Dokumenti Srbije koji se tiču unutrašnjeg uređenja Kosova su u potpunosti neprihvatljivi za Kosovo, ali oni neće predstavljati smetnju procesu dijaloga koji se vodi u Briselu, obzirom da je agenda tih razgovora ranije određena, kažu kosovski zvaničnici.
Dokumenti Srbije o unutrašnjem uređenju Kosova nisu relevantni za Kosovo, navode kosovski zvaničnici.
Bekim Çollaku, visoki savetnik kosovskog premijera, u izjavi za RSE kaže da su dokumenti o Kosovu koji se usvajaju u Srbiji samo za unutrašnju upotrebu.
“Svi dokumenti koje proizvodi Vlada u Beogradu i Parlament Srbije u vezi Kosova i unutrašnjeg uređenja Kosova u potpunosti su neprihvatljivi za Vladu, Parlament Kosova i za građane Kosova. Naš pristup je da, ukoliko se ovi dokumenti nađu za pregovaračkim stolom u Briselu, oni će biti u potpunosti neprihvatljivi i neće biti relevantni”, kazao je Çollaku.
On, međutim, veruje da usvojeni dokumenti u Beogradu neće predstavljati smetnju ili rizik po tekući dijalog u Briselu.
“Proces dijaloga u Briselu nema ničeg zajedničkog sa dokumentima koji se usvajaju u Srbiji. Agenda i teme razgovora Republike Kosova i Republike Srbije, uz posredstvo EU, određene su još na početku ovog procesa i neće biti promjena od onoga što je dogovoreno”, kazao je on.
Protivljenje srpskim dokumentima izrazilo je i predsedništvo Skupštine Kosova tokom zasedanja u ponedeljak.
Potpredsednik Skupštine Xhavit Haliti istakao je da niko ne bi trebao biti pod pritiskom detalja ili tehničkih pitanja koji nastaju tokom procesa dijaloga, kao što su ovi dokumenti, te dodao da platforma ili rezolucija Srbije neće dovesti proces pregovora u rizik.
„Srbija je više puta do sada izlazila sa rezolucijama, izjavama...ponekad kako bi vršila pritisak nad međunarodnom zajednicom, a ponekad kako bi obrazložila svoje ponašanje javnosti...Ja sam ubeđen da će Srbija pokušati da postigne svoje ciljeve, ali u tom slučaju, i mi ćemo se zajedno boriti da ostvarimo naše ciljeve, ali i interese svih zajednica koje žive na Kosovu, uključujući i Srbe“, kazao je Haliti.
Ismet Beqiri, šef parlamentarne grupe opozicionog Demokratskog saveza Kosova, kazao je da kosovska strana ni u kojem slučaju ne sme pristati da razgovara o srpskoj rezoluciji u Briselu.
“Srpska platforma i rezolucija nisu obavezne. Ukoliko srpska strana izvadi svoju rezoluciju na pregovarački sto, mi trebamo da joj kažemo da je vrati nazad u džep. DSK smatra da se o unutrašjim pitanjima Kosova ne treba razgovarati sa Srbijom”, kazao je Beqiri nakon sastanka predsedništva Skupštine.
Nastavak dijaloga o bezbednosnim strukturama
S druge strane, politolog Behlul Beqaj međutim ocenjuje da se, iako su Srbi postigli sporazum oko njihove platforme, ne može reći da u Srbiji postoji konsensus oko toga.
U svakom slučaju, Rezolucija ima svoj značaj obzirom da je to jedna početna pozicija kakvu kosovska strana nema, kaže on. Beqaj ističe da je polazna tačka kosovske strane uvek Ustav, ali, dodaje on, i Srbija isto ima Ustav.
„U odnosu na kosovsku stranu, oni barem imaju jednu ponudu u tom smislu, napredak na početku razgovora, što ne znači da će u skladu sa time završiti razgovore, obzirom da EU srpsku platformu nije uzela u obzir...Ovo ipak govori da se Srbija, za razliku od Kosova, ozbiljnije priprema oko pronalaska rešenja za otvorene probleme na severu“, kaže Beqaj.
Istovremeno, u ponedeljak je iz Vlade Kosova saopšteno da će na sledećoj rundi dijaloga premijera Kosova i Srbije u Briselu 17. januara, biti reči o o uklanjanju ilegalnih bezbednosnih struktura Srbije sa Kosova, formiranju mehanizma koji će omogućiti finansijsku pomoć Srbije srpskoj zajednici na Kosovu, a kako bi ono bilo transparentno, te i o konkretnim delovanjima za uspostavljanje reda i zakona na severu zemlje.
Kosovski premijer, Hashim Thaci, par dana pre održavanja sastanka sa srpskim kolegom, Ivicom Dačićem, sastao se sa sa nekoliko lidera političkih partija na Kosovu koje je obavestio o toku narednog sastanka u Briselu.
U saopštenju Vlade Kosova o ovom sastanku, navodi se da Vlada Republike Kosova, u skladu sa Rezolucijom Skupštine Kosova o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz posredstvo Catherine Ashton i podrškom SAD-a, od 19. oktobra vodi razgovore sa Vladom Srbije u Briselu.
Dodaje se da Vlada Kosova u ovim razgovorima u potpunosti poštuje Ahtisarijev plan, Ustav Kosova i zakone na snazi, Rezoluciju Skupštine i sporazume postignute u Briselu, te da stoga nikada neće razgovarati o statusu Kosova ili nezavisnosti, teritorijalnoj celovitosti i unutrašnjem uređenju.
Takođe se dodaje da Vlada Kosova očekuje da će se u kraćem vremenskom periodu rešiti pitanja u vezi uklanjanja bezbednosnih struktura Srbije sa severa Kosova, te ojačavanja struktura u oblasti obrazovanja, zdravstva te socijalnih pitanja, stvaranja okolnosti za održavanje slobodnih izbora, formiranja opštine Severna Mitrovica, održavanja popisa i dr.
U međuvremenu, opozicioni pokret Samoopredeljenje zatražio je vanrednu sednicu Skupštine Kosova pre sledeće runde dijaloga premijera Kosova i Srbije, najavljene za 17. januar, a na kojoj bi se razgovaralo o srpskoj platformi.
Predsedništvo Skupštine je međutim njihov zajtev odbacilo, obzirom da nije dobio potrebnih 40 potpisa poslanika.
Skupština Kosova je inače u oktobru prošle godine, u vreme tehničkog dijaloga, usvojila Rezoluciju o normalizaciji odnosa sa Srbijom, u kojoj se ističe da dijalog i rezultati dijaloga trebaju biti u skladu sa suverenitetom Kosova, međunarodnim subjektivitetom, teritorijalnim integritetom i unutrašnjim ustavnim uređenjem.
Skupština Kosova je i u martu 2010. usvojila Rezoluciju za dijalog sa Beogradom ali o rešavanju praktičnih pitanja koja su u interesu građana dve zemlje.
Dokumenti Srbije o unutrašnjem uređenju Kosova nisu relevantni za Kosovo, navode kosovski zvaničnici.
Bekim Çollaku, visoki savetnik kosovskog premijera, u izjavi za RSE kaže da su dokumenti o Kosovu koji se usvajaju u Srbiji samo za unutrašnju upotrebu.
“Svi dokumenti koje proizvodi Vlada u Beogradu i Parlament Srbije u vezi Kosova i unutrašnjeg uređenja Kosova u potpunosti su neprihvatljivi za Vladu, Parlament Kosova i za građane Kosova. Naš pristup je da, ukoliko se ovi dokumenti nađu za pregovaračkim stolom u Briselu, oni će biti u potpunosti neprihvatljivi i neće biti relevantni”, kazao je Çollaku.
On, međutim, veruje da usvojeni dokumenti u Beogradu neće predstavljati smetnju ili rizik po tekući dijalog u Briselu.
“Proces dijaloga u Briselu nema ničeg zajedničkog sa dokumentima koji se usvajaju u Srbiji. Agenda i teme razgovora Republike Kosova i Republike Srbije, uz posredstvo EU, određene su još na početku ovog procesa i neće biti promjena od onoga što je dogovoreno”, kazao je on.
Protivljenje srpskim dokumentima izrazilo je i predsedništvo Skupštine Kosova tokom zasedanja u ponedeljak.
Potpredsednik Skupštine Xhavit Haliti istakao je da niko ne bi trebao biti pod pritiskom detalja ili tehničkih pitanja koji nastaju tokom procesa dijaloga, kao što su ovi dokumenti, te dodao da platforma ili rezolucija Srbije neće dovesti proces pregovora u rizik.
„Srbija je više puta do sada izlazila sa rezolucijama, izjavama...ponekad kako bi vršila pritisak nad međunarodnom zajednicom, a ponekad kako bi obrazložila svoje ponašanje javnosti...Ja sam ubeđen da će Srbija pokušati da postigne svoje ciljeve, ali u tom slučaju, i mi ćemo se zajedno boriti da ostvarimo naše ciljeve, ali i interese svih zajednica koje žive na Kosovu, uključujući i Srbe“, kazao je Haliti.
Ismet Beqiri, šef parlamentarne grupe opozicionog Demokratskog saveza Kosova, kazao je da kosovska strana ni u kojem slučaju ne sme pristati da razgovara o srpskoj rezoluciji u Briselu.
“Srpska platforma i rezolucija nisu obavezne. Ukoliko srpska strana izvadi svoju rezoluciju na pregovarački sto, mi trebamo da joj kažemo da je vrati nazad u džep. DSK smatra da se o unutrašjim pitanjima Kosova ne treba razgovarati sa Srbijom”, kazao je Beqiri nakon sastanka predsedništva Skupštine.
Nastavak dijaloga o bezbednosnim strukturama
S druge strane, politolog Behlul Beqaj međutim ocenjuje da se, iako su Srbi postigli sporazum oko njihove platforme, ne može reći da u Srbiji postoji konsensus oko toga.
U svakom slučaju, Rezolucija ima svoj značaj obzirom da je to jedna početna pozicija kakvu kosovska strana nema, kaže on. Beqaj ističe da je polazna tačka kosovske strane uvek Ustav, ali, dodaje on, i Srbija isto ima Ustav.
„U odnosu na kosovsku stranu, oni barem imaju jednu ponudu u tom smislu, napredak na početku razgovora, što ne znači da će u skladu sa time završiti razgovore, obzirom da EU srpsku platformu nije uzela u obzir...Ovo ipak govori da se Srbija, za razliku od Kosova, ozbiljnije priprema oko pronalaska rešenja za otvorene probleme na severu“, kaže Beqaj.
Istovremeno, u ponedeljak je iz Vlade Kosova saopšteno da će na sledećoj rundi dijaloga premijera Kosova i Srbije u Briselu 17. januara, biti reči o o uklanjanju ilegalnih bezbednosnih struktura Srbije sa Kosova, formiranju mehanizma koji će omogućiti finansijsku pomoć Srbije srpskoj zajednici na Kosovu, a kako bi ono bilo transparentno, te i o konkretnim delovanjima za uspostavljanje reda i zakona na severu zemlje.
Kosovski premijer, Hashim Thaci, par dana pre održavanja sastanka sa srpskim kolegom, Ivicom Dačićem, sastao se sa sa nekoliko lidera političkih partija na Kosovu koje je obavestio o toku narednog sastanka u Briselu.
U saopštenju Vlade Kosova o ovom sastanku, navodi se da Vlada Republike Kosova, u skladu sa Rezolucijom Skupštine Kosova o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz posredstvo Catherine Ashton i podrškom SAD-a, od 19. oktobra vodi razgovore sa Vladom Srbije u Briselu.
Dodaje se da Vlada Kosova u ovim razgovorima u potpunosti poštuje Ahtisarijev plan, Ustav Kosova i zakone na snazi, Rezoluciju Skupštine i sporazume postignute u Briselu, te da stoga nikada neće razgovarati o statusu Kosova ili nezavisnosti, teritorijalnoj celovitosti i unutrašnjem uređenju.
Takođe se dodaje da Vlada Kosova očekuje da će se u kraćem vremenskom periodu rešiti pitanja u vezi uklanjanja bezbednosnih struktura Srbije sa severa Kosova, te ojačavanja struktura u oblasti obrazovanja, zdravstva te socijalnih pitanja, stvaranja okolnosti za održavanje slobodnih izbora, formiranja opštine Severna Mitrovica, održavanja popisa i dr.
U međuvremenu, opozicioni pokret Samoopredeljenje zatražio je vanrednu sednicu Skupštine Kosova pre sledeće runde dijaloga premijera Kosova i Srbije, najavljene za 17. januar, a na kojoj bi se razgovaralo o srpskoj platformi.
Predsedništvo Skupštine je međutim njihov zajtev odbacilo, obzirom da nije dobio potrebnih 40 potpisa poslanika.
Skupština Kosova je inače u oktobru prošle godine, u vreme tehničkog dijaloga, usvojila Rezoluciju o normalizaciji odnosa sa Srbijom, u kojoj se ističe da dijalog i rezultati dijaloga trebaju biti u skladu sa suverenitetom Kosova, međunarodnim subjektivitetom, teritorijalnim integritetom i unutrašnjim ustavnim uređenjem.
Skupština Kosova je i u martu 2010. usvojila Rezoluciju za dijalog sa Beogradom ali o rešavanju praktičnih pitanja koja su u interesu građana dve zemlje.
