle usvajanja Rezolucije o genocidu u SrebreniciNikola Burazer navodi da je odnos Srbije i Rusije postao "veoma opasan i toksičan" imajući u vidu odnose Zapada i Rusije, posebno od invazije na Ukrajinu.
"I da se na Zapadu pažljivo prati kakve odnose sve evropske zemlje imaju sa Rusijom", dodao je.
Odlikovan od Putina
Poslednji put Vulin je bio u Rusiji u aprilu kada se u Sankt Peterburgu sastao sa sekretarom Saveta bezebednosti Rusije Nikolajem Patruševim.
Prethodno je bio u januaru kada su ga odlikovali predsednik Rusije Vladimir Putin i ruska Federalna služba bezbednosti.
Kako je navedeno odlikovan je zbog unapređenja saradnje Bezbednosno-informativne agencije(BIA) Srbije i Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije u obezbeđivanju državne bezbednosti i zaštite nacionalnih interesa Srbije i Rusije".
Nakon sastanka u decembru 2021. sa Patruševim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije na čijem čelu je tada bio Vulin, saopštilo je da se zemlje moraju odupreti "obojenim revolucijama".
Pročitajte i ovo: Vulin u Sankt Peterburgu sa prvim obaveštajcem Kremlja PatruševimSvojevremeno je ruski opizcionar Vladimir Kara-Murza optužio Vulina da je obavestio prvog čoveka Saveta bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa o sastanku ruskih opozicionara u Beogradu.
Vulin je te navode demantovao.
Aleksandar Vulin je početkom novembra podneo ostavku na funkciju šefa BIA, nekoliko meseci nakon što su ga Sjedinjene Države stavile na crnu listu.
Tada je saopštio da "nema pravo da žrtvuje Srbiju" zbog opstanka na funkciji.
Vulina su SAD stavile na listu sankcija u julu 2023. zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.
Nakon što je pola meseci bio bez državne funkcije Vulin se vratio u Vladu Srbije kao potpredsednik bez ijednog resora.
Pročitajte i ovo: SAD sankcionisale šefa bezbednosne agencije Srbije Aleksandra VulinaVulin je u prethodnoj deceniji obavljao niz funkcija u Vladi – počev od direktora Kancelarije za Kosovo preko ministra za rad i socijalnu politiku do ministra odbrane i potom policije.
Na evropskom putu, ali i saradnja sa Rusijom
Najviši zvaničnici Srbije su u više navrata poslednjih meseci poručivali da Srbija ostaje na evropskom putu, ali da se ne odriče saradnje sa Rusijom.
Nikola Burazer navodi da mu se čini da je politika balansiranja "implicitno prihvaćena na Zapadu".
Odavanje počasti Staljinu
Mediji u Srbiji i bh. entitetu Republika Srpska izvestili su o tome da je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin položio cveće na grob Josifu Staljinu na Crvenom trgu kao "najznačajnijem vođi antihitlerovske koalicije" u Drugom svetskom ratu.
O ovom događaju nije bilo zvaničnog saopštenja Vlade.
Josif Staljin bio je najdugovečniji lider Sovjetskog saveza od 1924. sve do smrti 1953. Za vreme njegove vladavine, milioni sovjetskih građana bili su ubijeni, mučeni, zatvoreni i prognani od strane sovjetske države.
"Da se prihvata da će Srbija imati jednu ruku ispruženu i ka Rusiji i da će to sve biti 'nadoknađeno' time što će Srbija biti kooperativna kada su u pitanju neke druge stvari kao što je normalizacija odnosa sa Kosovom ili pomoć Ukrajini", kaže Burazer.
On ipak ukazje da će Srbija dugoročno morati da promeni svoj stav prema Rusiji ukoliko želi da nastavi svoj evropski put.
Pregovore o pristupanju Evropskoj uniji Srbija je otpočela 2014. a država kandidat je od 2012. Od decembra 2021. Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, odnosno klaster u pregovorima sa EU.
Saradnja Srbije i Rusije
Dve zemlje imaju razvijenu vojno-tehničku saradnju, a od 2016. kada je počela da modernizuje vojsku, Srbija je nabavljala naoružanje iz Rusije uprkos kritikama Brisela.
Poslednje od naoružanja što je stiglo u Srbiju je ruski antidron sistem Reepelnt, koji je predstavljen javnosti u Srbiji za Dan državnosti 15. februara. Deo je ranije ugovorene i plaćene nabavke koja nije mogla biti isporučena zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Srbija je invaziju Rusije na Ukrajinu dočekala potpuno zavisna od ruskog gasa, koji kupuje i dalje.
Ali je u međuvremenu preduzela korake ka diversifikaciji izvora snabdevanja, okrenuvši se Evropskoj uniji sa kojom je gradila gasovod ka Bugarskoj i Azerbejdžanu, sa kojim je sklopila ugovor o nabavci gasa.
Podrška Rusije po pitanju Kosova, čiju nezavisnost proglašenu 2008. Srbija ne priznaje, i zavisnost od ruskih energenata zvanični Beograd je isticao kao ključne argumente zbog kojih odbija da uvede sankcije Moskvi.
Od jula 2021. na snazi je sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Evroazijske unije, koju predvodi Rusija.