Nakon odlaganja Parade ponosa u Beogradu zbog ozbiljnih pretnji njenim učesnicima, što su mnogi protumačili kao nemoć države pred nasilnicima, pa jučerasnje policijske akcije u kojoj je uhapšeno 37 ultradesničara, postavlja se pitanje – koliko je država Srbija, zaista, u stanju da se suoči i izbori sa ovim problemom, odnosno – da li postoji politička volja da se huliganstvo i nasilje zaustavi?
Slike Beograda koje ovih dana odlaze u svet su uznemirujuće i upozoravajuće i lako se podvode pod jednu odrednicu – nasilje na ulicama. Brutalno pretučen navijač francuskog Tuluza, napadnut australijski državljanin, zbog ozbiljnih pretnji nasiljem – nije održana Parade ponosa.
Evropa, koja je glavni deklarativni cilj ovdašnjih vlasti, sa žaljem konstatuje realnost. “Oni koji su hteli mirno da demonstriraju su izgubili, a njihovi protivnici pobedili”, primećuje britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort. Njegov holandski kolega Ronald van Dartel takođe žali što Parada ponosa nije održana, kako bi se u Srbiji u praksi pokazalo poštovanje različitosti i tolerancija.
"To ima veze i sa slobodom izražavanja i veoma sam radoznao šta će se desiti sledeći put kada neka organizacija bude želela da organizuje demonstracije, a neko bude protiv toga. To je pitanje za srpsku vladu".
Iako policija nije mogla da garantuje bezbednost učesnicima parade, njene akcije su pokazale da, ipak, uspešno obavlja svoj posao. Napadači na francuskog navijača su pohapšeni, a tako je prošlo i 37 pripadnika ultradesničarskih organizacija koji su se, uprkos zabrani, okupljali na pojedinim mestima u gradu.
Milorad Veljović, direktor beogradske policije:
“Od 37 lica, 35 je procesuirano, protiv pet lica su podignute krivične prijave, protiv ostalih prekršajne. Za četiri lica koja su pod skraćenim postupkom privedena pred sudiju za prekršaje, određen je zatvor do 30 dana. U svakom slučaju mi smo spremni da odgovorimo na svako nasilje.”
Da li policijske akcije najavljuju i ozbiljniji pristup države prema nasilju?
Pojedina ministarstva najavljuju čak i zabranu organizacija koje promovišu nasilje.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da će se njegovo ministarstvo založiti da se sve grupe koje propagiraju nasilje rasformiraju.
Takav stav imaju i u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Državni sekretar Marko Karadžić podseća da je to ministarstvo još februaru pokrenulo inicijativu za ukidanje organizacije Obraz.
„Jer smatramo da ta organizacija i njoj slične imaju ciljeve i načela koja su u suprotnosti sa Ustavom i koja očigledno sprovode akcije koje ugrožavaju život i bezbednost građana ove zemlje.“
I organizacije za zaštitu ljudskih prava pozvale su državu na stvaranje atmosfere u kojoj građani - bez straha od nasilja i represije - mogu da ostvaruju sva svoja garantovana prava.
"Kapitulacija države"
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava, koji je neodržavanje Parade ponosa okvalifikovao kao “kapitulaciju države", sada uočava neke pomake:
„Čini mi se, pošto su veoma brze reakcije države sada kada se situacija malo radikalizovala, da je država ipak shvatila da mora malo odlučnije da se bori sa ovim problemima koji postoje i sa organizacijama koje deluju na jedan način koji je protivustavan, pa samim tim provociraju nasilje na ulicama Beograda i to im je u stvari ideologija delovanja i očigledno je da zato moraju biti zabranjeni.“
Kako akciju policije tumači Sonja Biserko iz Helšinskog odbora?
„Ako je država juče uhapsila oko 30 ljudi, to je mogla i u subotu. Znači da nije na ozbiljan način shvatila sve te pretnje i da je podlegla pritiscima koji dolaze iz tih konzervativno-desničarskih krugova. To je i bila ideja da se taj skup otkaže, što je, zapravo, osnovno kršenje ljudskih prava na okupljanje. Prosto je napravljena atmosfera da država, odnosno vlada nije u stanju da kontroliše situaciju na ulicama.“
Marko Karadžić iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, ipak, očekuje ozbiljniji pristup države prema nasilju ultradesničarskih organizacija:
„Očekujem da će biti prihvaćeno, ali ono na čemu još više želim da radim, jeste da stvorimo takvu sredinu i klimu u kojoj tužilaštvo i sudstvo neće čekati direktivu političara, već će raditi svoj posao u skladu sa zakonom, a to znači profesionalno i nezavisno i zaista reagovati u svim onim trenucima, bez obzira da li političari javno iznose svoje stavove za ili protiv.“
Ozbiljniju reakciju države očekuje i Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i visoki funkcioner vladajuće demokratske stranke.
„Za takve organizacije nema mesta u legalnom sistemu države Srbije. Ako država pokaže odlučnost da nastavi s tim, onda će one postati ono što zaista i jesu. To su minorne, marginalne organizacije koje predstavljaju ni blizu većinu Srbije i građana Beograda.“
Komentaror lista Politika Boško Jakšić, međutim, zapaža da država nije kapitulirala pred huliganima i desničarima, već pred Crkvom. On smatra presudnom činjenicu, da je vladika Amfilohije Paradu ponosa nazvao „Paradom Sodome i Gomore“:
„Ako država prihvati da prebije one koji su izašli na direktan ili indirektan poziv takvog vladike, onda će se ta država zameriti crkvi i otuda ja izvlačim taj zaključaj da država koja tiltuje sa crkvom, koja gubi atribute sekularnosti, nažalost da se, pre svega uplašila reagovanja crkve.“
Konstatujući da država radije sluša Amfilohija Radovića, nego Elitona Džona – Jakšić zaključuje:
„Što se mene tiče zaista više volim da slušam Eltona Džona nego propovedi Vladike Amfilohija.“
* * *
Pogledajte insert iz filma "Vrela krv" čija je ključna tema ekstremizam. Autori filma su novinar RSE Miloš Teodorović, te Ivana Lalić Majdak, a u filmu se pokušava ukazati i upozoriti na bujanje opasnih fenomena kao što su fašizam i neonacizam
Slike Beograda koje ovih dana odlaze u svet su uznemirujuće i upozoravajuće i lako se podvode pod jednu odrednicu – nasilje na ulicama. Brutalno pretučen navijač francuskog Tuluza, napadnut australijski državljanin, zbog ozbiljnih pretnji nasiljem – nije održana Parade ponosa.
Evropa, koja je glavni deklarativni cilj ovdašnjih vlasti, sa žaljem konstatuje realnost. “Oni koji su hteli mirno da demonstriraju su izgubili, a njihovi protivnici pobedili”, primećuje britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort. Njegov holandski kolega Ronald van Dartel takođe žali što Parada ponosa nije održana, kako bi se u Srbiji u praksi pokazalo poštovanje različitosti i tolerancija.
"To ima veze i sa slobodom izražavanja i veoma sam radoznao šta će se desiti sledeći put kada neka organizacija bude želela da organizuje demonstracije, a neko bude protiv toga. To je pitanje za srpsku vladu".
Iako policija nije mogla da garantuje bezbednost učesnicima parade, njene akcije su pokazale da, ipak, uspešno obavlja svoj posao. Napadači na francuskog navijača su pohapšeni, a tako je prošlo i 37 pripadnika ultradesničarskih organizacija koji su se, uprkos zabrani, okupljali na pojedinim mestima u gradu.
Milorad Veljović, direktor beogradske policije:
“Od 37 lica, 35 je procesuirano, protiv pet lica su podignute krivične prijave, protiv ostalih prekršajne. Za četiri lica koja su pod skraćenim postupkom privedena pred sudiju za prekršaje, određen je zatvor do 30 dana. U svakom slučaju mi smo spremni da odgovorimo na svako nasilje.”
Da li policijske akcije najavljuju i ozbiljniji pristup države prema nasilju?
Pojedina ministarstva najavljuju čak i zabranu organizacija koje promovišu nasilje.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da će se njegovo ministarstvo založiti da se sve grupe koje propagiraju nasilje rasformiraju.
Takav stav imaju i u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Državni sekretar Marko Karadžić podseća da je to ministarstvo još februaru pokrenulo inicijativu za ukidanje organizacije Obraz.
„Jer smatramo da ta organizacija i njoj slične imaju ciljeve i načela koja su u suprotnosti sa Ustavom i koja očigledno sprovode akcije koje ugrožavaju život i bezbednost građana ove zemlje.“
I organizacije za zaštitu ljudskih prava pozvale su državu na stvaranje atmosfere u kojoj građani - bez straha od nasilja i represije - mogu da ostvaruju sva svoja garantovana prava.
"Kapitulacija države"
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava, koji je neodržavanje Parade ponosa okvalifikovao kao “kapitulaciju države", sada uočava neke pomake:
„Čini mi se, pošto su veoma brze reakcije države sada kada se situacija malo radikalizovala, da je država ipak shvatila da mora malo odlučnije da se bori sa ovim problemima koji postoje i sa organizacijama koje deluju na jedan način koji je protivustavan, pa samim tim provociraju nasilje na ulicama Beograda i to im je u stvari ideologija delovanja i očigledno je da zato moraju biti zabranjeni.“
Kako akciju policije tumači Sonja Biserko iz Helšinskog odbora?
„Ako je država juče uhapsila oko 30 ljudi, to je mogla i u subotu. Znači da nije na ozbiljan način shvatila sve te pretnje i da je podlegla pritiscima koji dolaze iz tih konzervativno-desničarskih krugova. To je i bila ideja da se taj skup otkaže, što je, zapravo, osnovno kršenje ljudskih prava na okupljanje. Prosto je napravljena atmosfera da država, odnosno vlada nije u stanju da kontroliše situaciju na ulicama.“
Marko Karadžić iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, ipak, očekuje ozbiljniji pristup države prema nasilju ultradesničarskih organizacija:
„Očekujem da će biti prihvaćeno, ali ono na čemu još više želim da radim, jeste da stvorimo takvu sredinu i klimu u kojoj tužilaštvo i sudstvo neće čekati direktivu političara, već će raditi svoj posao u skladu sa zakonom, a to znači profesionalno i nezavisno i zaista reagovati u svim onim trenucima, bez obzira da li političari javno iznose svoje stavove za ili protiv.“
Ozbiljniju reakciju države očekuje i Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i visoki funkcioner vladajuće demokratske stranke.
„Za takve organizacije nema mesta u legalnom sistemu države Srbije. Ako država pokaže odlučnost da nastavi s tim, onda će one postati ono što zaista i jesu. To su minorne, marginalne organizacije koje predstavljaju ni blizu većinu Srbije i građana Beograda.“
Komentaror lista Politika Boško Jakšić, međutim, zapaža da država nije kapitulirala pred huliganima i desničarima, već pred Crkvom. On smatra presudnom činjenicu, da je vladika Amfilohije Paradu ponosa nazvao „Paradom Sodome i Gomore“:
„Ako država prihvati da prebije one koji su izašli na direktan ili indirektan poziv takvog vladike, onda će se ta država zameriti crkvi i otuda ja izvlačim taj zaključaj da država koja tiltuje sa crkvom, koja gubi atribute sekularnosti, nažalost da se, pre svega uplašila reagovanja crkve.“
Konstatujući da država radije sluša Amfilohija Radovića, nego Elitona Džona – Jakšić zaključuje:
„Što se mene tiče zaista više volim da slušam Eltona Džona nego propovedi Vladike Amfilohija.“
* * *
Pogledajte insert iz filma "Vrela krv" čija je ključna tema ekstremizam. Autori filma su novinar RSE Miloš Teodorović, te Ivana Lalić Majdak, a u filmu se pokušava ukazati i upozoriti na bujanje opasnih fenomena kao što su fašizam i neonacizam
Vaš browser nepodržava HTML5