Rezolucija o Kosovu ostavlja prostor za kompromise

Dok u Briselu teče dijalog tehničkih timova Prištine i Beograda o naplaćivanju carine i drugih dažbina na prelazima, premijer Srbije Ivica Dačić koji će se za nedelju dana ponovo sastati sa kosovskim kolegom Hašimom Tačijem, ima već usvojen okvir za dijalog. To je Predlog rezolucije o Kosovu, koji će se 12. januara naći i pred Skupštinom Srbije, a koji sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju kao prihvatljiv ram za razgovore jer ostavlja dosta manevarskog prostora.

U Predlogu rezolucije, koji se sastoji od šest tračaka, stoji da je je Srbija „spremna na dodatne ustupke, ali ne na ugrožavanje državnih i nacionalnih interesa“. Navodi se i da Srbija pristupa dijalogu sa Prištinom, svesna značaja koji bi postizanje obostrano prihvatljivog rešenja imalo u kontekstu dalje i ubrzane integracije čitavog regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

Iako i ovaj dokument ponavlja da Srbija neće priznati Kosovo, premijer Srbije Ivica Dačić istakao je da Beograd prvi put nudi rešenje za izlazak iz dosadašnjeg paralelizma institucija na Kosovu.

”Ono što nam je potrebno jesu srpske institucije koje priznaju svi učesnici pregovaračkog procesa pod okriljem EU”, rekao je predsednik srpske vlade, ali nije iznosio detalje o tome koliko autonomno bi te institucije na Kosovu mogle da rade.

Agencija Rojters ističe da je Beograd spreman da umanji uticaj nad kosovskim Srbima, što bi moglo predstavljati veliki ustupak u naporima Srbije za početak pregovora sa EU. Uz podsećanje na stav Brisela da kontrola na severu mora da se okonča ako Srbija namerava da napreduje ka EU, britanska agencija navodi i Dačićevu izjavu da je cilj Srbije da dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU i da nema vremena za gubljenje.

Predlog rezolucije je pohvalan jer u njemu stoji da je dijalog sa Prištinom u funkciji evrointegracija Srbije, ocenio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju:

„Ono što ja želim pohvaliti jeste da u dokumentu stoji da je dijalog u funkciji približavanja, odnosno evrointegracija Srbije, što svakako donosi dovoljno manevarskog prostora da bi razumeli da se od ove polazne osnove može u tom dijalogu napredovati sve više ka krajnjem cilju - koji nije samo dobiti datum i početi pregovore, nego postati punopravna članica EU sa svojim komesarom i poslanicima”, kaže Kacin.

Na pitanje koliko fleksibilnosti prepoznaje u ovoj rezoluciji u kontekstu dijaloga sa Kosovom, Kacin odgovara:

"To je polazna osnova,na engleskom se to zove position paper, iz tog dokumenta počinje taj dijalog i mislim da je dovoljno širok, jasan i fleksibilan. Ne ulazim u to šta su prilozi, šta još nije otvoreno za javnost, ali mislim da se reflektuje ta međusobna zavisnost, na jednoj strani, Vlade, a na drugoj, parlamenta i mehanizam koji će najširoj srpskoj javnosti omogućiti da razumije zašto su potrebni određeni koraci i u kom smislu i zašto koriste srpskim integracijama. To je ono što je po meni veoma jasno, dakle transparentnost tog procesa i jasno komuniciranje sa najširom javnošću u unutrašnjosti Srbije“, ocenjuje Kacin.

Beograd će tražiti više od Ahtisarijevog plana

Da je Predlog rezolucije dosta uopšten i širok ocenjuje i Florian Bieber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu. On za Radio Slobodna Evropa kaže da ovom dokumentu to nije mana nego prednost jer tako kako je napisan ostavlja dosta manevarskog prostora za postizanje budućih kompromisa:

“Rezolucija ne daje konkretne upute za razgovore Vlade Srbije sa kosovskim institucijama. Ja bih je više tumačio kao otvaranje prostora za kompromise. Naravno, postoje te poznate tačke da Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova, ali dokument, suštinski, ne propisuje ograničenja za razgovor. Čini mi se da je dobro što je rezolucija ostala otvorena i uopštena jer je za pregovore potreban prostor. Što se više ograniči taj prostor takvim ili sličnim dokumentom, to se manje omogućava kompromis. Dakle, što šire, to bolje - za efikasan i suštinski dijalog između Prištine i Beograda”.

Upitan kako čita reči premijera Srbije da su potrebne srpske institucije na Kosovu koje priznaju svi učesnici dijaloga pod okriljem EU, ovaj naš sagovornik odgovara:

“To je zanimljivo zato što čak i u Ahtisarijevom planu ne piše da neće biti nekih srpskih institucija, pogotovo na severu. Jedini uslov po Ahtisariju je da one budu u ustavnom okviru Kosova i da sarađuju sa Prištinom. Dakle, te izjave daju manevarski prostor da te buduće institucije liče na ove sadašnje, ali uz važan iskorak, a to je njihova saradnja sa Prištinom”.

Biber smatra da je normalna činjenica da se Platforma o Kosovu, kontroverzni dokument koji je nedavno procurio u javnost, drži u tajnosti jer se ne može sve otkriti pre razgovora, a upitan koliko bi Dačićeva ideja o otklanjanju paralelizma inistitucija mogla biti udaljena od Ahtisarijevog plana, kaže da će Beograd svakako tražiti više od Ahtisarijevog plana jer je taj dokument već na stolu, ali da bi to što će tražiti, u suštini, moglo biti sadržano u formuli “Ahtisari plus” koja se i ranije pominjala:

“Svaka pregovaračka strana uvek pokušava da dobije više nego što je već ponuđeno i ja bih, naravno, očekivao od Vlade Srbije da traži malo više od toga, ali ako se pažljivo pročita čak i Platforma koja je procurila u javnost pre Nove godine, već tamo se može videti dosta sličnosti sa Ahtisarijevim planom. Dakle, očekivao bih da se u principu pođe od Ahtisarijevog plana, ali da se pokušaju dobiti dodatna ovlašćenja za srpske opštine, pogotovu one na severu, pojačane mogućnosti saradnje između tih opština i neka vrsta autonomije. Ali, čini mi se da se sve to pre svodi na formulu ,Ahtisari plus’, koja se i ranije pominjala, nego da je u pitanju nešto potpuno drugačije ili potpuno novo”, kaže Florian Bieber.