Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije obrazložili su „iznenadnim obavezama“ nedolazak na regionalnu konferenciju tužilaca za ratne zločine, koja je održana na Brionima, saopšteno je Radiju Slobodna Evropa iz Državnog odvjetništva Hrvatske.
U srpskom Tužilaštvu nisu odgovorili na naše pozive, dok u Fondu za humanitarno pravo (FHP) ocenjuju da je politički sukob Beograda i Zagreba razlog zbog kog Srbija, po prvi put posle deset godina, nije učestovovala na ovom skupu, čime je, kako navode, regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina vraćena nekoliko koraka unazad.
Zategnuti odnosi Beograda i Zagreba, uz čestu oštru retoriku, sukob povodom univerzalne nadležnosti Srbije za procesuiranje ratnih zločina, hapšenje osobe za koju Beograd tvrdi da je špijunirala u korist Hrvatske, sve je to dovelo u pitanje ionako krhku regionalnu saradnju tužilaštava u procesuiranju ratnih zločina, te ukazalo na uticaj politike na rad pravosudnih organa, ocena je Fonda za humanirano pravo, iz kog upozoravaju na posledice.
„Bez regionalne saradnje, nije moguće doći do efikasnog procesuiranja ratnih zločina na nacionalnom nivou jer su žrtve u jednoj zemlji, počinioci su u drugoj, a dokazi su svuda. Svi imaju važne podatke i prosto nije moguće da se prikupi sveobuhvatna, kompleksna dokumentacija i da se dođe do efikasnog procesuiranja nekog predmeta“, navodi Jelena Krstić iz FHP-a.
Vest o tome da Srbija po prvi put neće učestvovati u deceniju dugoj praksi okupljanja tužilaca iz regiona, prošla je gotovo nezapaženo uz kratku informaciju da je na Brionima 5. septembra počela regionalna konferencija.
Nakon što je FHP ukazao na problem izostanka predstavnika Srbije, u Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega nisu učestvovali.
Na isto pitanje, iz Državnog odvjetništva Hrvatske stigao nam je sledeći odgovor.
„Državno odvjetništvo Republike Hrvatske je, kao organizator konferencije, nakon prvotne potvrde sudjelovanja, 1. rujna 2016. dopisom obaviješteno kako predstavnici Tužilaštva za ratne zločine nisu u mogućnosti sudjelovati u radu konferencije zbog njihovih iznenadnih obaveza“, navodi u pisanom odgovoru glasnogovornica Državnog odvjetništva Hrvatske Martina Mihordin.
Fond za humanitarno pravo podseća da su napori na unapređenju i formalizovanju regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina počeli još 2004. godine, kada je prvi sastanak te vrste održan na Paliću okupio relevantne aktere pravosuđa i državnih administracija Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Naredni sastanci su održani na Brionima (u junu 2005. godine), u Mostaru (u oktobru 2005. godine), Novom Sadu (u aprilu 2006. godine) i Zagrebu (u junu 2007. godine).
Počev od konferencije na Brionima u julu 2007. godine, na tim godišnjim sastancima učestvuju samo tužioci iz regiona nadležni za procesuiranje ratnih zločina i ovaj vid kontakata i saradnje danas je poznat pod nazivom „Brionski proces”. Zvaničnici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) prisustvovali su svakom od sastanaka, a na ovogodišnjem je učestvovao i glavni tužilac MKSJ Serž Bramerc.
Regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina je tokom prethodnih godina neretko ocenjivana kao neefikasna i spora. Slučajevi poput Ilije Jurišića, (kojeg je tužilaštvo Srbije osudilo na 12 godina pod optužbom da je naredio napad na kolonu JNA 1992. godine u Tuzli), Ejupa Ganića, (koji je 2010. godine uhapšen u Londonu po optužnici Srbije da je kriv za smrt vojnika JNA 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu) i Jovana Divjaka, (koji je po istoj optužnici Srbije uhapšen godinu kasnije na bečkom aerodromu), zaoštravali u proteklih godina odnose Srbije i Bosne i Hercegovine.
Ipak, Jelena Krstić ukazuje na primere dobre saradnje, kao i na njen značaj.
„Konkretan primer je saradnja Tužilaštava Bosne i Hercegovine i Tužilaštva za ratne zločine Srbije u predmetu Srebrenica i Štrpci. Tu se pokazalo koliko ona može biti efikasna. To su predmeti na koje smo čekali godinama, pogotovo Štrpci. Srebrenica je sa druge strane veoma obiman predmet, koji ne samo što smo čekali, već ima i simbolički značaj zato što se radi o genocidu u Srebrenici, iako se to u našoj optužnici tako ne ocenjuje“, kaže ona.
Podsećamo, u decembru 2014. godine, zajedničkom akcijom policija, Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Tužilaštva BiH, uhapšeno je 14 osoba, od kojih deset na području BiH, a četiri na teritoriji Srbije, koje se terete za ratni zločin u Štrpcima i Višegradu, kada je iz voza na relaciji Beograd-Bar, oteto i kasnije ubijeno najmanje 20 putinka nesrpske nacionalnosti.
Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je u martu 2015. godine optužnicu protiv pet bivših pripadnika oružanih snaga Republike Srpske. Pred pravosuđem u BiH u je toku suđenje za deset osoba, a čeka se potvrđivanje optužnice za jedanaestog optuženog, dok pravosuđe Srbije još nije potvrdilo optužnicu za zločin u Štrpcima.
U martu ove godine, Viši sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv osmorice osumnjičenih bivših pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske za ratni zločin u Srebrenici.
Početkom godine, Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv pripadnika Armije BiH Edhema Žilića za nečovečno postupanje nad zarobljenim civilima srpske i hrvatske nacionalnosti u prostorijama sportske hale „Musala“ u opštini Konjic, 1993. godine. Logor „Musala“ jedan je od predmeta u kojem su počinioci bili nedostupni Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, pa su podaci i infomacije ustupljeni Tužilaštvu BiH.
„Videli smo kako saradnja može da se sprovodi sa jednim dobrim rezultatom, ali na kraju izgleda da neki politički interesi i uticaji određuju to da li ćemo posle više od 12 godina od procesuiranja u Srbiji imati efikasni pristup pravdi“, navodi Jelena Krstić.
Činom neučestvovanja na jednom od najznačajnijih ekspertskih sastanaka u okviru regionalne saradnje napravljen je oštar rez u odnosu na dostignuća, a ona ponovo vraćena nekoliko koraka unazad, saopštava FHP.
Ukazuje i da je neučestvovanje na ovogodišnjoj konferenciji na Brionima u direktnoj suprotnosti sa obavezama Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 u pregovorima sa Evropskom unijom, te Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina. Uz to, imajući u vidu da gotovo sve zemlje naslednice bivše Jugoslavije zabranjuju ekstradiciju svojih državljana, procesuiranje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji nezamislivo je bez efikasne saradnje nadležnih institucija u regiji, navode iz FHP-a.