Slučaj generala Vladimira Lazarevića, haškog osuđenika za ratne zločine (15 godina zatvora za ratni zločin po komandnoj odgovornosti nad civilima na Kosovu) koji je angažovan kao predavač na Vojnoj akademiji i koga je ministar odbrane Aleksandar Vulin praktično nazvao čovekom koji treba da bude uzor kadetima, ne dobija epilog.
Lazarević je održao svoje prvo predavanje uz sve počasti a iz Brisela je stiglo upozorenje Srbiji da takav tretman haških osuđenika nije po evropskim standardima.
Ako na trenutak stavimo po strani ključno političko i etičko pitanje - a šta general čija je vojska ubijala civile i masovno ih proterivala može da nauči kadete, kakva poruka se tim činom šalje žrtvama u regionu - ostaje pitanje aktualizovano reakcijom Brisela: šta Srbija riskira tretmanom haških osuđenika praktično kao ratnih heroja i zašto to čini.
Iz kancelarije visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini poručeno je da bi Srbija trebalo da poštuje evropske standarde.
"Očekujemo da politički lideri poštuju žrtve prošlih sukoba i da iskreno promovišu pomirenje na zapadnom Balkanu koje je od suštinskog značaja za stabilnost, mirnu budućnost i prosperitet", navodi se u odgovoru koji je prištinskom portalu gazetaexpress.com dostavila portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič.
U odgovoru se dodaje da se angažovanjenje osobe koja je osuđena za ratne zločine u Vojnoj akademiji smatra protivno evropskim standardima.
Vulin Lazarevića otvoreno nazvao čovekom koji treba da bude uzor kadetima
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i bivši diplomata Ivo Visković kaže da reakcija Brisela "nije nimalo prijatna".
"Pretpostavljam da će biti veoma pažljivo razmotrena sa naše strane, jer nije svejedno kada nekoliko ključnih aktera poput visoke predstavnice Evropske unije, poput američkih predstavnika i diplomata, reguju na to, jer to pokazuje da smo ušli u mogući ozbiljan konflikt. Ubuduće, treba tri puta dobro razmisliti kad su takve stvari u pitanju. Čini mi se da neki ljudi iz Vlade, u čijem to resoru nije, relativno lako izazivaju međunarodnu zajednicu nekim olako datim izjavama ili činovima, koje onda imaju posledice za državu", kaže Visković.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin je u Nišu početkom oktobra na skupu "Da se ne zaboravi" bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije za vreme NATO bombardovanja poručio: "Treća Armija, general Lazarević, pa i svi oni koji više nisu sa nama ili su negde daleko, imaju razloga da budu označeni i prepoznati kao najbolji među najboljima. Najhrabiji među najhrabrijima".
Prošlo je vreme, poručio je ministar, "kada se Srbija stidila tih ljudi", kada oni nisu mogli da uđu na Vojnu akademiju, kao i "da je prošlo vreme kada su nas terali da ih se stidimo".
Britanska agencija Rojters je tim povodom navela da je u Srbiji "postalo simbol časti ono što se u većini zemalja smatra minusom".
Veoma je uznemirujuće čuti da se osuđeni za ratne zločine veličaju kao heroji, izjavio je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc.
To su samo neke od reakcija, uz onu iz Brisela, povodom vesti da Lazarević uči kadete ratovanju.
Veoma uznemirujuće čuti da se osuđeni za ratne zločine veličaju kao heroji: Bramerc
Savetnik u Savetu za politiku demokratizacije iz Berlina Bodo Weber kaže da je moguće da je vlast računala da Brisel neće reagovati, kao što nije u slučaju troje radikala koje ne isporučuje Haškom tribunalu, računajući da pitanje ratnih zločina nije više na vrhu agende EU.
Oni su, očito, loše procenili jer je nastupila snažna rekacija protiv te odluke, kaže Weber.
Oštru američku reakciju, pak, Weber razume kao još jednu poruku Vašingtona koji ima kritički stav prema autoritarnom načinu vladanja u Srbiji.
"Mislim da je to znak da je Vlada SAD-a zabrinuta zbog učvršćivanja autoritarizma u Srbiji i jačanja nacionalizma. U tom kontekstu treba razumeti nedavne poruke Hojta Jia o sedenju Srbije na dve stolice, evroatlantske integracije na jednoj i Rusije na drugoj", kaže Weber.
Vladimir Lazarević je osuđen na 15 godina zatvora kao pomagač udruženog zločinačkog poduhvata, neko ko je odgovoran za deportacije i prisilno premeštanje albanskih civila sa Kosova 1999. godine.
U zoni odgovornosti Vladimira Lazarevića, Prištinskog korpusa kojim je komandovao od 24. marta do 10. juna 1999. godine, ubijeno je oko 6.200 civila, rekao je nedavno za Radio Slobodna Evropa Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.
Haški osuđenik je u međuvremenu održao na Vojnoj akademiji predavanje na temu "Heroizam i čovečnost srpskih vojnika u odbrani od NATO agresije i u izvođenju protivterorističke operacije na KiM 1998-1999. godine".
Novinarima nije bio dozvoljen ulaz, pa se ne zna čemu je učio kadete.