Bilčik: I u EU ima neutralnih zemalja pa ne izvode vežbe sa Rusijom i Belorusijom

Nikada ne bih doveo u pitanje šta Srbija odlučuje da radi, jer je to suveren i slobodan izbor Srbije. Ali, jeste važno istaknuti da neki od tih izbora mogu da imaju posledice, kaže izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), uoči međuvladine konferencije koja će biti održana 22. juna u Briselu.

Bilčik je 13. juna izjavio da zajednička vojna vežba Srbije, sa Belorusijom i Rusijom ne pomaže napretku Srbije u evrointegracijama, na šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da Bilčik nema prava da Srbiji određuje s kim će održavati vojne vežbe.

U intervjuu za RSE Bilčik uz ostalo kaže kako on pokušava da otvoreno prenese kakvo je raspoloženje u Briselu po tom pitanju, te podsjeća kako u EU postoje zemlje članice koje su vojno neutralne, ali nijedna ne izvodi vojne vežbe sa Rusijom ili Belorusijom.

Prijateljska poruka

RSE: Kako gledate na odgovor predsednika Srbije da niste Vi taj koji će određivati Srbiji sa kim će učestvovati na vojnim vežbama?

Bilčik: Srpski predsednik je političar, ja sam takođe političar. Verujem da je važno da imamo otvoren i iskren razgovor o temama koje mogu da budu i teške ponekad. Dozvolite mi da kažem da imam potpuno poštovanje za odluke koje Srbija donosi, uključujući i pitanje sa kim Srbija izvodi vojne vežbe, to nije tema.

Moj komentar je bio o tome da, treba imati u vidu kontekst i momenat u vremenu. Ove nedelje raspravlja se o sankcijama koje će ciljati vlasti u Belorusiji nakon državnog terorizma koji su učinili kidnapovanjem EU leta između dve EU države, Atine i Vilniusa od strane beloruskih snaga. Moja izjava je bila u pravcu toga da, dok imamo razgovore o važnoj međudržavnoj konferenciji koja će biti održana 22. juna, održavanje vojne vežbe u tom momentu sa ruskim i beloruskim specijalnim snagama, u Rusiji, jeste signal na koji jedan broj država članica neće gledati pozitivno.

Ovde pokušavam da otvoreno prenesem kakvo je raspoloženje u Briselu po tom pitanju. Moj zadatak, kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, jeste da radim otvoreno i na konstruktivan način, na odnosima između Beograda i Brisela, između Srbije i institucija Evropske unije. Moj komentar je dat kao prijateljska poruka, koja je podvukla da je ovo važno pitanje.

Pitanje spoljne politike i njenog usklađivanja sa EU jeste nešto što zemlje članice uzimaju u obzir kada donose odluke. Proširenje EU i pridruživanje Uniji, na kraju krajeva, jeste u vezi sa prilagođavanjem jedne zemlje aktivnostima EU. Naravno, poznato nam je da, kada govorimo o spoljnoj i bezbednosnoj politici, prilagođavanje Srbije jeste bilo izazovan zadatak.

Nikada ne bih doveo u pitanje šta Srbija odlučuje da radi, jer je to suveren i slobodan izbor Srbije. Ali, jeste važno istaknuti da neki od tih izbora, mogu da imaju posledice, kad je reč o tome što ja smatram, i time što srpska vlada takođe smatra, strateškom odukom, a to je pridruživanje i članstvo u EU. Mislim da treba da budemo iskreni, otvoreni i direktni o ovim stvarima, jer dobri prijatelji takođe razgovaraju i o nekim teškim temama.

Srbija je zemlja koja razvija odnose i sa drugim zemljama van EU. Mi takođe u EU imamo zemlje članice koje su [vojno] neutralne, ali nijedna zemlja članica EU ne izvodi vojne vežbe sa Rusijom ili Belorusijom.

Vojne vežbe na Balkanu

Crvene linije koje se ne prelaze

RSE: Poznato vam je da ne samo da srpska spoljna politika podrazumeva vojnu neutralnost, već i razvoj odnosa sa EU, SAD, ali i Kinom i Rusijom. Kako ovakav pristup spoljnoj politici može da se uspešno uklopi sa procesom pridruživanja Srbije EU?

Bilčik: Mislim da može da se uspešno uklopi. Ali, potrebno je imati određena ograničenja i crvene linije koje se ne prelaze. EU takođe ima različite spoljnopolitičke odnose.

Na primer, sa Sjedinjenim Američkim Državama. Predsednik Bajden je ove nedelje u Briselu i sastaje sa liderima EU, prvi put posle četiri godine, to takođe smatram važnim signalom da je trans-atlantska veza ponovo aktivna. Imali smo teške odnose sa SAD prethodnih četiri godine. Verovatno ćemo nastaviti da imamo izazova po nekim pitanjima, gde se nećemo složiti. Isto tako, imamo i vrlo otvorene razgovore sa Kinom, odnosno Pekingom.

EU komesar je potpisao dogovor o investiciji sa Kinom, koji Evropski parlament nije spreman da potpiše dokle god jedan broj naših kolega ne bude sklonjen sa kineskog spiska sankcija. Ali, raspravljamo o određenim pitanjima kada je reč o ekonomskoj saradnji, ili kada je reč o klimatskim promenama. Takođe, razgvaramo i sa Rusijom o klimatskim promenama. Kada govorimo o spoljnoj politici važno je imati dijalog po različitim pitanjima sa različitim partnerima.

Ali, kada pričamo o EU, mi imamo i jasne granice i crvene linije koje ne prelazimo. Na žalost, moram da kažem su odnosi između EU i Moskve na vrlo niskom nivou, a da su odnosi između Brisela i Belorusije prilično zamrznuti, nakon onoga što smatramo da je bio slučaj nameštenih izbora na kojima je Lukašenko pobedio, i mi ga ne smatramo legitimnim liderom Belorusije. Takav je naš politički stav.

Takođe, cenim to što se Srbija pridružila našem stavu, kada je reč o Belorusiji. Važno je da odnosi koji se razvijaju sa različitim zemljama budu razvijani u skladu sa nekom hijerarhijom. Ako neka zemlja želi da se pridruži EU, to je strateški izbor, nije to neki jednokratni događaj. Priključujete se klubu i u njemu želite da ostanete. Pridruživanje mora da bude praćeno jasnim i predvidivim ograničenjima, kada govorimo o drugim delovima sveta.

Ovo jeste bilo i ostaje tema u našim razgovorima sa partnerima iz Beograda prethodnih nekoliko godina, a očekujem da će tako i ostati. Kao što sam rekao, Srbija je suverena, ima parvo na svoje izbore, ali ti izbori, kao is svi drugi izbori u politici, nose sa sobom posledice.

Moja želja je da ohrabrim razvoj događaja koji mogu da pomognu Srbiji u pridruživanju EU. Bio bih ushićen kada bi postojala trunka mogućnosti da Srbija otvori klaster poglavlja za pridruživanje 22. juna. Želim da se postaram da se klaster poglavlja otvori kasnije tokom godine.

Želim i da ohrabrim prve korake u tom pravcu, koje je napravila srpska vlada, i nadam se da će u tom pravcu i nastaviti. Nadam se da ću imati vremena da dođem u Beograd čim se otvori Evropski parlament, verovatno već tokom leta, kako bih imao licem u lice razgovor sa partnerima u Srbiji.

'Mekom diplomatijom' za uticaj u Srbiji

Nova dinamika u odnosima Srbije i EU

RSE: Zemlje Evropske unije nisu dale zeleno svetlo za otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Šta je bio razlog za ovu oduku?

Bilčik: Potrebno je da se svih 27 zemalja članica Evropske unije usaglasi i ta saglasnost nije postignuta. Iako je bilo napretka. Verujem da su napredak Srbije potvrdile i zemlje članice EU, nakon nedavnih napora srpske vlade da radi na važnim reformama, naročito kada je reč o vladavini zakona, kao i nakon važnih signala koje je poslala srpska vlada tokom predsednika Vučića EU institucijama, pre samo nekoliko nedelja. Svi ovi signali pokazuju da postoji nova dinamika u odnosima.

Ali, naravno, otvaranje klastera u procesu pristupanja EU bi značilo da ste posvećeni otvaranju više povezanih poglavlja, i mislim da bi zemlje članice EU želele da vide veći napredak i više toga konkretnog pre nego što bi mogle u potpunosti da se saglase sa otvaranjem pristupnih klastera.

RSE: Kako ocenjujete trenutnu situaciju kada govorimo o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji?

Bilčik: Čini se da se situacija popravlja, imaćemo međuvladinu konferenciju 22. juna, i čini mi se, na osnovu poruka koje sam dobijao, da postoji stvarna spremnost da se uzme u razmatranje otvaranje klastera poglavlja, ili čak više klastera poglavlja u narednim mesecima, kako Srbija nastavi svoj angažman i pokaže konkretne rezultate, a koji će biti ubedljivi svim institucijama, uključujući i Savet EU.

Mislim da postoji nova dinamika u procesu koja se desila tokom portugalskog predsedavanja EU, a možemo da očekujemo i više napretka, ako se nastavi rad u Srbiji, kada Slovenija bude preuzela predsedavanje.

Ne mislim da su loše vesti to što poglavlja nisu otvorena, mislim da možda postoji poglavlje koje može biti otvoreno za otvaranje, kao što je na primer poglavlje koje se bavi slobodnim kretanjem radnika, za šta znam da se zalagalo više zemalja članica. Mislim da bi otvaranje samo jednog poglavlja u ovom trenutku poslalo vrlo čudan signal, sada kada radimo na primeni nove metodologije, odnosno na otvaranju klastera poglavlja.

RSE: Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je za medije u Srbiji ocenila da u Evropskoj uniji nema spremnosti da se primeni nova metodologija, kao i da je ova odluka – iako očekivana – bila pogrešna. Da li ste saglasni sa njom?

Bilčik: Često razgovaram sa mojom koleginicom, ministarkom Jadrankom Joksimović, često i otvoreno razmenjujemo mišljenja. Moja uloga, kao izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju jeste da ohrabrim na konstruktivan način Srbiju tako da se ispune preduslovi za ostvarivanje njene evropske perspektive. Ali, i da u isto vreme, zaista budem glas Srbije u institucijama EU.

To je zapravo ono što pokušavam da radim, i to sam rekao i sprskim političarima, uključujući i dragu koleginicu, ministarku Joksimović, kada govorimo o otvaranju klastera poglavlja po novoj metodologiji.

Bilčik smatra da je predstojeća politička međuvladina konferencija u junu 'prva prava prilika za smislenu konferenciju kojoj će fizički prisustvovati političari sa Zapadnog Balkana i iz EU'.

Ubeđen sam da je činjenica da će se 22. juna održati međuvladina konferencija, politička međuvladina konferencija, jasan signal da EU primenjuje novu metodologiju. Da, mogli bismo da kažemo da se promene dešavaju, pomalo, sporo, imajući u vidu da smo imali politički dogovor o novoj metodologiji rane 2020. godine, ali od tada se više stvari desilo, pre svega pandemija, koja je ograničila mogućnosti za političke međuvladine konferencije.

Mislim da je ova koja nam predstoji prva prava prilika za smislenu konferenciju kojoj će fizički prisustvovati političari sa Zapadnog Balkana i iz EU. Naravno održaće se i zasebna međuvladina konferencija sa predstavnicima Srbije, Crne Gore i EU, kao dve zemlje koje su najviše odmakle u procesu [pridruživanja].

Mislim da je to vrlo dobra vest. Mislim da se krećemo u pravom smeru, mi smo spremni i primenjujemo novu metodologiju. Svi se prilagođavamo na novu realnost i krećemo prema nečemu što može da dovede do konkretnih rezultata narednih meseci. Postoji iskreni pomak na strani EU, a video sam isto tako i pomak na strani Srbije.

Ali, kada govorimo o otvaranju klastera poglavlja, Srbija je na potezu. Nadam se da ćemo moći u nedeljama i mesecima koji dolaze da imamo iskren dijalog kako bi Srbija iskoristila taj potez u svoju korist. Mislim da trenutno nije neophodno da imamo javne rasprave o tome ko je kriv zato što nije primenjena nova metodologija klastera, mislim da to nije ključna stvar.

Ono što jeste ključno je da će biti održana politička međuvladina konferencija EU i zemalja Zapadnog Balkana, što će biti prilika za sve da razgovaraju o svom shvatanju političkog aspekta nove metodologije, i nadam se da će nam to pomoći narednih meseci koje će biti vrlo važni. Ova godina još uvek može da bude vrlo uspešna kada govorimo o proširivanju EU.

Prošla godina je, naravno, bila loša godina kada pričamo o proširenju, ne samo kada govorimo o Srbiji već o čitavom regionu Zapadnog Balkana. Ova godina može biti drugačija, i nadam se da će svi iskoristiti tu priliku na pozitivan i konstruktivan način, kako pre međuvladine konferencije [zakazane 22. juna] ali i posle nje.