Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild izjavila je na sednici Saveta bezbednosti da Rusija planira kopnenu invaziju na Ukrajinu, nazivajući gomilanje ruskih vojnika na granici sa tom zemljom "najvećom mobilizacijom u Evropi poslednjih decenija".
Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija odgovorio je da SAD sazivanjem otvorenog sastanka Saveta bezbednosti o krizi oko Ukrajine žele da "stvore histeriju" i "zavaraju međunarodnu zajednicu" sa "neosnovanim optužbama".
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je 31. januara o krizi duž granice između Rusije i Ukrajine na sednici koju su sazvale SAD zbog raspoređivanja više od 100.000 vojnika ruskih vojnika u regionu i, kako je navedeno, drugim destabilizujućim aktima usmerenim na Ukrajinu.
Na samom početku, članice Saveta bezbednosti podržale su inicijativu SAD za održavanje sednice, čije je odlaganje tražila Rusija.
SAD: Već viđeni obrazac ruske agresije
"Sazvali sastanak zbog svega što smo videli poslednjih meseci na ruskoj granici s Ukrajinom. Tačno je ono što ruska strana inicira, da se vojska nalazi na njihovoj teritoriji, ali vrlo blizu Ukrajine", rekla je na sednici američka ambasadorka pri UN-u Linda Tomas-Grinfild.
Ona je dodala da je Ukrajina sused Rusije na kojeg je već izvršena invazija i čiji su delovi okupirali. Navela je takođe da su imali stotine sastanaka i da je vreme za razgovor u javnom forumu.
"To nije pitanje SAD i Rusije, već mira i sigurnosti u jednoj članici UN", dodala je ona.
Američka ambasadorka pri UN-u je optužila Rusiju da planira kopnenu invaziju, navodeći da se broj ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom "povećava dok pričamo".
Nazvala je to "najvećom mobilizacijom u Evropi poslednjih decenija" i ukazala na "dramatičan skok u broju ruskih sajber napada" na Ukrajinu.
"To je obrazac agresije koji smo već videli od Rusije", rekla je ona podsećajući na aneksiju Krima 2014, podržavanje nasilja u Dombasu, napad na Gruziju 2008, kao i to što ruske trupe ne žele da napuste Moldaviju.
"Konsekvence će biti strahovite. Već je 14.000 ljudi umrlo, a za tri miliona potrebna je asistenciju u hrani i smeštaju", dodala je ona.
"Bićemo ujedinjeni i reagovaćemo brzo, ako dođe do ruske invazije", rekla je Linda Tomas-Grinfild pred Savetom bezbednosti.
Pročitajte i ovo: Biden poručio da će SAD uskoro poslati vojnike u istočnu EvropuRusija optužila SAD da stvaraju "histeriju"
Ruski ambasador pri UN-u Vasilij Nebenzija izjavio je da su SAD ukazale na raspodelu ruske vojske u okviru njenih granica, na svojoj teritoriji, što je, kako je kazao, "nedopustivo mešanje u unutrašnja pitanja Rusije".
"SAD su zavele međunarodnu zajednicu neosnovanim optužbama koje smo u više navrata uporno negirali", rekao je Nebenzija.
On je još jednom odbacio navode da Rusija planira napad na Ukrajinu.
"Američke kolege kažu da će biti agresije, da je pitanje nedelja, ako ne dana, kada će se napad dogoditi, međutim, nema dokaza nikakvih za tako ozbiljne optužbe. Niko iz Rusije, nijedan zvaničnik nije uputio takvu pretnju", rekao je on i upitao "gde se došlo do broja od 100.000 vojnika", koji, kako je rekao, niko iz Rusije nije naveo, ni potvrdio.
Nebenzija je naveo i da se Ukrajincima "ispira mozak" "radikalnim i rusofobnim mišljenjima", da je svetla budućnost samo u EU i NATO, a ne u dobrosusedskim odnosima.
Zapad je optužio i da "uništavaju pravoslavno jedinstvo", kao i "prirodno bratstvo i koegzistenciju bratskih naroda i država".
Američku stranu je optužio za "megafon diplomatiju" usmerenu ka javnosti.
Neće pomoći to što američke kolege "šire histeriju" koje je, kako je ocenio, u američkom interesu.
Ta "histerija" šteti i samoj Ukrajini, rekao je Nebenzija i pozvao je "razumne" kolege da glasaju protiv i ne zloupotrebe Savet bezbednosti za američku propagandu.
Pročitajte i ovo: Lavrov: Rusija ne želi rat sa UkrajinomUkrajina zahvalila SAD
Ukrajina je izrazila zahvalnost SAD koja je u koordinaciji sa tom zemljom i drugim partnerima zatražila zastanak Saveta bezbednosti.
"Trenutno je oko 112.000 ruskih vojnika raspoređeno uz granicu, zajedno s avijacijom i mornaricom, ukupan broj trupa je oko 140.000. Ruske trupe raspoređene su i u Belorusiji, a događaju se i probe u Crnom moru. Uz stalnu militarizaciju okupiranog Krima i ilegalno dopremanje oružja u Dombas", rekao je predstavnik Ukrajine u UN-u i nazvao to "zabrinjavajućim trendom".
On je najavio da će Ukrajina "učini sve da se zaštiti od provokacije".
Uprkos tome što je Moskva rekla da ne namerava da započne sukob, strahovi od napada porasli su poslednjih dana, što je ponukalo Sjedinjene Države i Veliku Britaniju da 29. januara upozore na "razorne" ekonomske sankcije protiv Rusije.
Velika Britanija, Francuska, Albanija, Irska, Gana i Indija izrazile su na sednici Saveta bezbednosti podršku suverenitetu Ukrajine i založili se za pregovore.
"Najbolji mogući scenario u ovom trenutku je destabilizacija u regionu, a najgori je vojna invazija na jednu suverenu zemlju", rekao je ambasador Velike Britanije pri UN-u i podvukao da je Rusija i ranije negirala da planira agresiju, kao što je to bilo 2014. kad je anektirala Krim i 2008. kad je ušla u Gruziju.
"Posvećeni smo dijalogu, ako je Rusija iskrena kada kaže da želi diplomatsko rešenje.
Ovo nije regionalno pitanje, invazija bi bilo kršenje međunarodnog prava. Izazvalo bi krvoproliće, ne bi bilo pobednika, samo žrtava na obe strane", opozorio je on.
Ambasador Francuske je pozvao Rusiju da deeskalira situaciju i da razgovaraju u okviru postojećih međunarodnih mehanizama.
Istakao da se granice i suverenitet ne mogu iznova interpretirati i da koncepti kao što je "sfere uticaja" nemaju mesto u 21. veku.
Kina protiv "narativa" o ruskoj pretnji
Ambasador Kine u UN-u izjavio je da ta zemlja ne može da se priključi narativu da ruske trupe predstavljaju pretnju miru i bezbednosti.
"Bilo je tenzija i obraćamo pažnju šta izaziva te tenzije: zemlje predvođene SAD tvrde da će biti rata, Rusija je to negirala. Ukrajina je rakla da ne želi rat. U tim uslovima, koja je osnova za smatranje da će doći do rata", upitao je predstavnik Kine i optužio SAD da nisu prihvatile konstruktivan predlog.
"Hitno je potrebno tiha diplomatija, ne mikrofon deplomatija", rekao je on.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici Belorusije, Poljske i Litvanije.
Američka državna podsekretarka Viktorija Nuland rekla je prethodno za CBS kako se čini da je predlog o sigurnosnim pitanjima, koji su Washington i NATO predstavili Rusiji prošle sedmice, od interesa za Moskvu.
Predlog uključuje moguće nove razgovore ove sedmice između državnog sekretara Antonija Blinkena i ruskog ministra vanjskih poslova Sergeja Lavrova.
Putin je tražio garanciju da NATO neće dozvoliti buduće članstvo Ukrajine, a Moskva je naknadno sugerisala da neće tolerisati NATO-ove trupe i infrastrukturu u mestima poput Rumunije, Bugarske i Gruzije.
NATO i članice ovog saveza ponovile su da neće dozvoliti Rusiji da zabrani pristup drugim zemljama Alijansi.
Vaš browser nepodržava HTML5
Putin u fazi 'Milošević'?
Britanski ministar finansija ranije, 30. januara, upozorio je da će London uvesti sankcije preduzećima i ljudima koji su najbliži Putinu ako Rusija preduzme bilo kakvu akciju protiv Ukrajine.
Velika Britanija je takođe spremna ponuditi NATO-u "veliko" raspoređivanje trupa, oružja, ratnih brodova i aviona, najavio je 29. januara premijer Boris Johnson. Istovremeno, očekuje se da će on razgovarati s Putinom ove sedmice.
Međutim, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da zapadna vojna alijansa neće slati borbene trupe u Ukrajinu u slučaju da Rusija izvrši invaziju na tu zemlju.
Kanada je 29. januara objavila privremeni povratak svih nebitnih zaposlenika svoje ambasade u Kijevu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Mogu li sankcije da zaustave Putina?
Ministarstvo vanjskih poslova Rusije najavilo je za 1. februar telefonski razgovor šefa ruske diplomacije Sergeja Lavrova i Antonyja Blinkena američkog državnog sekretara.
"Lavrov i Blinken telefonski će razgovarti u utorak", izjavila je novinarima glasnogovornica Ministarstva Maria Zakharova, dodajući da nema planova za razgovor "licem u lice".
Lavrov je rekao da će Rusija tražiti jasan stav NATO-a i 57-člane Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OSCE) u vezi sa njihovim stavovima o regionalnoj sigurnosti i da će nastaviti tražiti pravno-obavezujuće sigurnosne garancije "uz puno, ravnopravno, uvažavanje legitimnih interesa Rusije".