Novi vrući talas, pristigao je i do država Zapadnog Balkana, među njima i do Srbije. Narednih dana temperature će ići do 40 stepeni Celzijusa, što je za četiri stepena više od normale za ovo doba godine.
Najavljuje se da u Srbiju stiže anticiklon nazvan "Lucifer", koji je spominjan i ranijih godina tokom letnjih meseci.
Sada je dostigao svoj rekord, jer su ekstremno visoke temperature i bukvalno zapalile Evropu koja se bori sa šumskim požarima.
Portugal se zbog ekstremnih temperatura, od blizu 47 stepeni Celzijusa, suočava sa sve većom sušom.
Na udaru je i planinski deo na severoistoku Grčke, gde je hiljade ljudi evakuisano zbog požara.
Pročitajte i ovo: Šumski požari bjesne diljem EuropeSem Francuske, Španije, gde takođe bukte požari, u velikom problemu je i Velika Britanija, kojoj je 19. jul bio najtopliji dan u istoriji.
Temperatura od 40,3 stepena Celzijusa zabeležena je u centralnoj Engleskoj, u mestu Koningsbaj (Coningsby), a u delovima Londona buknuli su požari, piše Rojters (Reuters).
Najviša zabeležena temperatura u Britaniji do 19. jula ove godine, bila je 2019. godine (38,7 stepeni) u Botaničkoj bašti u Kembridžu.
Meteorolozi u Ujedinjenom Kraljevstvu su pre samo dve godine prognozirali esktremno visoke temperature za 2050. godinu. Procene su se obistinile ali znatno ranije.
Iako su savetnici iz Komiteta za klimatske promene (Climate Change Committee) godinama upozoravali britansku vladu da Velika Britanija nije spremna za prognozirane visoke temperature koje su se obistinile, država po tom pitanju ništa nije uradila, piše Gardijan (The Guardian).
Tek u junu 2022, vlada je predstavila nova pravila o izgradnji zgrada koja se odnose na sprečavanje pregrejavanje domova. Za to vreme, procenjuje se da tek oko pet odsto Britanaca ima klima uređaje, a nova pravila se ne odnose na milione starih zgrada.
Pročitajte i ovo: Zašto je Evropa na udaru toplotnog talasa?Srpski meteorolog: Moramo nekako da se naviknemo
Vrućine koje očekuju Srbiju, pak, nisu iznenađenje za Gorana Pejanovića, klimatologa i pomoćnika direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).
RHMZ je krovna institucija u Srbiji koja se bavi prognozom vremena u zemlji, a izdaje i upozorenja o vanrednim i opasnim meteorološkim i hidrometeorološkim pojavama.
Pejanović kaže da će i avgust biti nešto topliji, i da bi na ovako visoke temperature trebalo "nekako da se naviknemo".
Iako se toplota negativno odražava na sve, sa velikim vrućinama se ipak može ući u koštac. Nošenje zaštitnog faktora, konzumiranje dosta tečnosti i zamračivanje prostorija u kojima se boravi samo su neki od saveta na koje ukazuje BBC.
Protiv vrućina se vlast u glavnom gradu bori cisternama. Grad Beograd je 20. jula postavio cisterne s vodom za piće na 10 prometnih lokacija u gradu i na periferiji koje će građani moći da koriste od 10 do 19 časova.
Kako se Beograđani nose sa vrućinom?
Proverili smo kako se sa vrućinama nose Beograđani ovih dana.
Anđelka iz Beograda ne razmišlja preterano o klimatskim promenama.
Anđelka, starija gospođa iz Beograda nema ni klimu ni ventilator, ali zbog položaja stana može sebi da napravi promaju. Dok je napolju, gleda da sedi u hladovini, a obavezno nosi i šešir.
A o klimatskim promenama, kako kaže, ne želi ni da razmišlja.
"Neću da mislim o tome, hoću malo da budem sa društvom, da izađem, čekam jednu prijateljicu. Ne znam dogodine, ne znam ni da li ću da budem živa onda, ali sad brinem brigu da izguram leto, pa da izguram zimu pa otom-potom", kaže ona za RSE.
"Mi ljudi smo uništili klimu", kaže Biserka iz Beograda.
S druge strane, Beograđanka Biserka za sve veće vrućine i promenu klime krivi čoveka.
"Mi ljudi smo uništili klimu, mi smo krivi za to. Pogledajte more, šta je plastike unutra, to su tone. To je strašno, dave se ribe, spašavaju neki tamo koji štite životinje, ali, strašno", rekla je ona.
Biserka nije potpuno pesimistična, jer veruje da se situacija može poboljšati, ali samo ako se kod ljudi razvije svest, što, po njenim rečima, u Srbiji prilično manjka.
Sa tim je saglasan Nikola, mladić koji svira violinu u Knez Mihailovoj ulici, u centru prestonice.
"Iako imam svest o tome, mislim da imam nedovoljno o svemu onome šta nas zapravo tek, pretpostavljam, čeka", kaže Nikola za RSE.
"Koliko se ne vodi računa, ne možemo ni mi ništa da očekujemo bolje", zaključuje Nikola
Prema njegovim rečima, čeka nas "samo gore u odnosu na ovo sve, u odnosu na ono kako se mi ophodimo prema prirodi".
"Koliko se ne vodi računa, ne možemo ni mi ništa da očekujemo bolje", zaključuje sagovornik RSE.
Sedam sušnih leta
Klimatolog Goran Pejanović upozorava i na problem manjka kiše što dovodi do sušnih leta. Takvih leta smo u poslednje dve decenije imali čak sedam puta – 2000, 2003, 2007, 2012, 2015, 2017, i prošle 2021. godine.
"Znači imamo problema i u poljoprivredi zbog sušnih leta. Najsušnije je bilo 2012, a kako vidimo, već imamo broj najtoplijih leta. Od 20 najtoplijih, u Beogradu se desilo njih 15 posle 2000. godine. To vam je dokaz da kako se klima menja i kod nas", objašnjava Pejanović.
Pročitajte i ovo: Zašto su leta sve toplija?Kakve su prognoze za naredne godine?
Prognoze za naredne godine daleko su od optimističnih.
"Toplotni talasi će se dešavati češće zbog klimatskih promena. Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) je jasno pokazao tu vezu", izjavio je 19. jula generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (WMO) Petteri Taalas na zajedničkoj konferenciji WMO i Svetske zdravstvene organizacije.
On je konstatovao da će ova vrsta toplotnih talasa u budućnosti biti normalna, a da će ekstremi biti i jači.
"Toliko smo ugljen-dioksida upumpali u atmosferu da će negativan trend trajati decenijama. Nismo bili u mogućnosti da smanjimo naše emisije na globalnom nivou. Nadam se da će ovo biti poziv za buđenje vladama i da će uticati na glasačko ponašanje u demokratskim zemljama", rekao je on.
IPCC prognozira da će u evropskim područjima temperature rasti brže nego u drugim delovima sveta i da će toplotni talasi biti češći, intenzivniji i duži.
Ako globalno zagrevanje pređe dva stepena Celzijusa, Mediteran će se sredinom ovog veka suočiti sa zabrinjavajućom kombinacijom klimatskih promena, od suša, preko porasta divljih požara, smanjenja snežnog pokrivača, pa sve do smanjenja brzine vetra, stoji u izveštaju IPCC-a.
Najviša temperatura zabeležena u Evropi bila je 1977. godine u Grčkoj i iznosila je 48 stepeni Celzijusa.
Svetska meteorološka organizacija još uvek ispituje novi rekord jer je, naime, na Siciliji prošle godine zabeleženo 48.8 stepeni.