Generali i visoki oficiri Vojske Jugoslavije koji su komandovali u ratu na Kosovu 1998. i 1999. godine, među kojima je i Vladimir Lazarević osuđen pred Haškim sudom za komandnu odgovornost za ratne zločine, biće vraćeni kao predavači na Vojnu akademiju, piše dnevni list Večernje novosti.
Kako navodi list, među tim predavačima biće i penzionisani general i član Srpske radikalne stranke Božidar Delić, kao i aktuelni načelnik generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.
"Oni će biti zaduženi da svoja ratna iskustva prenesu generacijama starešina koje se trenutno školuju na ovoj ustanovi (Vojnoj akademiji)", pišu Novosti.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin potvrdio je za taj list da će nekadašnji komandanti dobiti "svoju ulogu" u vojnom školstvu.
"Uveli smo pravilo da najistaknutije starešine iz ratova koji su za nama dobiju prostor na Vojnoj akademiji i da drže predavanja kadetima, pa i sadašnjim generacijama oficira. To je na neki način ispravljanje nepravde koja im je naneta prethodnih godina", rekao je Vulin i dodao da ratni generali imaju mnogo toga važnog da prenesu mlađim kolegama.
"Oni dugo nisu smeli ni da kroče na Akademiju, niti u bilo koji vojni objekat. Država se olako lišila najdragocenijih iskustava kojih se ne bi odrekla nijedna vojska na svetu", rekao je Vulin i između ostalog zaključio: "Niko od tih ljudi ne sme da ode sa životne pozornice a da ne ostavi zapisano svedočenje o onome šta je radio i kakve je odluke donosio."
Lazarević je 2009. godine pred Haškim tribunalom osuđen za komandnu odgovornost za ratne zločine nad civilnim stanovništvom počinjene tokom rata na Kosovu.
Diković je u vreme rata na Kosovu bio na čelu 37 motorizovane brigade. U više navrata Fond za humanitarno pravo naveo je da ima dokaze da je ta brigada počinila ratne zločine u kojima su ubijeni civili čija su tela ekshumirana iz masovne grobnice Rudnica 2014. godine. FHP je tvrdio da je Diković odgovoran za zločine u selima Rezala i Staro Čikatovo kao i za skrivanje tela u masovnoj grobnici u Raškoj.
Diković je u februaru 2013. godine podneo tužbu protiv FHP kojom je tražio milion dinara na ime pretrpljene duševne boli zbog povrede časti i ugleda navodima u Dosijeu o njegovom navodnom učešću u ratnim zločinima na Kosovu. Sud je presudio u njegovu korist.
Delić je kao član Srpske radikalne stranke u maju 2007. godine izabran za potpredsednika Skupštine Srbije. Posle raskola u SRS u septembru 2008. godine, Delić se priklonio Srpskoj naprednoj stranci, koju je krajem februara 2011. napustio zbog neslaganja sa politikom stranke i vratio se u radikale.
