U Prištini komentarišu kako je platforma Srbije samo za unutrašnju upotrebu i da nikako neće biti deo političkog dijaloga koji se vodi u Briselu.
Iz predsedništva Kosova dodaju i da je agenda dijaloga određena i usklađena sa Briselom i u punoj saglasnosti obe strane, te podsećaju da Kosovo o svojim unutrašnjim pitanjima nikada neće ni sa kim razgovarati, a najmanje sa Republikom Srbijom.
Na dan kada su rezolucija i platforma u Srbiji bila glavna tema, iz kosovskog predsedništva su još jednom pozvali srbijanskog predsednika da prizna novu realnost i nezavisnost Kosova.
Zamenik premijera Hajredin Kuci je kazao da se platforma nikako neće naći na stolu tokom dijaloga, te da je u to sigurna i međunarodna zajednica.
"EU je rekla svoje o tome, a i SAD. Trebamo shvatiti da je to parče papira samo za unutrašnju upotrebu. Platforma Srbije nije na stolu za razgovor i neće ni biti. U Beogradu neka se njome služe koliko hoće, ali to nema veze sa nama. To bi isto bilo kada bi mi napravili platformu o Preševu, Bujanovcu i Medveđi“, kazao je Kuci.
Politički analitičar Ismail Hasani ocenjuje da su dokumenti usvojeni u Beogradu samo za unutrašnju upotrebu i da neće uticati na politički dijalog između dve zemlje.
“Smataram da su usvajanja dokumenata u Srbiji jednostrana delovanja koja ne pomažu proces dijaloga, ali i koja neće uticati na razgovore u Briselu. Ti dokumenti više izražavaju ciljeve političkog rukovođstva u Srbiji i njihovo razduživanje prema svojim glasačima”, kaže Ismaili.
On dodaje da Brisel ni na koji način neće te dokumente koristit kao osnovu ili platformu za razgovore Kosova i Srbije.
“Bilo kakvi pomaci u Briselu da se dese, oni su pod naredbom i nema uslovljavanja, ne postoje okolnosti da ljudi izražavaju svoj bes, ni kod jedne ni kod druge strane. I to zato što sastajanje u Briselu podrazumeva odgovarajuću disciplinu jer ni Srbija ni Kosovo ne idu tamo svojevoljno”, ocenjuje Ismaili.
Sa druge strane, britanski analitičar Tim Judah za RSE je ocenio da na srpsku platformu treba gledati kao na prvi pomak napred, obzirom da obe strane zadržavaju svoje maksimalističke zahteve.
„Ukoliko ima rešenja, pregovori će dovesti dve strane do konačnog rešenja, koje bi bilo neka sredina između njihovih stavova. Ahtisarijev plan zapravo predviđa jednu veliku autonomiju za određene zone. Pitanje je kako da se prepakuje nešto što je slično onom u Ahtisarijevom planu“, kaže Judah.
Iz predsedništva Kosova dodaju i da je agenda dijaloga određena i usklađena sa Briselom i u punoj saglasnosti obe strane, te podsećaju da Kosovo o svojim unutrašnjim pitanjima nikada neće ni sa kim razgovarati, a najmanje sa Republikom Srbijom.
Na dan kada su rezolucija i platforma u Srbiji bila glavna tema, iz kosovskog predsedništva su još jednom pozvali srbijanskog predsednika da prizna novu realnost i nezavisnost Kosova.
Zamenik premijera Hajredin Kuci je kazao da se platforma nikako neće naći na stolu tokom dijaloga, te da je u to sigurna i međunarodna zajednica.
"EU je rekla svoje o tome, a i SAD. Trebamo shvatiti da je to parče papira samo za unutrašnju upotrebu. Platforma Srbije nije na stolu za razgovor i neće ni biti. U Beogradu neka se njome služe koliko hoće, ali to nema veze sa nama. To bi isto bilo kada bi mi napravili platformu o Preševu, Bujanovcu i Medveđi“, kazao je Kuci.
Politički analitičar Ismail Hasani ocenjuje da su dokumenti usvojeni u Beogradu samo za unutrašnju upotrebu i da neće uticati na politički dijalog između dve zemlje.
“Smataram da su usvajanja dokumenata u Srbiji jednostrana delovanja koja ne pomažu proces dijaloga, ali i koja neće uticati na razgovore u Briselu. Ti dokumenti više izražavaju ciljeve političkog rukovođstva u Srbiji i njihovo razduživanje prema svojim glasačima”, kaže Ismaili.
On dodaje da Brisel ni na koji način neće te dokumente koristit kao osnovu ili platformu za razgovore Kosova i Srbije.
“Bilo kakvi pomaci u Briselu da se dese, oni su pod naredbom i nema uslovljavanja, ne postoje okolnosti da ljudi izražavaju svoj bes, ni kod jedne ni kod druge strane. I to zato što sastajanje u Briselu podrazumeva odgovarajuću disciplinu jer ni Srbija ni Kosovo ne idu tamo svojevoljno”, ocenjuje Ismaili.
Sa druge strane, britanski analitičar Tim Judah za RSE je ocenio da na srpsku platformu treba gledati kao na prvi pomak napred, obzirom da obe strane zadržavaju svoje maksimalističke zahteve.
„Ukoliko ima rešenja, pregovori će dovesti dve strane do konačnog rešenja, koje bi bilo neka sredina između njihovih stavova. Ahtisarijev plan zapravo predviđa jednu veliku autonomiju za određene zone. Pitanje je kako da se prepakuje nešto što je slično onom u Ahtisarijevom planu“, kaže Judah.
