Javnost, nakon burne subotnje sednice parlamenta Srbije i odluke da Platforma Vlade Srbije bude javni dokument, analizira i pokušava da protumači šta se zapravo dogodilo, ozbiljan zaokret u politici prema Kosovu ili preciziranje uglavnom poznate pregovaračke pozicije Beograda?
Svetske agencije navode da je dat prvi jasan signal da Beograd smanjuje uticaj nad Srbima na Kosovu i da popušta u svojim zahtevima dotle da se govori i o velikom političkom zaokretu. Da li to znači i rešavanje pitanja severa koji je delovao van institucionalnog sistema Kosova i bio dirketno vezan za organe u Beogradu, sve u nadi da će doći do konačnog pripajanja Srbiji?
Najzanimljiviji deo vladine Platforme o Kosovu je promena stava prema paralelnim institucijama na severu ili, kako se to piše “institucionalnom paralelizmu na KIM “.
Beograd definiše kao svoj cilj “prevazilaženje institucionalnih paralelizama“ na području Kosova, uspostavljanje organa vlasti koji bi bili priznati za sve strane u procesu pregovaranja.
Predviđa se formiranje autonomne zajednice srpskih opština u čijem sastavu bi bile četiri opštine na severu kao posebna autonomija i sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Traži se i specijalni status za seoske sredine sa srpskim življem.
Autonomija srpskih opština bi bila garantovana, kako piše u Platformi, “Ustavom Pokrajine” i međunarodnom deklaracijom. Organi srpske autonomije bi bili dopunski finansirani iz budžeta Srbije, a bila bi i uspostavljena neposredna saradnja sa organima Srbije, što bi opet bilo garantovano Ustavom. Sudstvo i policija bi bile deo kosovskih institucija ali sa posebnim ingerencijama.
“Ukidanje paralelizma ili dualizma vlasti, kako je to u Platformi zapisano, može samo da znači da će biti formirane institucije na osnovu izbora koji će biti prihvatljivi i za Beograd i za Prištinu i za lokalne Srbe”, kaže Oliver Ivanović, bivši državni sekretar za KIM.
“A to znači izbori u organizaciji OEBS-a, koje bi raspisali i podržali istovremeno obe vlasti”, pojašnjava Ivanović i potvrđuje da bi autonomija srpkih opština bila deo kosovske vlasti, da se ne predviđa nikakva secesija ali da će detalji tek biti utvrđeni tokom pregovora.
Drugačije tumačenje
Zamenik direktora vladine Kancelarije Srbije za Kosovo i predsednik mitrovačke opštine Krstimir Pantić, inače član Nikolićevih naprednjaka, najpre kaže da Srbi sa severa Kosova i on lično podržavaju Platformu i Rezoluciju ali, pokazalo se da ih on nešto drugačije tumači Rezoluciju i Platformu.
“Premijer Dačić nije rekao da će biti ukinute paralelne institucije, odnosno paralelizam, već da se pronađe rešenje za taj paralelizam", ocenjuje Pantić.
”Realnost je takva da Srbi prihvataju institucije Srbije a da Albanci imaju neke svoje institucije. Pa se mora pronaći takvo rešenje da Albanci jednostavno prihvate volju da Srbi ne ćele integraciju u kosvosko društvo. Ne žele albanske institucije, jer se pokazalo da tamo gde nema srpskih institucija, nema ni Srba”, kaže Krstić.
”Predsednik Nikolić je prihvatio naš zahtev da se za srpske opštine i naselja zatraži isti onaj stepen autonomije kao i stepen autonomije koju Albanci (tj. Kosovo) dobiju od Beograda”, navodi Krstć.
Na našu opasku da to ne piše u Platformi, Krstić primećuje da ne mora sve da piše, da bi se tako tumačilo. Sa druge strane, Krstić nije poverovao da se u tekstu Platforme kaže da bi autonomija za Srbe trebalo da bude garantovana Ustavom Kosova (“Pokrajine”). “
"Jeste li sigurno da to piše”, pitao nas je Krstić.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, misli da su ovim dokumentima napravljeni veliki iskoraci, naročito kada je u pitanju rešavanje panelogično preširoke nadležnosti opština biti reducirane tokom pregovora.
“Ovo je prvi put napuštanje politike i EU i Kosovo, u korist evropskih integracija Srbije”, kaže Jelena Milić.
Jelena Milić skreće pažnju na premijerovu izjavu da više ne treba da govorimo o srpskim institucijama na severu, već o institucijama Srba, koja, kako ona shvata, agoveštava suštinsku promenu tretmana institucija na severu Kosova.
Još jedna premijerova izjava se tumači kao odustajanje od paralelnih institucija na severu Kosova a to je izjava da bi za tamošnje Srbe bilo sada bolje da su pre 12 godina formirali svoje organe vlasti.
Inače, nakon načelnog dogovora o prelazima izmedju severa Kosova i Srbije koje zvanični Beograd naziva administrativnim, iz Brisela je stigla poruka da je na dnevnom redu evropskog puta Srbije za dobijanje datuma pregovora ukidanje paralelnih institucija.
Kako će izgledati dalji pregovori o tome, možda će se naslutiti ili znati posle sastanka Dačić-Tači 17. januara. Jelena Milić ima rezerve:
“Ostaje pitanje iskrenih namera, ne samo vlasti u Beogradu, već i u Prištini, pa i u Tirani koja se sve česšće uključuje, da se sve ovo realizuje na terenu. Bojim se da ni u Beogradu ni u Prištini nemamo poliitčka rukovodstva koja iskreno žele da uvedu svoja društva u EU, već je sadašnja retorika plod činjenice da gradjani to žele i ucene medjunaordne zajednice vezane za njihova prethodna politička, kriminalna ili korumpcionaška delovanja.”
Svetske agencije navode da je dat prvi jasan signal da Beograd smanjuje uticaj nad Srbima na Kosovu i da popušta u svojim zahtevima dotle da se govori i o velikom političkom zaokretu. Da li to znači i rešavanje pitanja severa koji je delovao van institucionalnog sistema Kosova i bio dirketno vezan za organe u Beogradu, sve u nadi da će doći do konačnog pripajanja Srbiji?
Najzanimljiviji deo vladine Platforme o Kosovu je promena stava prema paralelnim institucijama na severu ili, kako se to piše “institucionalnom paralelizmu na KIM “.
Beograd definiše kao svoj cilj “prevazilaženje institucionalnih paralelizama“ na području Kosova, uspostavljanje organa vlasti koji bi bili priznati za sve strane u procesu pregovaranja.
Predviđa se formiranje autonomne zajednice srpskih opština u čijem sastavu bi bile četiri opštine na severu kao posebna autonomija i sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Traži se i specijalni status za seoske sredine sa srpskim življem.
Autonomija srpskih opština bi bila garantovana, kako piše u Platformi, “Ustavom Pokrajine” i međunarodnom deklaracijom. Organi srpske autonomije bi bili dopunski finansirani iz budžeta Srbije, a bila bi i uspostavljena neposredna saradnja sa organima Srbije, što bi opet bilo garantovano Ustavom. Sudstvo i policija bi bile deo kosovskih institucija ali sa posebnim ingerencijama.
“Ukidanje paralelizma ili dualizma vlasti, kako je to u Platformi zapisano, može samo da znači da će biti formirane institucije na osnovu izbora koji će biti prihvatljivi i za Beograd i za Prištinu i za lokalne Srbe”, kaže Oliver Ivanović, bivši državni sekretar za KIM.
“A to znači izbori u organizaciji OEBS-a, koje bi raspisali i podržali istovremeno obe vlasti”, pojašnjava Ivanović i potvrđuje da bi autonomija srpkih opština bila deo kosovske vlasti, da se ne predviđa nikakva secesija ali da će detalji tek biti utvrđeni tokom pregovora.
Drugačije tumačenje
Zamenik direktora vladine Kancelarije Srbije za Kosovo i predsednik mitrovačke opštine Krstimir Pantić, inače član Nikolićevih naprednjaka, najpre kaže da Srbi sa severa Kosova i on lično podržavaju Platformu i Rezoluciju ali, pokazalo se da ih on nešto drugačije tumači Rezoluciju i Platformu.
“Premijer Dačić nije rekao da će biti ukinute paralelne institucije, odnosno paralelizam, već da se pronađe rešenje za taj paralelizam", ocenjuje Pantić.
Grafit u srpskom delu Mitrovice
A kako Krstić to shvata?”Realnost je takva da Srbi prihvataju institucije Srbije a da Albanci imaju neke svoje institucije. Pa se mora pronaći takvo rešenje da Albanci jednostavno prihvate volju da Srbi ne ćele integraciju u kosvosko društvo. Ne žele albanske institucije, jer se pokazalo da tamo gde nema srpskih institucija, nema ni Srba”, kaže Krstić.
”Predsednik Nikolić je prihvatio naš zahtev da se za srpske opštine i naselja zatraži isti onaj stepen autonomije kao i stepen autonomije koju Albanci (tj. Kosovo) dobiju od Beograda”, navodi Krstć.
Na našu opasku da to ne piše u Platformi, Krstić primećuje da ne mora sve da piše, da bi se tako tumačilo. Sa druge strane, Krstić nije poverovao da se u tekstu Platforme kaže da bi autonomija za Srbe trebalo da bude garantovana Ustavom Kosova (“Pokrajine”). “
"Jeste li sigurno da to piše”, pitao nas je Krstić.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, misli da su ovim dokumentima napravljeni veliki iskoraci, naročito kada je u pitanju rešavanje panelogično preširoke nadležnosti opština biti reducirane tokom pregovora.
“Ovo je prvi put napuštanje politike i EU i Kosovo, u korist evropskih integracija Srbije”, kaže Jelena Milić.
Jelena Milić skreće pažnju na premijerovu izjavu da više ne treba da govorimo o srpskim institucijama na severu, već o institucijama Srba, koja, kako ona shvata, agoveštava suštinsku promenu tretmana institucija na severu Kosova.
Još jedna premijerova izjava se tumači kao odustajanje od paralelnih institucija na severu Kosova a to je izjava da bi za tamošnje Srbe bilo sada bolje da su pre 12 godina formirali svoje organe vlasti.
Inače, nakon načelnog dogovora o prelazima izmedju severa Kosova i Srbije koje zvanični Beograd naziva administrativnim, iz Brisela je stigla poruka da je na dnevnom redu evropskog puta Srbije za dobijanje datuma pregovora ukidanje paralelnih institucija.
Kako će izgledati dalji pregovori o tome, možda će se naslutiti ili znati posle sastanka Dačić-Tači 17. januara. Jelena Milić ima rezerve:
“Ostaje pitanje iskrenih namera, ne samo vlasti u Beogradu, već i u Prištini, pa i u Tirani koja se sve česšće uključuje, da se sve ovo realizuje na terenu. Bojim se da ni u Beogradu ni u Prištini nemamo poliitčka rukovodstva koja iskreno žele da uvedu svoja društva u EU, već je sadašnja retorika plod činjenice da gradjani to žele i ucene medjunaordne zajednice vezane za njihova prethodna politička, kriminalna ili korumpcionaška delovanja.”