Turska opoziciona koalicija, posle javnih sporenja i podela, izabrala je zajedničkog kandidata koji će se na predsedničkim izborima u maju suočiti s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdoğan), na ključnom testu turske demokratije.
Iako je Erdoanov rejting u poslednje vreme oslabio usled ekonomske krize i kritika zbog reakcija vlade na razoran zemljotres, opozicija se suočava sa i dalje velikom lojalnom glasačkom bazom autoritarnog predsednika, njegovom kontrolom medija i institucija, ali i pitanjima o sopstvenom jedinstvu, pišu svetski mediji.
'Turski Gandi'
Šestočlana opoziciona Nacionalna alijansa izabrala je za svog kandidata lider glavne sekularne opozicione stranke Republikanska narodna partija (CHP) Kemala Kiličdaroglua (Kılıçdaroğlu).
Pročitajte i ovo: Turska opozicija izabrala zajedničkog predsedničkog kandidataPoznat i kao "Gandi Kemal" ili "Turski Gandi" zbog sličnosti s liderom indijskog pokreta za građanska prava Mahatmom Gandijem, Kiličdaroglu nudi radikalno različitu viziju u odnosnu na harizmatičnog Erdoana, ističe BBC.
Kiličdaroglu je obećao svojim pristalicama da će voditi Tursku konsultacijama i konsenzusom, kao i da će vratiti parlamentarni sistem u Tursku, pošto je 2018. uveden predsednički sistem kojim je Erdoan obezbedio široka ovlašćenja.
Ankete sugerišu da predstoji tesna trka u izrazito polarizovanoj zemlji posle dve decenije autoritarne vladavine Erdoana koji je sada ranjiviji nego na prethodnim izborima usled ekonomske krize i grešaka tokom prošlomesečnog katastrofalnog zemljotresa, ukazuje BBC.
Sporenja oko kandidata
Izbor zajedničkog kandidata, usledio je posle sporenja u šestočlanoj opozicionoj koaliciji oko Kiličdaroglua, 74-godišnjeg knjiškog birokrate za kojeg neki tvrde da mu nedostaje harizma da bi pobedio Erdoana, piše Gardijan (The Guardian).
Stranke u opozicionoj Nacionalnoj alijansi, koju pored CHP-a čine nacionalistička Dobra partija i nekoliko manjih stranka nastalih iz Erdoanove Partije pravde i razvoja (AKP), obećale su da će se ujediniti kako bi svrgle Erdoana.
Ipak, proglašenje zajedničkog kandidata usledilo je posle višednevnih javnih sporenja unutar opozicionog saveza.
Pročitajte i ovo: Razilaženja opozicije u Turskoj oko zajedničkog kandidata pred izboreUticajna Meral Akšener (Akşener), koja predvodi Dobru partiju, napustila je nakratko opozicionu koaliciju zbog mogućnosti Kiličdarogluove kandidature.
Bivša ministarka unutrašnjih poslova tvrdila je da s takvim kandidatom opozicija rizikuje poraz na izborima i založila se da kandidati budu gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu ili Mansur Javaš (Yavaş), takođe članovi CHP-a za koje ankete pokazuju da imaju veće šanse protiv Erdoana.
Međutim, u dramatičnom preokretu Akšener i njena stranka vratili su se u opozicionu koaliciju uoči sastanka u ponedeljak, 6. marta, na kojem je najavljena kandidatura Kiličdaroglua, pošto je prihvatila da Imamoglu i Javaš budu potpredsednički kandidati.
Sam Kiličdaroglua je posle objave njegove kandidature rekao da će šefovi ostalih pet stranaka u savezu biti potpredsednički kandidat pored Imamoglua i Javaša, uprkos, kako navodi Gardijan, najavama opozicije da će ukinuti tu funkciju ako dođu na vlast.
Test turske demokratije
Kiličdaroglu, koji predvodi stranku koju je utemeljivač moderne Turske Mustafa Kemal Ataturk osnovao pre jednog veka, iako se smatra jednim od slabijih potencijalnih Erdoanovih rivala, u opozicionim krugovima je poštovan zbog svoje neumorne kampanje za obnovu turske demokratije, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
- Erdoan najavio da će izbori u Turskoj biti održani 14. maja
- Erdogan traži oproštaj zbog spore reakcije nakon zemljotresa u Turskoj
A izbori u maju biće kritičan test turske demokratije, ocenjuje američki list, ističući da je Erdoan tokom svoje dvodecenijske vladavine kao premijer i predsednik sproveo reforme kako bi sebe učini najmoćnijim vladarem u veku postojanja moderne turske države.
Pod Erdoanovim vođstvom, vlasti su pritvarale njegove političke protivnike i lidere civilnog društva, oslabile državne institucije i zamenile parlamentarni sistem sa sistemom pod kontrolom moćnog predsedništva.
Politički analitičari kažu da će Erdoan ako pobedi na izborima, verovatno dalje konsolidovati svoju vlast. Njegov poraz će, s druge strane, biti prilika za obnovu demokratije u zemlji.
Kiličdaroglu je pored povratka na parlamentarni sistem obećao oslobađanje političkih zatvorenika i vraćanje nezavisnosti institucijama kao što je Centralna banka.
Izazovi opozicije
Erdoanov rejting u anketama pao je poslednjih godina u jeku ekonomske krize koja je oborila vrednost turske lire i izazvala veliku inflaciju, dok se njegova vlada sada suočava s kritikama zbog spore reakcije na katastrofalne zemljotrese u kojima je poginulo više od 50.000 ljudi u Turskoj i susednoj Siriji.
Međutim, ukazuje Vašington post (The Washington Post) na ocene analitičara, opozicija se suočava s Erdoanovom velikom i lojalnom glasačkom bazom, kao i njegovom kontrolom nad medijima i državnim institucijama.
Erdoan je poslednjih meseci pokrenuo talas javne potrošnje kako bi privukao birače, uključujući jeftine zajmove, subvencije za energetiku, poreske olakšice i snižavanje starosne granice za odlazak u penziju, omogućivši da više od dva miliona ljudi ranije prestane da radi i prima penziju.
Uz to, analitičari kažu da opoziciju opterećuju vidne podele oko ideologije i taktike.
Pročitajte i ovo: Zatvorska kazna gradonačelniku Istanbula i potencijalnom Erdoganovom rivaluOpozicija se dosad mučila da prikaže jedinstvo, zbog čega su neki glasači postavili pitanje koliko efikasno mogu raditi zajedno članice koalicije, koja okuplja stranke od desničarskih nacionalista preko islamista do zakletih sekularista, ukazuje Njujork tajms (The New York Times)
I sam Erdoan se naslađivao neslogom opozicije, rekavši tokom vikenda novinarima da se njegovi protivnici bave međusobnim svađama, dok on rešava probleme Turske.
Ulog na izborima
Ulog na istovremenim predsedničkim i parlamentarnim izborima je ekonomska budućnost Turske, jedna od 20 najvećih privreda sveta, koja ima ekonomske i diplomatske veza širom Afrike, Azije, Evrope i Bliskog istoka, piše Njujork tajms.
Pročitajte i ovo: Uoči ključnih izbora Erdogan ublažava udar inflacije na stanovništvoTurska, koja je saveznica SAD u NATO-u, takođe je odigrala ključnu ulogu u diplomatskim aktivnostima u vezi s ruskom invazijom na Ukrajinu – Erdoan se često sastajao sa šefovima drugih članica Severnoatlantske alijanse, ali i s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Kogod pobedi na izborima imaće za zadatak oporavak ekonomije, koja je prošle godine dovela do inflacije od čak 85 odsto i nadgledaće odgovor vlade na snažan zemljotres koji pored smrti više od 46.000 ljudi u Turskoj uništio stotine hiljada zgrada i ostavio bez domova više od tri miliona ljudi.
Dok Erdoan sebe predstavlja kao najbolju osoba da vodi Tursku u drugom veku, u referenci na to što se 2023. obeležava 100. godišnjicu osnivanja moderne Turske posle kolapsa Otomanskog carstva, njegovi kritičari izbore vide kao veliku priliku da ga uklone s vlasti, uz optužbe da je oštetio tursku demokratiju i ugrozio ekonomiju gurnuvši zemlju u autoritarizam.