U Beogradu vlada veliko nezadovoljstvo odgovorom predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera na pismo premijera Srbije Aleksandra Vučića od pre mesec dana, u kome je izneo zabrinutost za situaciju u regionu i rekao da Hrvatska sprovodi ogoljenu antisrpsku politiku i rehabilituje ustaštvo. S druge strane, službeni Zagreb je zadovoljan porukama Beogradu, ali ignoriše poruke Hrvatskoj, dok analitičari u Hrvatskoj ne očekuju da će ovo pridoneti smirivanju aktuelnih tenzija na relaciji Zagreb – Beograd.
Odgovor nije objavljen, ali je portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič prenela da je u pismu Junker izrazio zabrinutost povodom najnovijeg razvoja situacije u odnosima između Srbije i Hrvatske, da je pozvao na povratak konstruktivnom bilateralnom angažovanju.
Kako navodi Kocijančičeva, Junker je u pismu naglasio da su dobri susedski odnosi i regionalna saradnja, kao i pomirenje, fundamentalni principi koje moraju da poštuju sve zemlje kandidati za članstvo u EU i potencijalni kandidati, ali i isto tako i sve države članice Unije u regionu.
Najumerenija reakcija je stigla od premijera Aleksandra Vučića.
"Ne podnosim kada se sve poistovećuje i kada se prave lažne simetrije i ravnoteže, mislim da to svi časni ljudi teže podnose", rekao je Vučić.
Ministarska 'galama'
Zato su njegovi ministri, kako se sve češće događa na političkoj sceni Srbije, bili daleko oštriji.
EU nastavlja da "drži glavu u pesku", "promašila temu". prokomentarisao je šef diplomatije Ivica Dačić. "Junker nije odgovorio ni na jedno konkretno pitanje koje je Vučić istakao, nije komentarisao rehabilitaciju fašističkog ustaškog režima NDH, ni oslobađanje ratnih zločinaca iz poslednjeg rata, ni podizanje spomenika ustaškom teroristi (Miri) Barešiću, ni vređanje srpske države", navodi se u izjavi ministra spoljnih poslova Srbije.
Dačić ističe da Junker nije čak rekao ni šta Srbija nije uradila.
"Ja sam već unapred najavio da se EU pravi gluvonemom kad je antisrpska politika u pitanju", rekao je potpredsednik Vlade.
Za ministra policije Nebojšu Stefanovića bilo bi bolje da nisu ništa odgovarali, da nisu ništa pisali.
Predsednik Evropskog pokreta za Srbiju Mihajlo Crnobrnja kaže za RSE da će prokomentarisati briselski odgovor, ali uz ogradu da nije objavljeno originalno pismo.
Ipak, on kaže da Brisel ima mehanizme, a to su sankcije koje je primenio u slučaju Austrije kada je pre nekoliko godina skrenula “fašisoidno udesno”.
Crnorbnja smatra da pored problema sa kojima se bori EU, blaga reakcija u slučaju Zagreba se može objasniti i uzdržanošću zbog skorih hrvatskih izbora.
Popov: Maksimum od Brisela
U Junkerovom odgovoru, između ostalog, kako je citirano u domaćim medijima, piše: “Zakonodavstvo EU smatra krivičnim delima zločine iz mržnje na nacionalnoj osnovi i/ili javno podsticanje na nasilje ili mržnju (uključujući javno odobravanje, negiranje ili grubo trivijalizovanje zločina genocida, zločina protiv čovečnosti ili ratnih zločina). Prema zakonodavstvu EU, države članice EU su dužne da osiguraju da ti zločini budu kažnjivi, dok se od zemalja koje teže članstvu očekuje da se ponašaju u skladu sa tim zakonom.”
Centar za evroatlantske studije iz Beograda tumači da je “Evropska komisija konačno, mada mlako i ne kao prioritet, podsetila državu Srbiju na obaveze procesuiranja ratnih zločina i institucionalnog suočavanja sa ratnozločinačkim nasleđem".
"Smatramo da su suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, pored ispunjavanja svih obaveza prema Haškom tribunalu, formiranje suda za zločine počinjene na Kosovu, uspostavljanje demokratske kontrole nad sistemima bezbednosti i njihovo čišćenje od osumnjičenih za ratne zločine ključni koraci ka stabilizaciji i demokratizaciji regiona, kao i ka funkcionalnoj regionalnoj saradnji”, piše u saopštenju Centra.
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da je srpska strana očekivala eksplicitnu osudu hrvatskih vlasti, a Junker je upozorio obe strane tražeći da rešavaju probleme u međusobnom dijalogu. Znajući Brisel, to je maksimum koji se mogao očekivati.
Na pitanje da li pismo sugeriše da svaka od ovih zemalja ima razloga da počisti u svom dvorištu, Crnobrnja odgovara: ”To je tačno, ali Evropskoj uniji treba da bude, pre svega, interes da njena kuća bude čista. Dakle, mi jesmo u fazi kada nam je metla u ruci i EU nam govori gde tu metlu da usmerimo. Ali, kad je reč o Hrvatskoj, EU treba da bude zainteresovana da njena članica ne remeti imidž Unije.”
Reakcije u Hrvatskoj: Junkerove poruke bez efekta
Službeni Zagreb je izrazio zadovoljstvo zbog Junkerovih poruka u odgovoru premijeru Srbije i ne prepoznaje da su upućene i na njihov račun.
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Miro Kovač izrazio je zadovoljstvo porukama žana Kloda Junkera i ignorisao činjenicu da one nisu bile upućene samo Srbiji, već i Hrvatskoj. „Ovo Junkerovo pismo jasno potvrđuje da smo bili u pravu kada smo rekli da nema ništa od srpskog tužakanja, već da se trebaju uhvatiti posla“, kazao je Kovač u Postdamu.
„Znači, ako se želi napredovati prema Europskoj uniji, što mi kao zemlja članica EU i susjed Srbije želimo i očekujemo od Srbije, treba izvršavati svoje obaveze. Na taj način će Srbija moći napredovati prema Europskoj uniji, a sigurno ne pismima i nekakvim diplomatskim akcijama koje su zaista osuđene na neuspjeh i propast. Uhvatiti se posla i raditi, to je čini mi se ono što je poručeno u pismu gospodinu Vučiću.“
Hrvatski analitičari ne očekuju da će pismo uticati na smirivanje tenzija između dve zemlje.
„Junkerovo pismo je onakvo kakvo smo mogli očekivati – uobičajeno, ono što Europska komisija obično i radi kada su u regiji neke tenzije. Postavlja zahtjeve za smirivanjem situacije i nastavljanjem razgovora i suradnje, u ovom slučaju između jedne od budućih članica Europske unije i jedne od članica Europske unije. To je – rekao bih – normalno reagiranjeEU za koje ne vjerujem da će imati bilo kakvog efekta na politiku Srbije, kao ni na politiku Hrvatske na koju se također takvo jedno upozorenje odnosi“, rekao je za Radio Slobodna Evropa bivši jugoslovenski i hrvatski ambasador Ivica Maštruko.
Analitičarka iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose Senada Šelo Šabić kaže da je zanimljivo da Vučić zamera Junkeru izjednačavanje odgovornost Hrvatske i Srbije u aktuelnim tenzijama.
„Zapravo Srbija godinama radi istu stvar, pokušavajući izjednačiti odgovornost za rat i stavljajući na neki način sve strane u sukobu na istu razinu. Prema tome, ovo mi se, barem iz Vučićeve perspektive, čini kao jedan nesretan bumerang politike koju svi reproduciramo i ne uspijevamo se razgraničiti sa prošlošću i onim samim što smo i mi sami loše radili.“
I ona je skeptična oko mogućeg pozitivnog učinka Junkerovih saveta za obnovom konstruktivnog dijaloga.
„Mislim da će se ovo nastaviti i da – bez obzira na ove Junckerove savjete i podsjećanja na regionalnu suradnju, dobrosusjedske odnose i pomirenje kao temeljne principe od kojih nitko retorički ne odustaje – i dalje nećemo vidjeti praksu koja će se bazirati na tim principima, odnosno da će se ova prepucavanja i prebacivanje loptice s jedne strane terena na drugi nastaviti.“
Podsetimo, problemi na relaciji Beograd - Zagreb kulminirali su nakon svojevremene blokade evropskog puta Srbije zbog zahteva Zagreba da Beograd stavi van snage odredbe Zakona o univerzalnoj nadležnosti u suđenju ratnim zločincima. Nekoliko meseci je bilo blokirano otvaranje poglavlja 23 i 24 zbog stava Hrvatske. Uporedo sa tim, ređali su se incidenti koji su u Srbiji tumačeni kao rehabilitacija ustaštva: poništavanje presude za ratne zločine Branimiru Glavašu, slučaj kardinala Alojzija Stepinca, podizanje spomenika Miru Barešiću, atentatoru na jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj, česti ustaški pozdravi i znamenja na javnim skupovima ....do izjave čelnika Socijaldemokratske partije (SDP) Zorana Milanovića o Srbima kao “šaci jada”.
Sa druge strane, Srbiji se zamera da, iako nije sagledala svoju ulogu u ratovima u 90-im godinama, iako pokušava da rehabilituje Slobodana Miloševića i njegovu politiku, iako negira genocid u Srebrenici i rehabilituje četnike, da hapsi po regionu građane drugih država dižuući poterenice za optužene za ratne zločine u svojim tužilaštvima.
Nedavno je premijer Vučić, nakon razgovora sa dilomatskim korom u Beogradu, saopštio da Beograd više neće odgovarati na provokacije iz Zagreba. To je ponovio i povodom Junkerovog pisma. Njegovi, inače veoma poslušni ministri, nisu se baš toga pridržavali.
Facebook Forum