Zbog pretnji desničarskih organizacija da neće ni po koju cenu dozvoliti održavanje Povorke ponosa u nedelju u Beogradu, ova manifestacija je prevazišla svoj prvobitni karakter skretanja pažnje na položaj gej populacije i postala svojevrsni test za državu, hoće li ona uspeti da sačuva svoj kredibilitet ili ne.
Povorka ponosa, ocenjena kao najveći aktuelni bezbednosni izazov za dalji demokratski razvoj Srbije, pokazaće da li je država u stanju i, pre svega, da li ima nameru da se obračuna sa propagiranjem desničarskih ideja i otvorenim pretnjama koje stižu iz tabora ovih organizacija.
Povorka ponosa predstavlja promociju slobode u Srbiji i država bi tome trebalo da doprinese, rekao je Fonetu ministar za ljudska prava Svetozar Čiplić:
“Da svako, bez obzira na rasu, pol, jezik ili neko drugo lično svojstvo, je jednak i slobodan. Događaj koji je planiran za 20. septembar je zapravo događaj slobode, događaj promocije te slobode. Ono što je suštinski bitno je da Srbija, odnosno organi Republike Srbije doprinesu da taj događaj slobode, bude promocija slobode.”
Organizacioni odbor Povorke ponosa saopštio je da je nakon sastanka sa ministrom policije Ivicom Dačićem uveren da država neće kapitulirati pred pretnjom nasiljem. Organizatori kažu da se ne plaše pretnji u medijima, kao i da je to deo kampanje kojom pojedini centri moći pokušavaju da ih nateraju da sami odustanu od protesta. Marija Savić:
“Te takve pretnje smatram nekako orkestriranim napadom, jer je krajnje neprihvatljivo da bezbednosne službe na ovako neodgovoran način plasiraju informacije u medije i na taj način pokušavaju da šire strah.”
U pojedinim dnevnim novinama mogli su se pročitati i scenariji kako će desničari i navijači udariti u nedelju na učesnike povorke i policiju. Tako “Novosti” saznaju da će određene navijačke grupe izazvati incidente u širem centru grada, kako bi se policija koncentrisala na te događaje. A da će tada druga grupa navijača svim raspoloživim sredstvima udariti na učesnike gej parade. Ovaj list navodi i arsenal koji će učesnici kontraskupa koristiti: kamenje, baklje, molotovljeve koktele, suzavce, petarde, te da će se na udaru naći ne samo učesnici i policajci, već i prodavnice.
Na naše pitanje kojim sredstvima će sprečiti održavanje parade Mladen Obradović iz Obraza kaže:
“Ako budemo morali da se borimo, borićemo se do kraja.”
RSE: Šta to znači?
“Već smo rekli da ni po koju cenu nećemo dozvoliti održavanje parade srama u Beogradu. Uostalom svi znaju šta će se dogoditi ukoliko organizatori pokušaju da na silu nametnu nešto protiv čega je ogromna većina srpskog naroda. Potpuno je jasno da isključivu odgovornost za sve što se tada bude dogodilo snose organizatori.”
RSE: To može da se tumači kao direktna pretnja?
“Samo održavanje, pokušaj održavanja, parade srama jeste pretnja opstanku srpskog naroda.”
RSE: Zbog čega se vi poistovećujuete sa srpskim narodom, čitav srpski narod ne deli vaše mišljenje?
“To što postoji jedan broj javnih ličnosti koji podržavaju paradu srama ništa ne znači. To nije mišljenje većine srpskog naroda i to, u krajnjoj liniji, nije mišljenje onog zdravog dela srpskog naroda. Uostalom njih možda podržavaju poznate ličnosti, ali nas podržavaju ugledne ličnosti.”
RSE: Koje su to ugledne ličnosti koje vas podržavaju?
“Pa znate vi vrlo dobro!”
Poslednji žestoki nemiri, kada je Beograd ličio na grad pogođen tajfunom, dogodili su se u vreme vladinog mitinga protiv nezavisnosti Kosova u vreme premijera Vojislava Koštunice. Kada je bilo više nego očigledno da je policija dozvolila huliganima napad na ambasade i paljenje američke. Zato lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak upozorava:
“Za paljenje ambasada niko nije odgovarao, osim dve plavuše koje su se dale uhvatiti. Sada ćete imati isto to, a da li znate zašto? Zato što niko nije platio za to ni novčanom, niti vremenskom kaznom. Da su izgrednici uhapšeni prošli put, ne bi ih bilo ovaj put.”
Među onima koji od početka podržavaju održavanje Povorke ponosa je i sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić. Za njega je neverovatno da se postavlja pitanje da li država može da se izbori protiv grupe huligana:
“Ja bih želeo da vidim ijednu državu na svetu koja nema mogućnost da se obračuna sa grupom huligana i da zaštiti svoje ustavne vrednosti. Prosto je nemoguće, jer imamo one koji javno izlaze i iskazuju da su se organizovali za vršenje krivičnih aktivnosti i da mi onda nemamo mogućnost da se sa njima izborimo. Jednostavno to jeste pitanje da li smo država ili nismo.”
Hoće li ministar policije Ivica Dačić, koji je najavio da će povorku obezbeđivati nekoliko hiljada policajaca, pokazati bolje lice države nego kada je u vreme paljenja ambasada ovim resorom upravljala Koštuničina stranka. Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti, koji je autor studije bezbednosti za održavanje Povorke ponosa, kaže da u ovom trenutku nije u pitanju samo povorka već da je reč o velikom testu za državu:
“Posao Srbije kao države je da svakog svog građanina zaštiti. Ukoliko policija ne bude u stanju da to uradi, ukoliko bude tražila da se taj skup otkaže ili ukoliko bude velikog nasilja na skupu, to znači da su te desničarske organizacije pobedile državu i onda bi trebalo da se već u nedelju uveče vlada raspusti, a da “Obraz”, “Dveri”, ne znam kako se već zovu, formiraju vladu do novih izbora.”
Povorka ponosa, ocenjena kao najveći aktuelni bezbednosni izazov za dalji demokratski razvoj Srbije, pokazaće da li je država u stanju i, pre svega, da li ima nameru da se obračuna sa propagiranjem desničarskih ideja i otvorenim pretnjama koje stižu iz tabora ovih organizacija.
Povorka ponosa predstavlja promociju slobode u Srbiji i država bi tome trebalo da doprinese, rekao je Fonetu ministar za ljudska prava Svetozar Čiplić:
“Da svako, bez obzira na rasu, pol, jezik ili neko drugo lično svojstvo, je jednak i slobodan. Događaj koji je planiran za 20. septembar je zapravo događaj slobode, događaj promocije te slobode. Ono što je suštinski bitno je da Srbija, odnosno organi Republike Srbije doprinesu da taj događaj slobode, bude promocija slobode.”
Organizacioni odbor Povorke ponosa saopštio je da je nakon sastanka sa ministrom policije Ivicom Dačićem uveren da država neće kapitulirati pred pretnjom nasiljem. Organizatori kažu da se ne plaše pretnji u medijima, kao i da je to deo kampanje kojom pojedini centri moći pokušavaju da ih nateraju da sami odustanu od protesta. Marija Savić:
“Te takve pretnje smatram nekako orkestriranim napadom, jer je krajnje neprihvatljivo da bezbednosne službe na ovako neodgovoran način plasiraju informacije u medije i na taj način pokušavaju da šire strah.”
Desničari ne odustaju od pretnji
U pojedinim dnevnim novinama mogli su se pročitati i scenariji kako će desničari i navijači udariti u nedelju na učesnike povorke i policiju. Tako “Novosti” saznaju da će određene navijačke grupe izazvati incidente u širem centru grada, kako bi se policija koncentrisala na te događaje. A da će tada druga grupa navijača svim raspoloživim sredstvima udariti na učesnike gej parade. Ovaj list navodi i arsenal koji će učesnici kontraskupa koristiti: kamenje, baklje, molotovljeve koktele, suzavce, petarde, te da će se na udaru naći ne samo učesnici i policajci, već i prodavnice.
“Ako budemo morali da se borimo, borićemo se do kraja.”
RSE: Šta to znači?
“Već smo rekli da ni po koju cenu nećemo dozvoliti održavanje parade srama u Beogradu. Uostalom svi znaju šta će se dogoditi ukoliko organizatori pokušaju da na silu nametnu nešto protiv čega je ogromna većina srpskog naroda. Potpuno je jasno da isključivu odgovornost za sve što se tada bude dogodilo snose organizatori.”
RSE: To može da se tumači kao direktna pretnja?
“Samo održavanje, pokušaj održavanja, parade srama jeste pretnja opstanku srpskog naroda.”
RSE: Zbog čega se vi poistovećujuete sa srpskim narodom, čitav srpski narod ne deli vaše mišljenje?
“To što postoji jedan broj javnih ličnosti koji podržavaju paradu srama ništa ne znači. To nije mišljenje većine srpskog naroda i to, u krajnjoj liniji, nije mišljenje onog zdravog dela srpskog naroda. Uostalom njih možda podržavaju poznate ličnosti, ali nas podržavaju ugledne ličnosti.”
RSE: Koje su to ugledne ličnosti koje vas podržavaju?
“Pa znate vi vrlo dobro!”
Nekažnjavanje ohrabruje nasilnike
Poslednji žestoki nemiri, kada je Beograd ličio na grad pogođen tajfunom, dogodili su se u vreme vladinog mitinga protiv nezavisnosti Kosova u vreme premijera Vojislava Koštunice. Kada je bilo više nego očigledno da je policija dozvolila huliganima napad na ambasade i paljenje američke. Zato lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak upozorava:
Među onima koji od početka podržavaju održavanje Povorke ponosa je i sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić. Za njega je neverovatno da se postavlja pitanje da li država može da se izbori protiv grupe huligana:
“Ja bih želeo da vidim ijednu državu na svetu koja nema mogućnost da se obračuna sa grupom huligana i da zaštiti svoje ustavne vrednosti. Prosto je nemoguće, jer imamo one koji javno izlaze i iskazuju da su se organizovali za vršenje krivičnih aktivnosti i da mi onda nemamo mogućnost da se sa njima izborimo. Jednostavno to jeste pitanje da li smo država ili nismo.”
Hoće li ministar policije Ivica Dačić, koji je najavio da će povorku obezbeđivati nekoliko hiljada policajaca, pokazati bolje lice države nego kada je u vreme paljenja ambasada ovim resorom upravljala Koštuničina stranka. Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti, koji je autor studije bezbednosti za održavanje Povorke ponosa, kaže da u ovom trenutku nije u pitanju samo povorka već da je reč o velikom testu za državu:
“Posao Srbije kao države je da svakog svog građanina zaštiti. Ukoliko policija ne bude u stanju da to uradi, ukoliko bude tražila da se taj skup otkaže ili ukoliko bude velikog nasilja na skupu, to znači da su te desničarske organizacije pobedile državu i onda bi trebalo da se već u nedelju uveče vlada raspusti, a da “Obraz”, “Dveri”, ne znam kako se već zovu, formiraju vladu do novih izbora.”
