Rusija je tražila održavanje sastanka Saveta bezbednosti UN o NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, ali ruske diplomate i dalje čekaju odgovor japanskog predsedništva Savetom bezbednosti, rekao je u utorak prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
Poljanski je rekao da je Rusija 25. marta "poslala zvanično pismo japanskom predsedništvu u kome traži da se što pre održi sastanak Saveta bezbednosti UN, posvećen 25. godišnjici agresije NATO-a na Jugoslaviju", prenela je ruska državna novinska agencija TASS.
NATO je započeo bombardovanje SR Jugoslavije 24. marta 1999. godine zbog progona albanskog stanovništva koji su vršile srpske snage bezbednosti.
Prethodni predlog Rusije da Savet bezbednosti UN 25. marta raspravlja o NATO bombardovanju Jugoslavije nije usvojen.
Za tadašnji predloženi dnevni red su glasale tri članice Saveta bezbednosti – Rusija, Kina i Alžir, dok je ostalih 12 bilo uzdržano. Za usvajanje je potrebno devet glasova.
Predlogu Rusije da se raspravlja povodom 25. godišnjice početka NATO bombardovanja Jugoslavije usprotivila se Francuska.
Pročitajte i ovo: 'Restauracija' Miloševića na godišnjicu NATO bombardovanjaAmbasador Francuske Nikolas de Rivije protestovao je zbog agende koju je Rusija "nametnula".
On je naveo da se Moskva nije konsultovala sa drugim članicama Saveta bezbednosti. Dodao je da Srbija nije konsultovana kada je ova inicijativa Rusije podneta i da je stavljena pred svršen čin.
"Rusija želi da upotrebi NATO intervenciju 1999. kako bi opravdala rat u Ukrajini, Krimu, Gruziji", preneo je Glas Amerike.
Akcija NATO snaga počela je 24. marta 1999. nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine.
Prema podacima nevladinog Fonda za humaniratno pravo od dejstva NATO bombardovanja stradalo je 756 ljudi - na Kosovu 485, u Srbiji 261 i 10 u Crnoj Gori.
Bombardovanje je okončano posle 11 nedelja potpisivanjem Kumanovskog sporazuma kojim se srpska vojska i policija povukla sa Kosova.
Tokom rata na Kosovu 1998/1999. ubijeno je preko 10.000 civila od kojih više od 8.000 albanske nacionalnosti. Zločini su potvrđeni presudama Haškog tribunala protiv političkih i vojnih lidera Jugoslavije.