Pronašli smo već jedno sklonište u blizini naše zgrade – ovim rečima za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tetjana Fedosejeva-Miletić opisuje atmosferu u glavnom gradu Ukrajine.
Skoro osam godina, nakon što je Rusija zauzela Krim i podržala separatističke borce u Donbasu na istoku Ukrajine, bivša sovjetska republika postala je žarište potencijalno najopasnijeg sukoba između Istoka i Zapada od Hladnog rata.
Rusija je, prema zapadnim obaveštajnim podacima, premestila više od 100.000 vojnika u blizini granice sa Ukrajinom i održava niz vojnih vežbi na kopnu i na moru, negirajući planove za invaziju.
Zapadni saveznici su zapretili ekonomskim sankcijama Rusiji ako napadne Ukrajinu, a Sjedinjene Države razgovaraju sa velikim zemljama i kompanijama koje proizvode energiju širom sveta o potencijalnom preusmeravanju snabdevanja Evrope ako Rusija napadne Ukrajinu.
- Biden: SAD bi mogle sankcionisati Putina ako Rusija izvrši invaziju
- Rusija ostavila 'otvorena vrata' za nastavak dijaloga sa SAD o Ukrajini
Tetjana Fedosejeva-Miletić (36), prevoditeljka iz Ukrajine koja sa porodicom živi u Kragujevcu u centralnoj Srbiji, trenutno se nalazi u Kijevu u poseti svojim roditeljima.
Kako je rekla za RSE, kada je sa detetom i mužem došla u Kijev, planirala je da ostane do proleća, ali zbog pretnje od ruske agresije na Ukrajinu, verovatno će boravak u rodnom gradu skratiti.
Tetjana je diplomirala na Kijevskom nacionalnom univerzitetu Taras Ševčenko, na Odseku za srpski jezik i književnost, te radi od kuće za inostranu firmu kao prevoditeljka i kao menadžerka tehničke podrške u IT kompaniji, koja proizvodi igrice sa sedištem u Ukrajini.
U Srbiju je dolazila od 2004. godine, dok je studirala srpski jezik, a 2012. godine se udala za državljanina Srbije.
RSE: Kakva je trenutna situacija u Kijevu?
Fedosejeva-Miletić: Na prvi pogled, situacija u Kijevu je dosta mirna, život uobičajeno teče, ali sa druge strane iz razgovora sa roditeljima, prijateljima, komšijama primećujem da među njima vlada panika.
Ovde svi prate vesti na televiziji ili ih čitaju na internetu i svi su svesni da situacija nije nimalo naivna. Svi osećaju nemir u duši i svuda se priča o napadu Rusije, velikom napadu, o vojnoj tehnici koja se gomila na granici.
RSE: Kad govorite o strahu Vaših prijatelja i roditelja, da li oni strahuju da bi i Kijev mogao biti napadnut?
Fedosejeva-Miletić: Postoji strah da bi i Kijev mogao biti napadnut i moja porodica i ja se ne osećamo bezbedno, između ostalog i zbog toga što apsolutno nisam čula nijedan plan šta da radimo ako se čuje sirena za opasnost od napada, kako da izađemo, gde da idemo.
Informacije o tome tražimo samostalno, na internetu da, ako se dogodi tako nešto, znamo gde da bežimo, gde da se sklonimo. Pronašli smo već jedno sklonište u blizini naše zgrade, a i roditelji su našli mesto gde mogu da se sklone, pošto nismo u istom stanu i živimo na različitim adresama.
Ruska oklopna vozila otkrivena u blizini Ukrajine
RSE: Da li vlast u Ukrajini preduzima nešto u tom pravcu?
Fedosejeva-Miletić: Vlast nam stalno šalje poruke da je sve pod kontrolom i da ne treba ništa da se brinemo. Poručuju da je strah najveći neprijatelj, s čim se u potpunosti slažem, jer panika i haos nikome nisu doneli ništa dobro.
Ali opet, mi bismo se osećali malo bezbednije i malo sigurnije kad bismo imali bar neki plan, za koji bismo svi želeli da nam bude nepotreban. Ovako moramo sami da se snalazimo i spremamo za eventualni napad.
Možda i to doprinosi ratnoj psihozi i panici koja postoji, ali kao što sam već rekla ljudi se samoorganizuju, pronalaze skloništa u svojoj blizini. Moji roditelji su već kupili mnogo konzervi i pripremili lekove za više meseci, pošto je moj otac astmatičar i mora redovno da uzima lekove. Mora da se naprave zalihe za ne daj bože.
Molitve i oružje u Ukrajini
RSE: Da li zbog toga ima nestašica namirnica i kakvo je snabdevanje?
Fedosejeva-Miletić: Što se tiče snabdevanja namirnicama, za sada je sve u redu i ništa ne nedostaje, jedino što sam videla da se pored bankomata stvaraju redovi ljudi koji skidaju gotovinu, spremaju se za ono najgore.
RSE: Da li pratite diplomatske napore da se izbegne ratni sukob i verujete li da će oni preduprediti najgori scenario?
Fedosejeva-Miletić: Pažljivo pratimo pregovore koji se vode, ali nismo sigurni da oni mogu da daju neke rezultate, s obzirom da na istoku Ukrajine rat traje već osam godina i nikakvi pregovori nisu bili od pomoći.
Ipak, mi se nadamo da Rusija neće pokrenuti novu agresiju, pre svega, zbog podrške koju Ukrajina dobija iz Evrope i Amerike.
Nadam se da će shvatiti da Ukrajina nije sama u borbi za svoju nezavisnost. Ukrajinci čekaju i zahvalni su na bilo kakvoj pomoći od Evropske unije i NATO saveza i svi verujemo da bi to moglo da obeshrabri agresora, bar na neko vreme. Bili bismo veoma radosni da takva pomoć stigne i od drugih država. Mislim da su pregovori svakako potrebni, ali možda je vojna pomoć još potrebnija.
RSE: Kakve emocije kod Vas izaziva sukob na istoku Ukrajine koji traje već osam godina i da li to dodatno pojačava strah od eskalacije sukoba?
Fedosejeva-Miletić: Rat traje već osam godina, i svaki dan slušamo o posledicama. Porodica mojih kumova je izbegla iz Luganska (na istoku Ukrajine), morali su da napuste svoju kuću, posao, biznis... još 2014. godine, ali su bar živi izbegli i već su se snašli u Kijevu, ali i dalje pate za svojim životom u Lugansku i želeli bi da se vrate, što je u ovim uslovima nemoguće.
Sve to ljude frustrira i plaši i potpuno je razumljiv strah od budućih događaja. Ali, ipak svi se potajno nadaju da će novi rat biti izbegnut, bez obzira što se i danas kada razgovaramo na istoku Ukrajine puca i krši primirje.
RSE: Kakvu vrstu podrške biste Vi, kao Ukrajinka koja živi u Srbiji, želeli da Ukrajina dobije od Srbije?
Fedosejeva-Miletić: Kao Ukrajinka volela bih da Srbija nepristrasno prati događaje u Ukrajini, sa više činjenica, manje emocija i bez prevođenja informacija preuzetih iz ruskih medija.
Kao Ukrajinka volela bih da Srbija nepristrasno prati događaje u Ukrajini, sa više činjenica, manje emocija."
Svaki put kad pročitam neke komentare ispod članaka o Ukrajini, stigne me veliko razočaranje. Vidi se da dosta naroda veruje u bratstvo-jedinstvo sa Rusijom i smatra Ukrajinu za tenisku lopticu, koja se prebacuje između EU i Rusije.
Takođe, bilo bi dobro da neko iz Vlade Srbije ili predsednik, na primer, da svoj komentar na događaje. Ja razumem da o vojnoj podršci mi ne možemo da pričamo, ali makar komentar i reči podrške ne bi bili suvišni. Možda i neki dijalog između Srbije u Rusije o Ukrajini ne bi bio na odmet.
Facebook Forum