U javnosti su se pojavile procjene da u slučaju nepostizanja dogovora o usvajanju izbornog zakona i eventualnog nedobijanja datuma pregovora, da su u opciji vanredni parlamentarni izbori.
Ukoliko ni početkom septembra ne dođe do saglasja i usvajanja novog izbornog zakona koji bi bio usklađen sa Ustavom, a što bi za posljedicu moglo imati da Crna Gora ne dobije datum početka pristupnih pregovora sa unijom, nastupila bi politička kriza iz koje bi se mogao tražiti izlaz u prijevremenim parlamentarnim izborima.
Prema riječima direktora Centra za monitoring Zlatka Vujovića potencijalni prijevremeni izbori bi mogli da pokažu koliku podršku imaju projekti političkih blokova, a vezani za evropske integracije.
"Raspisivanje izbora jeste mogućnost budući da su pro-srpske stranke SNP i NOVA postavile veoma jasnu poziciju da je prioritet identitetska pitanja, a ne pitanja evropska integracija. Naravno, izbori su prilika da pokažu koliku podršku ima ta platforma, a koliko podršku imaju druge političke partije", poručuje Vujović.
Predstavnici političkih partija koje smo kontaktirali ne vjeruju da su vanredni izbori realni. Rajko Kovačević, portparol Demokratske partije socijalista kaže da bi izbori bili logičan put da je iz vladajuće koalicije bilo opstrukcije na putu evropskih integracija.
"Održavanje vanrednih parlamentarnih izbora nije realna opcija, jer ne postoji potreba za njihovim održavanjem. Vladajuća koalicija stabilno funkcioniše i krivica za neusvajanje izbornog zakonodavstva ni u kom slučaju ne može biti adresirana na nju. Da je kojim slučajem ovaj potez opstrukcije Crne Gore na putu njenih evropskih integracija uslijedio od strane koalicije na vlasti onda bi jedan takav korak bio logičan. Ovako nema razloga za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora osim ako neko ne fantazira da bi na njima mogla pobijediti crnogorska opozicija i tako još snažnije zakočiti Crnu Goru na putu ka Evropskoj uniji", kaže Kovačević.
Zahtjevi NOVE isti bez obzira na izbore
Na drugoj strani u Novoj srpskoj demokratiji smatraju da je na potezu Vlada koja treba da odgovori na zahtjeve opozicije, a odnose se na status srpskog jezika i građana bez državljanstva.
Jovan Vučurović, portparol NOVE kaže da će ti zahtjevi biti aktuelni bez obzira da li će biti vanrednih izbora.
"Kada je kriza u državi najbolje je održati izbore, ali izborni zakon nije razlog da se odgovornost svali na parlament već je Vladi dobro poznato da mora da riješi jezičku diskriminaciju kao i probleme građana koji nemaju državljanstvo. Nakon toga može biti izglasan izborni zakon. Ako Vlada ne želi da ispuni ove uslove i tako dođe do izbornog zakona i u međuvremenu ništa ne uradi u brobi protiv organizovanog kriminala i krupnih riba onda takva Vlada treba da padne i da se bira nova. Najpoštenije je Vladu birati nakon izbora, ali svi moraju da znaju da se i nakon tih izbora moraju ispuniti uslovi koje je sada postavila opozicija. I što se tiče tih uslova bilo izbora ili ne stvar je nepromjenjiva", ističe Vučurović.
U slučaju da se politička kriza rasplamsa do te mjere da prijevremeni izbori budu neminovni, oni bi bili održani po starom zakonu. Međutim kako nam je saopštio Zlatko Vujović, ukoliko bi se probio rok važenja starog zakona 31. decembar, odnosno ne bude novog produženja roka važenja starog zakona, na potezu bi bio Ustavni sud koji bi mogao da proglasi neustavnim odredbe starog zakona koje nisu usaglašene s novim ustavom.
"Ukoliko nema roka usaglašavanja to znači da su određeni zakonski tekstovi u nesaglasju sa Ustavom pa samim tim Ustavni sud ima prostora da reaguje, u konkretnom slulčaju da proglasi neustavnim određene odredbe postojećeg zakona. Kao što je to činio kada je u pitanju zakon o manjinama koji je regulisao i miješao se u izborno zakonodavstvo. Samim tim Ustavni sud bi imao mogućnost da proglasi neustavnom odredbu zakona koja kaže da građani Crne Gore imaju pravo glasa ako nijesu državljani odnosno da dozvoli samo onima koji su državljani. To bi u prvom redu nanijelo štetu opoziciji, jer bi jedan dio biračkog tijela koji podržava opoziciju ne bi mu bilo omogućeno da glasa", kaže Vujović.
Ukoliko ni početkom septembra ne dođe do saglasja i usvajanja novog izbornog zakona koji bi bio usklađen sa Ustavom, a što bi za posljedicu moglo imati da Crna Gora ne dobije datum početka pristupnih pregovora sa unijom, nastupila bi politička kriza iz koje bi se mogao tražiti izlaz u prijevremenim parlamentarnim izborima.
Prema riječima direktora Centra za monitoring Zlatka Vujovića potencijalni prijevremeni izbori bi mogli da pokažu koliku podršku imaju projekti političkih blokova, a vezani za evropske integracije.
"Raspisivanje izbora jeste mogućnost budući da su pro-srpske stranke SNP i NOVA postavile veoma jasnu poziciju da je prioritet identitetska pitanja, a ne pitanja evropska integracija. Naravno, izbori su prilika da pokažu koliku podršku ima ta platforma, a koliko podršku imaju druge političke partije", poručuje Vujović.
Predstavnici političkih partija koje smo kontaktirali ne vjeruju da su vanredni izbori realni. Rajko Kovačević, portparol Demokratske partije socijalista kaže da bi izbori bili logičan put da je iz vladajuće koalicije bilo opstrukcije na putu evropskih integracija.
"Održavanje vanrednih parlamentarnih izbora nije realna opcija, jer ne postoji potreba za njihovim održavanjem. Vladajuća koalicija stabilno funkcioniše i krivica za neusvajanje izbornog zakonodavstva ni u kom slučaju ne može biti adresirana na nju. Da je kojim slučajem ovaj potez opstrukcije Crne Gore na putu njenih evropskih integracija uslijedio od strane koalicije na vlasti onda bi jedan takav korak bio logičan. Ovako nema razloga za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora osim ako neko ne fantazira da bi na njima mogla pobijediti crnogorska opozicija i tako još snažnije zakočiti Crnu Goru na putu ka Evropskoj uniji", kaže Kovačević.
Zahtjevi NOVE isti bez obzira na izbore
Na drugoj strani u Novoj srpskoj demokratiji smatraju da je na potezu Vlada koja treba da odgovori na zahtjeve opozicije, a odnose se na status srpskog jezika i građana bez državljanstva.
Jovan Vučurović, portparol NOVE kaže da će ti zahtjevi biti aktuelni bez obzira da li će biti vanrednih izbora.
"Kada je kriza u državi najbolje je održati izbore, ali izborni zakon nije razlog da se odgovornost svali na parlament već je Vladi dobro poznato da mora da riješi jezičku diskriminaciju kao i probleme građana koji nemaju državljanstvo. Nakon toga može biti izglasan izborni zakon. Ako Vlada ne želi da ispuni ove uslove i tako dođe do izbornog zakona i u međuvremenu ništa ne uradi u brobi protiv organizovanog kriminala i krupnih riba onda takva Vlada treba da padne i da se bira nova. Najpoštenije je Vladu birati nakon izbora, ali svi moraju da znaju da se i nakon tih izbora moraju ispuniti uslovi koje je sada postavila opozicija. I što se tiče tih uslova bilo izbora ili ne stvar je nepromjenjiva", ističe Vučurović.
U slučaju da se politička kriza rasplamsa do te mjere da prijevremeni izbori budu neminovni, oni bi bili održani po starom zakonu. Međutim kako nam je saopštio Zlatko Vujović, ukoliko bi se probio rok važenja starog zakona 31. decembar, odnosno ne bude novog produženja roka važenja starog zakona, na potezu bi bio Ustavni sud koji bi mogao da proglasi neustavnim odredbe starog zakona koje nisu usaglašene s novim ustavom.
"Ukoliko nema roka usaglašavanja to znači da su određeni zakonski tekstovi u nesaglasju sa Ustavom pa samim tim Ustavni sud ima prostora da reaguje, u konkretnom slulčaju da proglasi neustavnim određene odredbe postojećeg zakona. Kao što je to činio kada je u pitanju zakon o manjinama koji je regulisao i miješao se u izborno zakonodavstvo. Samim tim Ustavni sud bi imao mogućnost da proglasi neustavnom odredbu zakona koja kaže da građani Crne Gore imaju pravo glasa ako nijesu državljani odnosno da dozvoli samo onima koji su državljani. To bi u prvom redu nanijelo štetu opoziciji, jer bi jedan dio biračkog tijela koji podržava opoziciju ne bi mu bilo omogućeno da glasa", kaže Vujović.